Fusnote ili APA — šta izabrati

Ovo nije stvar ukusa. Stil citiranja propisuje fakultet ili katedra, i ako je propisan, drugog izbora nema.

Pitanje postaje stvarno kada uputstvo ćuti — a to se dešava češće nego što bi trebalo.

Šta gde preovlađuje

Ovo su tendencije, ne pravila. Katedra unutar istog fakulteta ume da traži drugačije od susedne.

Tri sistema, ne dva

Pitanje se obično postavlja kao „fusnote ili APA”, ali sistema ima tri:

1. Autor–godina. U tekstu prezime i godina u zagradi, spisak po abecedi. Tu spadaju APA i Harvard. APA stil citiranja, Harvard stil citiranja.

2. Fusnote. Broj u tekstu, pun podatak na dnu strane, spisak literature i dalje na kraju. Citiranje u fusnotama.

3. Numerički. Izvori numerisani redom pojavljivanja, u tekstu samo broj u zagradi, spisak poređan po broju — ne po abecedi. U medicini se ovaj sistem sreće pod nazivom vankuverski: vankuverski sistem citiranja.

Ista referenca u sva tri sistema

Knjiga: Marko Petrović, Digitalizacija poslovanja, Službeni glasnik, Beograd, 2021, tvrdnja je sa strane 45.

Podaci su isti u sva tri reda. Razlikuje se gde stoje i kojim redom.

Šta se menja osim zagrada

Izbor sistema povlači još nekoliko razlika koje se otkriju tek na pola rada:

Poslednji red je razlog zašto se numerički sistem ne vodi ručno. Kako rade skraćeni oblici u fusnotama: ibid. i op. cit..

Kada fusnote imaju prednost

• kada se stalno pozivaš na propise i presude, jer bi pun podatak u zagradi prekinuo rečenicu
• kada ti trebaju objašnjenja uz tekst, a ne samo izvori
• kada radiš sa arhivskom građom, koja traži više elemenata nego što stane u zagradu
• kada je isti izvor navođen desetinama puta sa različitih strana

Kada autor–godina ima prednost

• kada je važno kada je nešto utvrđeno — godina odmah u tekstu pokazuje koliko je nalaz skorašnji
• kada se često porede nalazi više autora u istom pasusu
• kada je rad empirijski, sa pregledom istraživanja
• kada čitalac treba brzo da vidi ko je izvor, bez spuštanja pogleda na dno strane

Kada numerički ima prednost

• kada rad ima veliki broj referenci — brojevi zauzimaju najmanje prostora
• u medicini, gde je to standard i gde se očekuje

Koliko posla traži koji sistem

Ako ti je izbor stvarno slobodan, vredi znati i gde se troši vreme.

Autor–godina je najjeftiniji dok pišeš: u tekstu stoje tri podatka, a ceo posao je u spisku na kraju. Zamka je abecedni redosled — jedinice se ubacuju na svoje mesto, ne na kraj.

Fusnote traže najviše pažnje u toku pisanja, jer se pun podatak kuca odmah, a pri ponovnom navođenju se bira skraćen oblik. Zauzvrat je spisak literature na kraju gotovo gotov, jer su svi podaci već negde uneti.

Numerički je najlakši za čitanje i najosetljiviji na izmene, pošto svaki ubačen izvor pomera brojeve. Vodi se alatom ili se pravi tek kad je tekst konačan.

Za sva tri važi ista računica: sistem koji izabereš košta nekoliko sati ukupno ako se vodi od početka, a ceo dan ako se ostavi za kraj.

Ako uputstvo ćuti

Redosled poteza:

1. Pitaj mentora. Jedno pitanje, rešava sve.
2. Pogledaj radove sa svoje katedre — repozitorijum fakulteta ili radovi starijih kolega.
3. Pogledaj domaći časopis iz tvoje oblasti — on odražava praksu struke.
4. Ako ništa od toga, izaberi autor–godina za društvene nauke i numerički za tehničke i medicinske.

Šta uputstvo najčešće propiše, a šta prećuti: naziv stila se navede, ali se ne kaže kako se rešavaju posebni slučajevi — izvor bez autora, dva rada istog autora iz iste godine, internet izvor bez datuma. Za njih se onda gleda sam stil, a ne uputstvo.

Doslednost je važnija od izbora

Komisija retko proverava da li si pogodio tačnu varijantu stila. Uvek proverava da li je format isti kroz ceo rad.

Rad u kom se na pola prelazi sa fusnota na zagrade, ili u kom se format u spisku menja od jedinice do jedinice, odaje da je sklapan iz više izvora.

Doslednost se najlakše gubi na mestima koja ne liče na citate: izvori ispod tabela, reference u prilozima i naslov spiska na kraju rada. I sam taj naslov je deo izbora — literatura ili bibliografija.

Odluči pre pisanja

Ovo je praktično najvažniji savet u celom tekstu.

Prelazak sa jednog sistema na drugi na radu sa trideset referenci je posao od nekoliko sati, i pri tom se izgubi bar jedan izvor. Zato se stil bira pre nego što napišeš prvu referencu, a ne na kraju.

Ako ipak moraš da prebaciš rad

Redosled koji najmanje boli:

1. Prvo sredi spisak literature u novom formatu, jer je on izvor svih podataka.
2. Pa pređi kroz tekst redom, od prve reference do poslednje, bez preskakanja.
3. Ne briši stare reference dok nova nije na mestu — tako se vidi šta je već odrađeno.
4. Na kraju proveri brojeve strana, jer se oni u prelasku najčešće izgube.

Kod prelaska na numerički sistem se brojevi ne kucaju ručno. Isto važi i kad se radi o velikom broju referenci u bilo kom sistemu — tada se isplati alat: Wordov alat za citiranje.

Mešanje je dozvoljeno u jednom slučaju

Ako koristiš sistem autor–godina, fusnote i dalje možeš koristiti — ali samo za objašnjenja, ne za izvore.

Fusnota koja objašnjava pojam ili daje napomenu je uobičajena i u APA sistemu. Fusnota koja sadrži izvor, dok se ostali izvori navode u zagradi, nije.

Kako sve tri sistema funkcionišu, sa primerima: kako citirati literaturu.