Kako citirati literaturu u radu

Citiranje ima dve svrhe koje se retko objasne. Prva je da čitalac može da proveri odakle ti podatak. Druga je da se vidi šta je tvoje, a šta tuđe — i to je razlog zbog kog se rad bez citata vraća, čak i kad je dobro napisan.

Ovaj tekst objašnjava ono što važi u svakom stilu, pa tek onda razlike među stilovima.

Šta se citira, a šta ne

Citira se svaka tvrdnja koja nije tvoja i nije opšte poznata:

• podaci, brojevi, statistika
• tuđe definicije i klasifikacije
• tuđi zaključci i tumačenja
• doslovno preuzete rečenice
• slike, tabele i grafikoni koje nisi sam napravio

Ne citira se ono što je opšte poznato i nesporno — da Srbija ima glavni grad Beograd ili da voda ključa na sto stepeni pri normalnom pritisku. Granica nije uvek očigledna; pravilo palca je da ako si podatak morao negde da pronađeš, treba da navedeš gde.

Ne citiraju se ni sopstveni zaključci. Ako si iz tuđih podataka sam izračunao pokazatelj ili iz pročitanog izveo tvrdnju koju nijedan autor ne iznosi, to je tvoj doprinos i ne dobija tuđe ime uz sebe — ali podaci iz kojih si pošao dobijaju.

Citat u tekstu i jedinica u literaturi idu u paru

Ovo je pravilo koje ne zavisi od stila i koje se najčešće krši: svaki izvor naveden u tekstu mora da postoji u spisku literature, i svaki izvor iz spiska mora da se pojavi negde u tekstu.

Spisak literature nije lista pročitanog niti spisak onoga što bi voleo da deluje kao da si pročitao. Ako si knjigu pročitao, ali je nisi nigde upotrebio, ona ne ide u spisak.

Profesori to proveravaju nasumično — uzmu jedan izvor iz spiska i traže ga u tekstu. Kad ga ne nađu, pregledaju i ostalo.

Tri najčešća sistema

U Srbiji se u praksi sreću tri pristupa. Koji ćeš koristiti ne biraš ti, nego uputstvo fakulteta ili katedre.

Autor–godina u zagradi

Najrasprostranjeniji sistem, na kom počivaju i APA i Harvard. U tekstu ide prezime i godina, ponekad i strana:

Digitalizacija je promenila strukturu troškova malih preduzeća (Petrović, 2021, str. 45).

Puni podaci o izvoru idu u spisak literature na kraju, po abecedi. Razlike između APA i Harvarda su u interpunkciji i redosledu elemenata, a ne u logici. Detaljno: APA stil citiranja i Harvard stil citiranja.

Fusnote

Na pravnim i istorijskim fakultetima se često traže fusnote. U tekstu stoji broj u superskriptu, a pun podatak o izvoru je na dnu strane. Na kraju rada i dalje ide spisak literature.

Ovaj sistem ima svoje skraćenice — ibid., op. cit., isto — koje imaju precizno značenje i pogrešno se koriste češće nego ispravno. Citiranje u fusnotama, ibid, op. cit. i ostale skraćenice, čikaški stil citiranja.

Numerički sistem

U medicini i tehnici se sreće numeracija — izvori dobijaju broj po redosledu pojavljivanja u tekstu, pa se u tekstu navodi samo broj u zagradi. Spisak literature je onda poređan po broju, ne po abecedi. Najpoznatija varijanta je vankuverski sistem: vankuverski sistem citiranja.

Ne znaš koji da izabereš kad uputstvo ćuti? Fusnote ili APA — šta izabrati.

Isti izvor u sva tri sistema

Da bi se videlo koliko se zapravo razlikuju, ista knjiga navedena na tri načina:

Elementi su svuda isti — autor, godina, naslov, izdavač. Razlikuje se samo raspored, interpunkcija i mesto na kom se podatak pojavljuje. Zato prelazak sa jednog stila na drugi nije ponovno traženje izvora, nego preslaganje onoga što već imaš.

U anglosaksonskoj književnoj teoriji i filologiji se sreće i MLA, koji u tekstu navodi autora i stranu bez godine: MLA stil citiranja.

Doslovan citat i parafraza

Doslovan citat je tuđa rečenica prepisana od reči do reči. Ide pod navodnike, sa izvorom i brojem strane. Koristi se retko — kada je formulacija sama po sebi važna, kod definicija ili kada citiraš propis.

Parafraza je tuđa ideja rečena tvojim rečima. Ona je normalan način rada u akademskom tekstu i takođe se citira, iako nema navodnika.

Najčešća zabluda: da parafraza ne mora da se citira ako si promenio reči. Mora. Promena reči menja formu, a ne autorstvo ideje.

Kada citat mora da se skrati ili dopuni

Doslovan citat se ne sme menjati — ali sme da se skrati i da mu se doda ono bez čega se ne razume:

• Izostavljeni deo se označava sa tri tačke u uglastim zagradama: „Troškovi komunikacije […] smanjeni su za trećinu.”
• Dopuna radi razumevanja ide u uglastim zagradama: „U tom periodu [2020–2025] troškovi opadaju.”
• Greška u originalu se ne ispravlja; iza nje se stavlja [sic] ako bi čitalac pomislio da je tvoja.
• Isticanje koje si ti dodao mora da se prizna: „(istakao autor)”.

Ono što se ne sme: skraćivati citat tako da se promeni smisao. Izostavljanje reči „ne” ili uslovnog dela rečenice je ozbiljna greška, bez obzira na to što tri tačke stoje na svom mestu.

O tome kako se parafrazira tako da to zaista bude parafraza, a ne prerušeno prepisivanje — u tekstu šta je parafraza, a o pravilima za doslovan citat u direktan citat — pravila.

Tipovi izvora koji zbunjuju

Svaki stil ima poseban obrazac za tip izvora. Najčešći slučajevi:

• knjiga
• članak iz naučnog časopisa
• internet stranica
• zakon i propis
• poglavlje u knjizi i zbornik
• diplomski rad ili doktorska disertacija
• slika ili tabela
• izvor bez autora
• više autora i skraćenica et al.
• sekundarni izvor, kad citiraš nekog preko nekog drugog
• ChatGPT i drugi AI alati

Šta kad nema broja strane

Kod internet stranica, elektronskih knjiga bez fiksne paginacije i video zapisa broj strane ne postoji. Umesto njega se navodi najbliža oznaka mesta:

Cilj je uvek isti: da čitalac koji ima isti izvor u ruci može da nađe tačno mesto o kom govoriš. Ako ga tvoj navod ne odvede tamo, navod nije potpun.

Spisak literature

Spisak se piše po abecedi, po prezimenu prvog autora, osim u numeričkom sistemu gde ide po broju. Svaka jedinica sadrži iste elemente istim redosledom — autor, godina, naslov, mesto izdanja, izdavač — a raspored i interpunkcija zavise od stila.

Primer u sistemu autor–godina:

Petrović, M. (2021). Digitalna transformacija malih preduzeća. Beograd: Službeni glasnik.

Potpuno uputstvo, sa primerima za svaki tip izvora, u vodiču kako napisati spisak literature. Da li se odeljak zove literatura ili bibliografija i kada je koje tačno — u tekstu literatura ili bibliografija.

Ako radiš sa više od dvadesetak izvora, isplati se alat koji spisak vodi umesto tebe; Word ima i ugrađenu funkciju, sa svojim ograničenjima: alat za citiranje u Wordu.

Citiranje i plagijat

Plagijat nije samo prepisivanje celog teksta. Plagijat je i preuzeta ideja bez navođenja izvora, i parafraza koja je previše bliska originalu, i tabela prekopirana bez izvora — bez obzira na to da li si to uradio namerno.

Uredno citiranje je jedina prava zaštita. Šta se tačno računa kao plagijat i kako se izbegava: šta je plagijat, kako izbeći plagijat, provera rada na plagijat.

Najčešće greške i ispravke

Praktičan savet koji štedi najviše vremena

Citiraj u trenutku pisanja, ne posle. Čim napišeš rečenicu koja se oslanja na izvor, odmah ubaci referencu, makar u skraćenom obliku koji ćeš kasnije dopuniti.

Ako ostaviš citiranje za kraj, prolazićeš kroz ceo tekst i pogađati odakle je šta došlo. Nekoliko izvora nećeš naći — i to su tačno oni pasusi zbog kojih rad može da bude vraćen. Kako se izvori vode dok čitaš, piše u tekstu kako organizovati beleške i izvore.