Teorijski deo diplomskog rada

Teorijski deo je najduže poglavlje diplomskog rada i najčešće najslabije. Razlog je što se piše kao prepričavanje pročitanog, a treba da bude argument.

Argument glasi: ovo je poznato, ovo nije, i zato je moje istraživanje potrebno.

Šta teorijski deo treba da uradi

Četiri stvari:

1. Odredi pojmove kojima se rad služi
2. Prikaže šta je do sada utvrđeno o pojavi
3. Pokaže gde se nalazi razilaze i zašto
4. Imenuje prazninu koju tvoje istraživanje popunjava

Četvrta tačka je ona zbog koje ceo deo postoji. Ako iz teorijskog dela ne sledi zašto je tvoje istraživanje potrebno, on nije završen — ma koliko bio dug.

Grupiši po nalazima, ne po autorima

Ovo je najvažnije pravilo i najlakše se proverava.

Po autorima (loše):

Petrović (2021) je istraživao uticaj digitalnih kanala i utvrdio pozitivnu vezu. Jovanović (2022) se takođe bavio tom temom i došao do sličnih rezultata. Marković (2023) je ispitivao mala preduzeća i nije našao vezu.

Po nalazima (dobro):

Većina dosadašnjih istraživanja nalazi pozitivnu vezu između digitalnog prisustva i poslovnih rezultata (Petrović, 2021; Jovanović, 2022). Izuzetak je istraživanje na mikro preduzećima, gde veza nije potvrđena (Marković, 2023). Razlika se može objasniti veličinom preduzeća: kod najmanjih je broj kanala ograničen resursima, pa razlike među njima nema dovoljno da bi se efekat pokazao.

Drugi primer koristi iste izvore, ali ih grupiše, poredi i objašnjava razliku. To je ono što se traži.

Tehnika grupisanja, korak po korak: kako povezati više izvora u jednu celinu.

Struktura teorijskog dela

Uobičajen raspored, od opšteg ka posebnom:

1. Pojmovno određenje — šta znače termini koje koristiš, i čije određenje prihvataš
2. Teorijski okvir — model ili pristup iz kog posmatraš pojavu
3. Pregled istraživanja — šta je utvrđeno, grupisano po temama
4. Domaći kontekst — šta je poznato o situaciji u Srbiji
5. Praznina i pitanje — šta nedostaje i šta rad ispituje

Peti odeljak je kratak, pola strane, i vodi direktno u metodologiju.

Plan pre pisanja

Teorijski deo se ne piše prolazeći kroz izvore jedan po jedan, nego kroz pitanja. Pre prve rečenice napravi tabelu sa tri kolone: pitanje na koje odeljak odgovara, izvori koji na njega odgovaraju i zaključak koji iz njih izvlačiš.

Tabela od osam do dvanaest redova je kostur celog poglavlja. Svaki red postaje jedan odeljak, a treća kolona postaje njegova poslednja rečenica.

Dva znaka da plan nije gotov: red bez izvora — taj odeljak još ne možeš da napišeš; i izvor koji ne staje ni u jedan red — taj izvor ti verovatno ne treba.

Kako se ta evidencija vodi dok čitaš: tabela pročitanih izvora.

Koliko treba da bude dug

Trideset pet do četrdeset odsto rada. Za diplomski od šezdeset strana to je dvadeset do dvadeset pet strana; za master rad oko trideset.

Ako je teorijski deo duži od polovine rada, odnos je pogrešan — rad se brani po sopstvenom doprinosu, ne po pregledu literature.

Test upotrebljivosti

Kada završiš teorijski deo, proveri ovako: da li se svaki odeljak koristi negde kasnije u radu?

• Pojmovi se koriste u metodologiji i rezultatima
• Teorijski okvir se koristi u diskusiji
• Nalazi iz literature se porede sa tvojim u diskusiji

Odeljak koji se nigde ne koristi — a to je najčešće poglavlje o istorijskom razvoju pojma — može da se skrati ili izbaci.

Kako izgleda jedan pasus

Pasus teorijskog dela ima četiri dela i piše se uvek istim redom.

1. Tvrdnja — ono što pasus dokazuje, u prvoj rečenici
2. Potkrepa — izvori koji je podupiru
3. Odstupanje — nalaz koji se ne uklapa, ako postoji
4. Veza — zašto to ima veze sa tvojim radom

Na primeru:

Digitalno prisustvo se u literaturi najčešće meri brojem aktivnih kanala i učestalošću objavljivanja (Petrović, 2021; Jovanović, 2022). Oba pokazatelja su lako dostupna, ali mere obim, ne kvalitet komunikacije. Marković (2023) zato predlaže dodavanje pokazatelja odziva publike. U ovom radu se koriste sva tri, jer se bez trećeg ne bi videla razlika između preduzeća koja objavljuju često i onih koja objavljuju sa odzivom.

Četvrta rečenica je ono što odvaja pregled literature od prepričavanja. Ako pasus možeš da izbaciš a da se ništa kasnije u radu ne poremeti, on nije ni trebalo da bude tu.

Prepričavanje svojim rečima ima pravila koja se lako prekrše: šta je parafraza.

Prelazi između odeljaka

Čest problem posle prve verzije: odeljci su solidni, ali stoje jedan pored drugog kao nezavisni blokovi. Čita se kao niz sažetaka.

Rešenje je jedna rečenica na kraju odeljka koja najavljuje sledeći, i to najavljuje kroz problem, ne kroz sadržaj.

Slabo: „U sledećem odeljku biće reči o merenju.”

Bolje: „Pošto se definicije razlikuju po tome šta uključuju, razlikuju se i načini merenja — o čemu govori naredni odeljak.”

Prođi kroz poglavlje i pročitaj samo poslednju rečenicu svakog odeljka. Ako se iz tog niza ne vidi tok argumenta, prelazi nedostaju.

Kad izvora nema dovoljno

Dešava se kod uskih i novih tema. Tri poteza pre nego što promeniš temu:

• Proširi pojam. Ako nema radova o tvojoj konkretnoj pojavi, ima ih o široj kategoriji kojoj pripada.
• Idi na susednu oblast. Tema iz upravljanja ljudskim resursima često ima uporište u psihologiji rada.
• Uzmi izvore koji nisu naučni radovi, ali su proverljivi: izveštaji institucija, strukovna udruženja, zvanična statistika. Navode se kao takvi, sa datumom pristupa.

Ono što se ne radi: popunjavanje poglavlja opštim mestima iz udžbenika da bi se dostigao broj strana. To se vidi odmah, jer se ti odeljci nigde kasnije ne koriste.

Kad ih ima previše

Suprotan problem, kod širokih tema. Kriterijum za izbacivanje, redom:

1. Izvor koji ponavlja ono što već imaš, bez novog podatka
2. Izvor koji prepričava tuđe nalaze — uzmi original
3. Star izvor u oblasti koja se brzo menja, osim ako je temeljni rad na koji se svi pozivaju
4. Izvor iz konteksta koji se ne može preneti na tvoj

Kriterijum starosti zavisi od oblasti i nije isti u pravu i u informatici: koliko stari izvori smeju da budu.

Domaći kontekst se ne preskače

Ako je tema vezana za Srbiju, a svi izvori su iz drugih zemalja, to je problem. Nalazi sa razvijenih tržišta se ne prenose automatski.

Poseban odeljak o domaćem kontekstu — makar sa statistikom i nekoliko domaćih radova — daje ozbiljno uporište za kasniju diskusiju.

Citiranje u teorijskom delu

Ovo je deo sa najviše referenci u radu. Dva pravila:

• Svaka tvrdnja koja nije tvoja nosi izvor
• Citiraj u trenutku pisanja, ne posle — na dvadeset pet strana sa trideset referenci, naknadno citiranje je nekoliko dana posla i garantovano nekoliko izgubljenih izvora

Koliko izvora se očekuje: koliko izvora treba diplomski rad.

Redosled pisanja unutar poglavlja

Ne od početka. Pojmovno određenje se piše poslednje, jer se do kraja menja ono što ti zapravo treba da definišeš.

Praktičan redosled:

1. Pregled istraživanja — najduži deo, piše se prvi jer nosi najviše materijala
2. Domaći kontekst
3. Praznina i pitanje — sada je vidljivo šta nedostaje
4. Teorijski okvir — bira se onaj koji objašnjava tu prazninu
5. Pojmovno određenje — definiše se tačno ono što se u radu meri

Poglavlje se posle toga čita redom kojim je štampano, ne redom kojim je pisano, i tada se ravnaju prelazi.

Ako još nemaš raspored poglavlja celog rada: plan poglavlja diplomskog rada.

Najčešće greške

• Redanje autora umesto grupisanja po nalazima
• Nema praznine — ne vidi se zašto je istraživanje potrebno
• Odeljci koji se nigde ne koriste
• Samo strana literatura kod teme sa domaćim kontekstom
• Preterana dužina u odnosu na istraživački deo
• Prepričavanje bez kritičkog osvrta

Šta dolazi posle: empirijski deo diplomskog rada.