Gde pronaći literaturu za rad

Pretraga literature je deo posla u kom se najlakše izgubi pola dana bez rezultata. Problem obično nije nedostatak izvora, nego to što se traži na pogrešnim mestima i pogrešnim rečima.

Kratak odgovor: kreni od literature sa predmeta i biblioteke fakulteta, pa na domaće repozitorijume i časopise, pa na međunarodne baze, a za brojeve idi direktno na institucije koje ih objavljuju. Pretraživač je poslednji korak, ne prvi.

Redosled koji štedi vreme

1. Udžbenik i literatura sa predmeta — tu je terminologija koju profesor očekuje
2. Biblioteka fakulteta — monografije i zbornici iz uže oblasti
3. Domaći repozitorijumi i časopisi — radovi na srpskom, sa domaćim kontekstom
4. Međunarodne baze — kad domaćih izvora nema dovoljno
5. Zvanična statistika i izveštaji — kada trebaju brojevi

Krenuti od pretraživača i tražiti „seminarski rad na temu X” je najgori mogući prvi korak — izbaci tuđe radove, ne izvore.

Gde se traži

Biblioteka tvog fakulteta. Najpotcenjeniji resurs. Bibliotekar ti za deset minuta nađe ono što bi sam tražio dva sata, i zna šta se na tvom predmetu koristi. Uzgred, on zna i koje su knjige trenutno zauzete, što ti štedi odlazak.

Uzajamni katalog biblioteka. Preko COBISS-a se pretražuje fond biblioteka u Srbiji odjednom, pa se vidi u kojoj biblioteci knjiga postoji. Korisno kada znaš naslov, ali i kada tražiš šta uopšte postoji na neku temu: pretraga u COBISS-u.

Repozitorijumi univerziteta. Većina univerziteta u Srbiji ima digitalne repozitorijume sa doktoratima i master radovima; postoji i nacionalni repozitorijum disertacija. Oni su korisni na dva načina: kao izvor i, još više, kao mapa literature — spisak referenci tuđe disertacije je gotov spisak izvora za tvoju temu.

Domaći naučni časopisi. Radovi na srpskom, sa domaćim podacima, dostupni preko domaćih citatnih baza i portala otvorenog pristupa. Za teme koje se tiču Srbije to je često jedini način da dođeš do relevantnog konteksta.

Google Scholar. Pretražuje naučne radove umesto sajtova. Korisna funkcija je „citirano u” — ako nađeš jedan dobar rad, ona ti pokazuje ko ga je kasnije citirao, što vodi ka novijim izvorima. Druga korisna stvar je dugme za citat, ali njegov rezultat uvek treba proveriti pre nego što uđe u spisak.

Baze otvorenog pristupa. Postoje baze koje okupljaju časopise sa slobodnim pristupom punom tekstu, pa se izbegava zid pretplate. Kada nađeš rad iza pretplate, pre nego što odustaneš, potraži isti naslov po autoru — verzija rada je često slobodno dostupna u repozitorijumu autorove ustanove.

Pristup preko fakulteta. Studenti u Srbiji obično imaju pristup pretplaćenim bazama preko mreže fakulteta ili preko konzorcijuma biblioteka. Pitaj u biblioteci kako se taj pristup dobija; to je razlika između deset i sto dostupnih radova.

Zvanične institucije. Republički zavod za statistiku, Narodna banka Srbije, ministarstva, Eurostat — kada ti trebaju brojevi, izvor mora biti primaran, ne portal koji ih prepričava.

Kako se pretražuje

Ključno je da tražiš stručnim rečima, ne svakodnevnim.

Odakle se uzimaju te reči: iz udžbenika, iz ključnih reči prvog rada koji nađeš i iz naslova poglavlja u knjigama iz oblasti. Ključne reči objavljenog rada su spisak termina koje struka zaista koristi.

Tri tehnike koje rade u većini baza:

• Navodnici oko fraze traže tačan izraz: "motivacija zaposlenih"
• Filtriranje po godini izbacuje zastarele radove
• Traženje na engleskom obično daje deset puta više rezultata — čak i ako pišeš na srpskom, koristi ih za teorijski deo

Metoda grudve

Najbrži način da se od jednog izvora dođe do deset:

1. Nađi jedan dobar, noviji pregledni rad o svojoj temi.
2. Prođi kroz njegov spisak literature i izdvoji naslove koji se ponavljaju.
3. Te naslove potraži pojedinačno — to su radovi koje struka smatra važnim.
4. Zatim u Google Scholar-u pogledaj ko je taj rad citirao kasnije, da bi dobio noviju literaturu.

Korak 2 ide unazad kroz vreme, korak 4 unapred. Kada se ista tri imena ponove u više spiskova, našao si jezgro literature za svoju temu.

Kada pretraga ne daje ništa

Obično nije reč o tome da literatura ne postoji, nego o jednom od tri razloga:

Ako ni posle toga nema izvora, tema je verovatno preuska za rad tog obima. Kako se to proverava pre nego što se u temu uđe: provera literature za temu.

Kako prepoznati upotrebljiv izvor

Četiri provere, po redosledu:

1. Ima li autora? Tekst bez potpisanog autora ili institucije nije izvor.
2. Ima li godinu? Bez godine ne možeš da ga citiraš, ni da proceniš aktuelnost.
3. Ima li sopstvene izvore? Rad koji ništa ne citira obično ništa i ne tvrdi.
4. Ko ga je objavio? Fakultet, institut, časopis i institucija su ozbiljni; sajt koji prodaje radove nije.

Peta provera je godina u odnosu na temu. Za pravnu temu izvor stariji od poslednje izmene propisa je neupotrebljiv; za teoriju je knjiga iz osamdesetih potpuno u redu ako je ona ta koja je pojam uvela. Koliko stari izvori smeju biti.

Koliko izvora je dovoljno

Za seminarski rad se najčešće očekuje pet do deset izvora, a za diplomski trideset i više. Ali brojevi zavise od uputstva — koliko izvora treba za seminarski rad i koliko izvora treba diplomski rad.

Kvalitet je važniji: pet pažljivo pročitanih izvora koji se međusobno dopunjuju vrede više od dvadeset površno preletanih.

Važan je i sastav spiska, ne samo broj. Spisak u kom su sve jedinice iste vrste — ili sve knjige, ili sve internet stranice — pokazuje da je pretraga stala na prvom mestu. Zdrav sastav ima nešto knjiga za teoriju, nekoliko radova iz časopisa za aktuelno stanje i po potrebi jedan primaran izvor sa brojevima.

Rad oslonjen na jedan jedini izvor je poseban slučaj, i vidi se odmah: rad na osnovu jedne knjige.

Zabeleži izvor odmah

Najskuplja greška u celom procesu je čitanje bez zapisivanja odakle je šta. Tri nedelje kasnije nećeš znati iz koje je knjige podatak ni sa koje strane.

Minimum za svaki izvor: autor, godina, naslov, izdavač, strana. Kako se to vodi bez muke: kako organizovati beleške i izvore i tabela pročitanih izvora, a kako se stručni tekst čita brže: kako čitati stručnu literaturu brže.

Kada izvori postoje, ostaje da se od njih napravi tekst — to je opisano u vodiču kako povezati više izvora u jednu celinu.

Prvi sat pretrage, korak po korak

Ako ti je tema tek dodeljena, ovako izgleda sat vremena koji daje kostur literature:

1. Deset minuta — izvadi iz udžbenika poglavlje koje dodiruje temu i prepiši stručne termine koje koristi.
2. Deset minuta — potraži te termine u katalogu biblioteke i zapiši signature dve do tri knjige.
3. Petnaest minuta — potraži isti termin u domaćim časopisima i u Google Scholar-u, sa filterom po godini.
4. Petnaest minuta — otvori spisak literature najboljeg rada koji si našao i prepiši naslove koji se ponavljaju.
5. Deset minuta — upiši sve nađeno u jedan dokument, sa autorom, godinom i naslovom, pre nego što bilo šta počneš da čitaš.

Posle tog sata imaš spisak od desetak jedinica i znaš koje su tri najvažnije. Čitanje počinje tek tada — i počinje od pregledne, najnovije jedinice, jer ona daje mapu ostalih.

Greške koje najviše koštaju vremena