Literatura za diplomski rad
Kako izgleda spisak literature u diplomskom radu, koliko izvora se očekuje, koji su prihvatljivi i kako se vodi evidencija dok pišeš.
Spisak literature diplomskog rada nije duži seminarski spisak — on je merilo po kom komisija procenjuje da li si uopšte ušao u temu.
Šta se gleda
Tri stvari, i to redom:
- Koliko izvora ima — za diplomski rad se očekuje dvadeset pet do četrdeset
- Kakvi su — odnos knjiga, naučnih radova i internet izvora
- Koliko su skorašnji — bar trećina iz poslednjih pet godina, osim u oblastima gde starost nije bitna
Spisak sa trideset jedinica od kojih su dvadeset pet linkovi prolazi lošije od spiska sa dvadeset u kom su polovina naučni radovi.
Struktura dobrog spiska
Za diplomski rad iz društvenih nauka, zdrav odnos izgleda ovako:
| Tip izvora | Udeo |
|---|---|
| Naučni i stručni radovi | 40–50% |
| Knjige i monografije | 25–35% |
| Zvanične publikacije i statistika | 10–20% |
| Propisi, ako je tema pravna | po potrebi |
| Ostali internet izvori | do 10% |
U tehničkim oblastima se udeo dokumentacije, standarda i kataloga povećava, a knjiga smanjuje — to je normalno i ne smatra se nedostatkom.
Strana literatura se očekuje
Na većini fakulteta se za diplomski rad podrazumeva da deo izvora bude na stranom jeziku, najčešće engleskom. Razlog nije prestiž nego dostupnost: za većinu tema je međunarodna literatura obimnija.
Ako tema ima domaći kontekst, domaći izvori su obavezni — poređenje inostranih nalaza sa domaćim podacima je često najbolji deo rada.
Kako se ređa spisak
Po abecedi, po prezimenu prvog autora, u sistemu autor–godina. U numeričkom sistemu — čest u medicini i tehnici — po redosledu pojavljivanja u tekstu.
Ako isti autor ima više radova, ređaju se po godini. Dva rada iste godine dobijaju slova: (2021a), (2021b).
Ne meša se numeracija i abeceda, i ne deli se spisak na „knjige” i „internet izvore” osim ako uputstvo to traži.
Format pojedinačnih jedinica, po tipovima: kako napisati spisak literature.
Pravilo koje se najčešće krši
Svaki izvor iz spiska mora da se pojavi u tekstu, i svaki izvor iz teksta mora da postoji u spisku.
Komisija to proverava nasumično — uzme jednu jedinicu iz spiska i potraži je u tekstu. Kad je ne nađe, pregleda i ostalo.
Praktična provera pred predaju: prođi kroz spisak i za svaki izvor pronađi mesto u tekstu. Ono što ne nađeš, briše se.
Vodi spisak od prvog dana
Na radu sa trideset pet referenci, naknadno sređivanje literature je nekoliko dana posla i garantovano nekoliko izgubljenih izvora.
Minimum za svaki izvor, zabeležen odmah pri čitanju:
- autor ili institucija
- godina
- pun naslov
- izdavač i mesto, ili časopis sa brojem
- strane koje si koristio
- link i datum pristupa, za internet izvore
Kako se to vodi bez muke, uključujući alate koji to rade automatski: kako organizovati beleške i izvore.
Zastareli izvori
U oblastima koje se brzo menjaju — tehnologija, digitalno poslovanje, medicina — izvor star petnaest godina se ne koristi za tvrdnju o sadašnjem stanju.
U teorijskim oblastima je drugačije: osnovni radovi iz sedamdesetih su i dalje relevantni, a u pravu i istoriji je starost izvora deo teme.
Pravilo palca: teorija sme biti stara, podaci ne smeju.
Najčešće greške
- Izvor u spisku kojeg nema u tekstu
- Prevlast internet izvora
- Nedosledan format kroz spisak
- Nema nijednog izvora na stranom jeziku
- Nema nijednog domaćeg izvora kod teme sa domaćim kontekstom
- Sekundarno citiranje predstavljeno kao primarno — navođenje autora koga nisi čitao, nego si ga video citiranog kod drugog; kako se to radi ispravno: kako citirati sekundarni izvor
Koliko izvora je dovoljno, po tipu rada: koliko izvora treba diplomski rad.