Zahvalnica u diplomskom radu

Zahvalnica je jedini deo diplomskog rada u kom se piše ljudskim jezikom. I jedini oko kog vlada najviše nedoumica, jer u uputstvima najčešće ne piše ništa.

Da li je obavezna

Na većini fakulteta nije. Ako u uputstvu nije pomenuta, sam odlučuješ da li je pišeš.

Neki fakulteti je izričito predviđaju, a neki je izričito ne dopuštaju. Proveri uputstvo, i ako nema odgovora, pitaj mentora — to je jedno pitanje.

Odluka se svodi na jednu stvar: da li je neko za tvoj rad uradio nešto što nije morao. Ako jeste, zahvalnica ima sadržaj. Ako nije, nemaš šta da napišeš osim opštih mesta, i bolje je da je nema.

Poslednji red je važan. Ako ti je neko otvorio vrata — dao podatke, pustio te da anketiraš zaposlene, izdvojio radno vreme — izostanak pomena se primeti, naročito ako rad kasnije stigne do njih.

Gde stoji

Najčešći redosled:

1. Naslovna strana
2. Strana sa komisijom
3. Zahvalnica
4. Apstrakt i ključne reči
5. Sadržaj

Zahvalnica se ne numeriše brojevima poglavlja i obično se ne navodi u sadržaju. Stoji sama na strani, obično poravnata levo ili centrirana u gornjoj trećini.

Ostali delovi: struktura diplomskog rada. Šta ide neposredno pre nje: naslovna strana diplomskog rada. Šta ide odmah posle: apstrakt i ključne reči.

Posveta nije isto što i zahvalnica. Posveta je kratka lična rečenica, obično na zasebnoj strani („Mojim roditeljima”). Na diplomskim radovima se sreće retko i obično se ne očekuje. Ako se odlučiš za obe, posveta ide pre zahvalnice, i tada su to dve strane, ne dva pasusa na istoj.

Na master radu se zahvalnica sreće nešto češće nego na diplomskom, jer je istraživanje obimnije i češće zavisi od drugih ljudi. Raspored delova je isti: struktura master rada.

Kome se zahvaljuje

Uobičajenim redom:

1. Mentoru — gotovo uvek prvi
2. Članovima komisije, ako su značajno pomogli
3. Nastavnicima i saradnicima koji su doprineli istraživanju
4. Ustanovi ili preduzeću koje je omogućilo prikupljanje podataka
5. Ispitanicima, ako je istraživanje zavisilo od njih
6. Porodici i prijateljima — obično na kraju, kratko

Četvrta i peta stavka se često zaborave, a najviše zaslužuju pomen — preduzeće koje ti je dalo podatke i ljudi koji su popunjavali upitnik omogućili su ceo istraživački deo.

Nekoliko graničnih slučajeva koji se javljaju češće nego što se očekuje:

Preduzeće je tražilo da ne bude imenovano. Tada se zahvaljuje opisno — „preduzeću iz oblasti prerađivačke industrije koje je ustupilo podatke” — i time se čuva dogovor, a doprinos se ipak pominje. Isto važi i ako si se u radu obavezao da firmu ne imenuješ.

Ispitanici su bili anonimni. Zahvaljuje im se zbirno, nikad poimenice, jer bi imena poništila anonimnost koju si im obećao.

Mentor je promenjen tokom izrade. Pominju se oba, redom kojim su vodili rad, bez objašnjenja zašto je došlo do promene. Zahvalnica nije mesto za tu priču.

Saradnja sa mentorom nije bila laka. Zahvalnica ostaje kratka, formalna i tačna. Nema mesta ni za ironiju ni za prećutkivanje — mentor se navodi, jer je vodio rad. Kako se ta saradnja inače vodi: saradnja sa mentorom.

Neko je pomagao neformalno — kolega koji je pomogao oko obrade podataka, prijatelj koji je pročitao rukopis. To sme u zahvalnicu, ali sa opisom pomoći, jer inače deluje kao spisak poznanika.

Dužina i ton

Od nekoliko rečenica do pola strane. Zahvalnica duža od jedne strane deluje neprimereno. Praktična gornja granica je četiri do pet rečenica — svaka za jednu grupu ljudi.

Zahvalnica je lična, ali rad je akademski dokument koji ostaje u arhivi fakulteta. Sredina između ta dva:

• Konkretno — reci na čemu zahvaljuješ, ne samo „na svemu”
• Bez preterivanja — „bez koga ovaj rad ne bi postojao” zvuči patetično
• Bez šala i unutrašnjih referenci
• Bez imena kolega koji nisu imali veze sa radom
• Bez pominjanja teškoća — „uprkos svemu”, „posle svega što se dogodilo” ne pripadaju radu
• Bez opravdavanja — zahvalnica nije mesto za napomenu da je rad rađen u kratkom roku

Test koji rešava većinu dilema: pročitaj rečenicu naglas i zamisli da je čita osoba kojoj se zahvaljuješ. Ako bi joj bilo neprijatno, ili ako ne bi prepoznala šta je konkretno uradila, rečenica se prepisuje.

Postupak koji traje petnaest minuta: napiši spisak ljudi i pored svakog imena jednu reč o tome šta je uradio; izbaci svakog uz čije ime ne umeš da napišeš tu reč; spoji preostale u tri do četiri rečenice po redosledu iz prethodnog odeljka; pročitaj naglas i skrati sve što zvuči svečano.

Primer

Zahvaljujem mentoru, prof. dr Imenu Prezimenu, na strpljenju i preciznim primedbama tokom izrade ovog rada, naročito pri postavljanju istraživanja.

Zahvaljujem preduzećima koja su odvojila vreme da popune upitnik, kao i Privrednoj komori na pomoći u dolaženju do kontakata.

Hvala mojoj porodici na podršci tokom studija.

Tri rečenice, sve tri konkretne.

Obrati pažnju na to šta u primeru ne stoji: nema superlativa, nema tvrdnje da je rad nemoguć bez nekoga, nema objašnjenja koliko je izrada trajala. Svaka rečenica imenuje ko je pomogao i na čemu, i tu staje.

Za teorijski rad bez istraživanja, cela zahvalnica može biti prva rečenica iz primera i ništa više. To je potpuno uredna zahvalnica.

Kada je bolje da je nema

• ako je uputstvo izričito ne predviđa
• ako u radu nikome nisi ništa dugovao osim mentoru — tada je dovoljna jedna rečenica ili se izostavlja
• ako ne umeš da je napišeš a da ne zvuči neiskreno
• ako bi pominjanje nekoga otkrilo podatke koje si se obavezao da čuvaš
• ako bi spisak bio toliko dug da postane sadržaj za sebe

Odsustvo zahvalnice se ne primećuje. Loše napisana zahvalnica se primećuje.

Najčešća greška nije izostavljanje nego suprotno — zahvalnica koja pokušava da obuhvati sve. Kada uđu i kolege sa godine i cimeri i ljudi iz čitaonice, strana prestaje da bude zahvalnica i postaje pozdravna poruka. Sve što ne može da izdrži pitanje „šta je ta osoba uradila za ovaj rad” izlazi napolje.

Proveri pre koričenja

Zahvalnica sadrži imena i zvanja, pa važi isto pravilo kao za naslovnu stranu: proveri tačnost pre štampe. Pogrešno napisano ime ili zvanje u zahvalnici je neprijatnije nego bilo gde drugde u radu.

Spisak za poslednju proveru, pre nego što rad ode na koričenje:

1. Ime i prezime svake pomenute osobe, slovo po slovo
2. Zvanje mentora u obliku u kom se zvanično vodi
3. Pun i tačan naziv ustanove ili preduzeća
4. Da nije ostalo ime nekoga ko je u međuvremenu ispao iz priče
5. Da se dogovor o anonimnosti nigde nije probio
6. Da strana stoji sama, bez broja poglavlja i bez unosa u sadržaj

Koričenje i uvez diplomskog rada.