Literatura ili bibliografija — razlika
Šta je razlika između literature, bibliografije i spiska referenci, kako se odeljak imenuje u srpskim radovima i šta u koji od njih ulazi.
Kratak odgovor
Literatura sadrži samo izvore korišćene u radu; bibliografija u strogom smislu obuhvata i širu literaturu o temi. U srpskoj praksi se najčešće koristi naziv „Literatura", a spisak sadrži samo korišćene izvore.
Pitanje deluje terminološki, a ima praktičnu posledicu: od odgovora zavisi šta sme da uđe u spisak.
Razlika u strogom smislu
| Termin | Šta sadrži |
|---|---|
| Literatura | samo izvori koji su u radu korišćeni i navedeni |
| Bibliografija | širi popis literature o temi, uključujući i ono što nije citirano |
| Spisak referenci | isto što i literatura — samo citirani izvori |
Bibliografija u strogom smislu je poseban žanr — popis svega objavljenog o nekoj temi ili autoru. Kao takva se u studentskim radovima praktično ne sreće.
Šta se koristi u praksi
U srpskim akademskim radovima se najčešće koristi naslov „Literatura”, a spisak sadrži samo korišćene izvore.
Naziv „Bibliografija” se takođe sreće, ali u istom značenju — kao odeljak sa korišćenim izvorima. To je terminološki labavo, ali je ustaljeno.
Ono što je važnije od naziva: pravilo da se navodi samo ono što je korišćeno važi u oba slučaja, osim ako uputstvo izričito traži drugačije.
Šta traži tvoj fakultet
Proveri uputstvo. Neki fakulteti propisuju tačan naziv odeljka, i tada se on koristi doslovno.
Ako uputstvo ćuti, „Literatura” je najsigurniji izbor.
Na engleskom se koristi References za spisak citiranih izvora i Bibliography za širi popis — ta razlika je tamo doslednija nego kod nas.
Šta ide u spisak
Bez obzira na naziv:
Ide:
- svaki izvor koji je u radu naveden
- propisi i sudska praksa, ako se pominju
- izvori priloga — slika, tabela, podataka
Ne ide:
- literatura koju si čitao, ali nisi koristio
- opšta dela o temi koja se u radu ne pominju
- izvori dodati da spisak izgleda bogatije
Poslednja stavka je ono što se najlakše proverava i najbrže otkriva.
Detaljno: kako napisati spisak literature.
Ako si čitao, a nisi koristio
Rad koji si pročitao i koji ti je pomogao da razumeš temu, ali koji nigde ne citiraš, ne ide u spisak.
Dve mogućnosti:
- Ako je zaista bio koristan, verovatno možeš da ga upotrebiš — u pregledu literature, kao potvrdu ili kao suprotan stav.
- Ako ne možeš, ne ide.
Prva mogućnost je češća nego što izgleda: izvor koji si čitao obično ima mesto negde u teorijskom delu.
Podela spiska
Neka uputstva, naročito pravna, traže podelu na odeljke:
- Literatura
- Propisi
- Sudska praksa
- Internet izvori
Ovo se radi samo ako uputstvo traži. Ako ne traži, jedan spisak je uobičajeniji i urednije izgleda.
Podela na „knjige” i „internet izvore” se ne radi — u sistemu autor–godina se sve ređa zajedno, po abecedi.
Poseban slučaj: izvori i literatura
U istorijskim radovima se sreće podela na izvore i literaturu:
- Izvori — primarna građa: dokumenta, periodika iz perioda, memoari, arhivska građa
- Literatura — ono što su istoričari kasnije napisali
Ova podela ima smisla i u istoriji je uobičajena, jer razlika između primarnih i sekundarnih izvora nosi metodološko značenje.
Koliko jedinica
Naziv ne utiče na broj, ali vredi znati očekivanja: koliko izvora treba diplomski rad i literatura za diplomski rad.
Nazivi koji se sreću u srpskim radovima
Pored dva iz naslova, u praksi se sreće još nekoliko. Svi označavaju isti odeljak, ali ne šalju istu poruku.
| Naziv | Šta se njime kaže |
|---|---|
| Literatura | najneutralniji i najčešći izbor |
| Korišćena literatura | isto, ali izričito naglašava da su svi navedeni izvori korišćeni |
| Spisak referenci | prevod engleskog References, čest u radovima po APA stilu |
| Bibliografija | u našoj praksi obično isto što i literatura |
| Izvori i literatura | kada se primarna građa razdvaja od sekundarne |
Ako uputstvo ne propisuje naziv, biraj po sadržaju spiska, ne po tome kako zvuči. „Korišćena literatura” iznad spiska u kom ima necitiranih jedinica je protivrečnost koju čitalac primeti pre nego što pročita ijednu jedinicu.
Provera u dva smera
Nesklad između teksta i spiska je najčešća zamerka na ovom delu rada, a nastaje mehanički — izbaci se pasus, a referenca ostane, ili se doda citat, a jedinica ne.
Provera se radi pred kraj, u dva prolaza:
- Od teksta ka spisku. Prođi kroz rad i za svaku referencu proveri da odgovarajuća jedinica postoji u spisku. Najbrže ide pretragom po prezimenu.
- Od spiska ka tekstu. Uzmi svaku jedinicu iz spiska i pretraži prezime u tekstu. Ako ga nema, jedinica se briše ili se izvor negde upotrebi.
Drugi prolaz je onaj koji se preskače, a upravo on hvata izvore dodate da spisak izgleda bogatije.
Ako koristiš alat za citiranje, prvi prolaz radi sam, ali drugi i dalje moraš ti — alat ne zna koje si jedinice ostavio u bazi bez upotrebe. Word alat za citiranje.
Granični slučaj: izvor do kog si došao preko drugog izvora
Pročitao si kod Jovanovića podatak koji on pripisuje Petroviću, a Petrovića nisi video.
U spisak ide ono što si zaista čitao — dakle Jovanović. Petrović se pominje u tekstu, uz naznaku da je preuzet posredno, ali se ne navodi u spisku kao da si ga koristio.
Jedini ispravan izlaz, ako je taj podatak važan za rad, jeste da nađeš original. Ako ne možeš, zadrži posredno navođenje i ne pretvaraj se da nisi. Kako citirati sekundarni izvor.
Granični slučaj: propisi, standardi i podaci
Zakon, pravilnik, tehnički standard ili statistička baza nisu literatura u užem smislu, ali jesu izvori i moraju se navesti.
Dve mogućnosti, obe prihvatljive:
- U istom spisku, po istom formatu kao ostale jedinice.
- U zasebnom odeljku ispod literature, što je uobičajenije u pravnim i tehničkim radovima.
Šta god izabereš, propis se navodi sa tačnim nazivom i podatkom o objavljivanju, ne opisno. Kako citirati zakon.
Isto važi i za bazu podataka iz koje si preuzeo brojeve: navodi se baza i datum preuzimanja, jer se sadržaj menja.
Čest problem: naziv odeljka ne odgovara stilu citiranja
Ako rad citira u fusnotama, čitalac na kraju očekuje spisak korišćene literature poređan po abecedi. Ako citira po sistemu autor–godina, očekuje spisak referenci u kom svaka jedinica ima godinu odmah uz autora.
Naziv odeljka sam po sebi ne menja ništa, ali kada se uz naslov „Spisak referenci” pojavi spisak bez godina uz autore, primedba je izvesna. Uskladi to dvoje pre predaje.
Kada isti autor ima više radova iste godine, format traži dodatnu oznaku i u tekstu i u spisku — to je detalj koji se u proveri najčešće previdi. Isti autor, ista godina.
Da li odeljak dobija broj poglavlja
Uobičajeno ne. Literatura, kao i sadržaj, prilozi i zahvalnica, stoji van numeracije poglavlja — u sadržaju se vidi kao stavka bez broja.
Razlog je praktičan: numerisana literatura kao „6. Literatura” sugeriše da je deo izlaganja teme, a nije. Ako uputstvo izričito traži numeraciju, radi po uputstvu; ako ćuti, ostavi bez broja.
I jedno i drugo je manje važno od onog što stoji unutra — ali su to detalji koji se vide u sadržaju, pre nego što iko otvori sam spisak.
Praktičan zaključak
Nazovi odeljak „Literatura”, stavi u njega samo ono što si koristio, poređaj po abecedi i drži isti format kroz ceo spisak.
To pokriva svaki slučaj osim onog u kom uputstvo izričito traži nešto drugo.