Koliko izvora treba diplomski rad
Koliko referenci se očekuje u diplomskom i master radu, kakav odnos tipova izvora je zdrav i koliko sme biti internet izvora.
Kratak odgovor
Za diplomski rad se najčešće očekuje 25 do 40 izvora, a za master rad 40 do 60. Tačan broj propisuje uputstvo fakulteta, a važniji od broja je odnos tipova izvora i to da je svaki stvarno korišćen.
Broj izvora je jedina stvar u radu koja se može prebrojati, pa se i broji. Ali brojka sama po sebi malo znači bez odnosa prema obimu i tipu rada.
Orijentacioni brojevi
| Rad | Uobičajen broj izvora |
|---|---|
| Diplomski, strukovne studije | 20–30 |
| Diplomski, osnovne akademske studije | 25–40 |
| Master rad | 40–60 |
| Teorijski rad, bez istraživanja | ka gornjoj granici |
| Rad sa obimnim istraživanjem | ka donjoj granici |
Poslednja dva reda objašnjavaju razliku koja zbunjuje: teorijski rad mora da ima više izvora, jer je literatura njegov jedini materijal. Rad sa sopstvenim istraživanjem ima i svoje podatke, pa se od njega očekuje manje referenci a više analize.
Ako uputstvo fakulteta ili predmeta navodi broj, taj broj je odgovor. Sve gore je orijentir za slučaj kada uputstvo ćuti — a ne argument protiv onoga što piše u uputstvu. Ako mentor traži četrdeset izvora za rad na kome bi trideset bilo dovoljno, ide četrdeset.
Gde se taj podatak traži: uputstvo za izradu završnog rada na sajtu fakulteta, pravilnik o završnom radu, silabus predmeta, i na kraju sam mentor. Jedno pitanje mentoru rešava temu za ceo rad.
Odnos prema obimu
Gruba računica koja odgovara očekivanjima na većini fakulteta: jedan izvor na dve strane teksta.
Za rad od šezdeset strana to je oko trideset izvora. Petnaest na tom obimu deluje kao da pregled literature nije urađen; sedamdeset znači da je većina samo pomenuta.
Kako se izvori raspoređuju po delovima
Broj nije jedino pitanje — važno je i gde su. Rad sa trideset pet izvora od kojih su trideset tri u teorijskom delu ima problem, jer diskusija onda nema sa čim da poredi nalaze.
| Deo rada | Udeo izvora |
|---|---|
| Uvod | nekoliko, za kontekst problema |
| Teorijski deo | oko polovine |
| Metodologija | izvori za metod i instrument |
| Rezultati | po pravilu nijedan |
| Diskusija | četvrtina — tu se nalazi porede sa literaturom |
| Zaključak | nijedan |
Diskusija je deo u kom se izvori najčešće zaborave, a upravo se tu najviše primeti kad ih nema. Kako se teorijski deo pretvara u analizu umesto u niz prepričanih autora: teorijski deo diplomskog rada.
Šta se računa kao izvor
Kod diplomskih radova se ovo pitanje javlja češće nego kod seminarskih, jer se koristi građa koja nije klasična literatura.
| Tip | Računa se |
|---|---|
| Knjiga, udžbenik, monografija | da |
| Naučni i stručni članak | da |
| Poglavlje u zborniku | da |
| Doktorska disertacija, master rad | da |
| Zakon, pravilnik, standard | da, ali se obično navodi odvojeno |
| Statistički izveštaj institucije | da |
| Godišnji izveštaj preduzeća | da |
| Sajt preduzeća, blog, portal | da, ali ulazi u internet izvore |
| Predavanja i prezentacije sa nastave | po pravilu ne |
| Enciklopedije i opšti leksikoni | ne kao nosilac tvrdnje |
Propisi se na mnogim fakultetima navode u posebnom odeljku spiska, odvojeno od literature. Proveri uputstvo pre nego što ih ubrojiš u ukupan broj.
Koliko sme internet izvora
Ovo se retko propisuje brojem, ali postoji jasno očekivanje: spisak u kom preovlađuju linkovi loše prolazi.
Zdrav odnos je da najmanje dve trećine izvora budu knjige, naučni radovi i zvanične publikacije.
Internet izvori su potpuno prihvatljivi kada su primarni: statistika zavoda, izveštaj institucije, zvaničan propis, tehnička dokumentacija. Nisu kada zamenjuju stručnu literaturu.
Kako se navode: kako citirati internet izvor.
Koliko izvora sme da bude staro
| Oblast | Očekivanje |
|---|---|
| Tehnologija, IT, digitalno poslovanje | pretežno poslednjih 5 godina |
| Medicina i zdravstvo | poslednjih 5–10 godina za preporuke |
| Ekonomija i menadžment | teorija starija, podaci skorašnji |
| Pravo | važeći propisi, doktrina može biti starija |
| Istorija, filozofija, književnost | starost nije mana |
Praktično pravilo: bar trećina izvora iz poslednjih pet godina, osim tamo gde priroda oblasti nalaže drugačije. Kada je stariji izvor u redu, a kada je zastareo: koliko stari izvori smeju da budu.
Strana i domaća literatura
Na većini fakulteta se očekuje bar nekoliko izvora na stranom jeziku. Ako je tema vezana za domaći kontekst, domaći izvori su takođe obavezni.
Rad koji ima samo strane izvore, a tvrdi nešto o Srbiji, ima problem — nalazi iz drugih tržišta se ne prenose automatski.
Gde se traži jedno a gde drugo: strana literatura preko akademskih baza i repozitorijuma, domaća preko uzajamnog kataloga biblioteka i repozitorijuma fakulteta. COBISS pretraga pokriva domaće knjige, gde pronaći literaturu za rad ostalo.
Master rad traži više, ali ne samo brojčano
Razlika između diplomskog i master rada nije u tome što master ima dvadeset izvora više. Od master rada se očekuje pregled stanja u oblasti — da se vidi ko je šta utvrdio, gde se autori ne slažu i šta je ostalo neispitano.
Zbog toga u master radu raste udeo naučnih članaka u odnosu na udžbenike. Udžbenik daje ustaljeno znanje; članak daje ono što je novo, a to je ono što pregled literature traži.
Detaljnije o razlikama: razlika između diplomskog i master rada.
Kako se vidi da izvora nema dovoljno
Broj u spisku je manje pouzdan pokazatelj od onoga što se vidi u tekstu. Znaci da ih fali:
- cela strana bez ijedne reference u teorijskom delu
- jedan izvor nosi celo poglavlje — poglavlje je onda prepričana knjiga
- diskusija ne poredi nalaze ni sa čim, nego ih samo ponavlja
- nema neslaganja u pregledu literature; svi autori tvrde isto, što se u stvarnosti retko dešava
Obrnuti znaci, da ih je previše: reference u nizu od pet u jednoj zagradi, autori koji se pominju jednom i nikad više, i spisak u kom prepoznaješ manje od polovine naslova.
Kvalitet je važniji od broja
Trideset izvora od kojih je svaki upotrebljen u analizi vredi više od pedeset od kojih je polovina pomenuta jednom, u nizu referenci u zagradi.
Provera pred predaju: prođi kroz spisak i za svaki izvor pronađi mesto u tekstu gde je stvarno korišćen. Izvor koji se pojavljuje samo u nabrajanju „(Petrović, 2021; Jovanović, 2022; Marković, 2023)” i nigde više — razmisli da li nosi nešto.
Ista provera obrnutim redom je važnija: svaka referenca u tekstu mora da ima jedinicu u spisku. Izvor koji je citiran a nije naveden je ozbiljnija zamerka od izvora koji je naveden a nije citiran.
Kako da broj ne bude problem na kraju
Izvori se broje tek pred predaju, kad je kasno da se traže novi. Rešenje je da se vode od prvog dana — u tabeli sa kolonom za podatak koji si iz njega uzeo. Tada je spisak literature gotov onog trenutka kad je rad gotov, a broj poznat sve vreme.
Kako se ta tabela vodi: tabela pročitanih izvora.
Kako izgleda ceo spisak: literatura za diplomski rad.