Struktura master rada

Master rad prati istu logiku kao diplomski, ali sa drugim očekivanjima u svakom delu. Razlika nije u broju poglavlja nego u tome koliko se od svakog traži.

Napomena: pravilnik o master radu propisuje svaki fakultet posebno i razlike su značajne. Ovde je opisana uobičajena struktura.

Pravilnik je prvi izvor, ne poslednji

Pre nego što napraviš plan poglavlja, nađi uputstvo svog fakulteta — obično stoji na sajtu, kod studentske službe ili u materijalu za prijavu teme. Iz njega se čita:

• da li se traži spisak tabela, slika i skraćenica
• da li apstrakt ide i na engleskom i koliko je dugačak
• da li se poglavlja numerišu i do kog nivoa
• šta ide u priloge, a šta u telo rada
• koji se stil citiranja koristi

Drugi izvor, koji se retko koristi a najviše pomaže: ranije odbranjeni radovi sa iste katedre. Oni pokazuju kako uputstvo izgleda kad se primeni. Pitaj mentora za dva-tri primera ili ih potraži u repozitorijumu ustanove.

Delovi, redom

1. Naslovna strana
2. Strana sa podacima o komisiji
3. Zahvalnica, opciono
4. Apstrakt i ključne reči, na srpskom i engleskom
5. Sadržaj
6. Spisak tabela, slika i skraćenica
7. Uvod
8. Pregled literature
9. Metodologija istraživanja
10. Rezultati
11. Diskusija
12. Zaključak
13. Literatura
14. Prilozi

Razlika u odnosu na diplomski je u tačkama 6, 8 i 11 — spiskovi se traže gotovo uvek, pregled literature je sistematičniji, a diskusija obimnija.

Kako se od strukture pravi radni plan

Struktura je spisak delova; plan je isti spisak sa dodatom kolonom o tome šta u svakom delu mora da postoji.

Kolona „piše se” nije greška. Uvod se piše na kraju, jer tek tada znaš šta si zaista uradio, a pregled literature prvi, jer iz njega izlazi istraživačko pitanje.

Kako se plan razrađuje do nivoa potpoglavlja: plan poglavlja.

Apstrakt

Apstrakt master rada se piše po istom obrascu bez obzira na oblast — po jedna do dve rečenice na svaki od ovih koraka:

1. o čemu je rad i zašto je tema važna
2. šta je cilj
3. kako je istraživanje izvedeno
4. šta je glavni nalaz
5. šta iz toga sledi

Piše se poslednji, u prošlom vremenu, bez citata i bez skraćenica koje se tu prvi put pojavljuju. Ispod njega idu ključne reči. Detaljno: apstrakt i ključne reči.

Uvod

Tri do pet strana. Sadrži uvođenje u temu, predmet, cilj, hipoteze ili istraživačka pitanja, metode i strukturu rada.

Kod master rada se u uvodu očekuje i obrazloženje značaja — zašto je ovo istraživanje potrebno sada i za koga. Na diplomskom je to opciono; ovde se traži.

Pregled literature

Ovo je deo u kom se master rad najviše razlikuje. Ne traži se pregled pojmova nego sistematičan pregled istraživanja.

Šta se očekuje:

• grupisanje po nalazima, ne po autorima
• prikaz gde se studije razilaze i objašnjenje zašto — različit uzorak, period, metod, definicija pojma
• hronološki tok ako se razumevanje teme menjalo
• izričito imenovanje praznine koju tvoje istraživanje popunjava

Poslednja stavka je obavezna. Ako iz pregleda literature ne sledi zašto je tvoje istraživanje potrebno, pregled nije završen.

Tehnike grupisanja: teorijski deo diplomskog rada i kako povezati više izvora u jednu celinu.

Metodologija

Detaljnija nego na diplomskom, i sa jednim dodatnim zahtevom: izbor metoda se brani.

Ne piše se samo šta si radio, nego zašto baš to i zašto ne nešto drugo:

Izabran je polustrukturisani intervju jer je pojava slabo istražena u domaćem kontekstu, pa unapred određene kategorije odgovora ne bi obuhvatile sve slučajeve. Anketa bi dala uporedive podatke, ali ne i razloge, koji su predmet ovog istraživanja.

To je pasus koji se na diplomskom ne traži, a na master radu se očekuje. Metodologija diplomskog rada.

Rezultati

Prikaz bez tumačenja, kao i na diplomskom, ali obično sa detaljnijom analizom — poređenja po podgrupama, provera veza, prikaz po hipotezama.

Diskusija

Najzahtevniji deo master rada. Obavezno sadrži:

• tumačenje svakog glavnog nalaza
• poređenje sa međunarodnom literaturom, ne samo domaćom
• objašnjenje odstupanja
• teorijske i praktične implikacije
• ograničenja, razrađena

Diskusija koja ne poredi sa literaturom je najčešća zamerka na master radove.

Zaključak

Sažetak nalaza, izričit odgovor na hipoteze ili istraživačka pitanja, doprinos rada i pravci daljih istraživanja.

Deo o doprinosu je specifičan za master rad — jedna do dve rečenice o tome šta ovaj rad dodaje postojećem znanju, makar u domaćem kontekstu.

Ako rad nema empirijsko istraživanje

Nemaju svi master radovi sopstveno istraživanje. Kod teorijskog, uporednog ili pravnog rada struktura se menja, i to je uredno ako je tako dogovoreno sa mentorom:

• „Metodologija” se svodi na kratak odeljak o tome koji su izvori odabrani i po kom kriterijumu
• Umesto „Rezultata” i „Diskusije” idu tematska poglavlja razrade
• Kritička analiza se ne gura u jedno poglavlje na kraju nego prati svako
• Zaključak i dalje izričito odgovara na istraživačka pitanja

Ono što ostaje isto: praznina u literaturi mora da bude imenovana, a doprinos rada izrečen.

Ovo je odluka koja se dogovara pre prijave teme, ne u toku pisanja. Rad koji je krenuo kao empirijski pa se pretvorio u pregled literature najčešće se prepoznaje po metodologiji koja nema šta da opiše.

Spisak skraćenica

Ako rad koristi više od pet-šest skraćenica, mnogi fakulteti traže njihov spisak posle sadržaja, po abecedi. Skraćenica se i dalje objašnjava pri prvom pominjanju u tekstu.

Šta ide u prilog

Pravilo je jednostavno: u telu rada stoji ono bez čega se tekst ne razume, u prilogu ono što dokazuje da je posao urađen.

U prilog obično idu upitnik, protokol intervjua, transkripti, obimne tabele sa sirovim podacima, saglasnosti i opširniji ispisi obrade. U telu ostaju tabele i grafikoni na koje se poziva u diskusiji.

Svaki prilog ima oznaku i naziv, i na svaki se bar jednom poziva iz teksta. Prilog koji se nigde ne pominje nije prilog nego višak. Prilozi u radu.

Administracija

Master rad često ima korake kojih na diplomskom nema:

• detaljnija prijava teme, sa radnim planom
• komisija od tri ili više članova
• javni uvid pre odbrane, u propisanom roku
• otpremanje u repozitorijum

Javni uvid znači da rad stoji dostupan pre odbrane — proveri rok kod studentske službe.

Koliki obim se očekuje: koliko strana ima master rad. Razlike u odnosu na diplomski: razlika između diplomskog i master rada.

Struktura se vidi i na odbrani

Redosled izlaganja na odbrani prati strukturu rada, pa rad sa jasnim delovima olakšava pripremu: predmet i cilj, kako je rađeno, šta je nađeno, šta to znači.

Korisna provera pred kraj pisanja: pokušaj da svaki deo sažmeš u jednu rečenicu. Ako neki deo ne može da stane u rečenicu, taj deo u radu verovatno još nije završen — najčešće je to diskusija. Kako teče odbrana: odbrana master rada.