COBISS: kako se traži literatura po bibliotekama

COBISS je zajednički katalog biblioteka — jedno mesto na kom se pretražuje fond velikog broja biblioteka odjednom, umesto da obilaziš sajt svake ponaosob. U Srbiji ga vodi Narodna biblioteka Srbije kroz mrežu COBISS.SR, a javna pretraga se radi kroz servis COBISS+.

Za seminarski rad COBISS rešava dva pitanja: postoji li uopšte knjiga o tvojoj temi na srpskom i u kojoj biblioteci je ima. To drugo je ono što Google ne može da ti kaže.

Pretraga koja daje upotrebljiv spisak traje desetak minuta.

Šta u COBISS-u ima, a šta nema

Pre nego što kreneš, vredi znati granice.

Ima:

• knjige, udžbenike i monografije iz fondova biblioteka
• domaće časopise — na nivou naslova časopisa, a često i pojedinačnih članaka
• magistarske i doktorske radove odbranjene na domaćim univerzitetima
• podatak koja biblioteka drži primerak

Nema:

• pun tekst većine knjiga — COBISS je katalog, ne digitalna biblioteka
• strane naučne članke u obimu u kom ih imaju međunarodne baze

Zato se COBISS koristi uz pretragu repozitorijuma i naučnih baza, ne umesto nje. Šire o izvorima: gde pronaći literaturu za rad.

Pretraga po ključnoj reči

Osnovno polje pretrage prihvata reči iz naslova, imena autora i predmetne odrednice odjednom. To je dobro za prvi zamah, ali daje šum.

Tri stvari koje odmah poboljšavaju rezultat:

Traži imenicu, ne rečenicu. Umesto „uticaj društvenih mreža na ponašanje potrošača” ukucaj društvene mreže potrošači. Katalog upoređuje reči, ne smisao; duga fraza sa veznicima vraća manje, ne više.

Probaj i jedninu i množinu, i sinonim. zaliha i zalihe, maloprodaja i trgovina. Katalozi se pune decenijama i terminologija u zapisima nije ujednačena.

Skrati koren kada nisi siguran u nastavak. U većini kataloga zvezdica pokriva ostatak reči — marketin* hvata i „marketing” i „marketinški”.

Kada osnovna pretraga vrati previše rezultata, prebaci se na napredni oblik, gde se posebno bira polje: autor, naslov, predmetna odrednica, godina izdanja, jezik. Najkorisnije je suziti godinu — za većinu tema literatura starija od petnaest godina ide samo kao istorijski okvir.

Predmetne odrednice — prečica koju malo ko koristi

Kad nađeš jednu knjigu koja ti odgovara, otvori njen puni zapis. U njemu stoje predmetne odrednice — stručno dodeljene reči koje opisuju o čemu knjiga govori.

Klikom na odrednicu dobijaš sve ostale knjige kojima je bibliotekar dodelio istu oznaku. To je najbrži način da od jednog dobrog naslova dođeš do pet, i daleko je pouzdanije od pogađanja ključnih reči, jer odrednice dodeljuje čovek koji je knjigu držao u ruci.

Isti trik radi i sa UDK brojem — oznakom stručne klasifikacije u zapisu. Ista oznaka znači istu oblast.

Gde se vidi da li primerak postoji

Ovo je deo zbog kog se COBISS i koristi. U punom zapisu knjige stoji spisak biblioteka koje je poseduju, a uz svaku i podatak o primercima.

Na šta se gleda:

• koje biblioteke drže primerak — tu potraži biblioteku svog fakulteta i gradsku biblioteku
• koliko primeraka ima i da li je neki trenutno slobodan
• status primerka — ima naslova koji se ne iznose iz čitaonice, što znači da knjigu možeš da koristiš na licu mesta, ali ne i da je poneseš

Za seminarski je ograničenje na čitaonicu često dovoljno: treba ti jedno poglavlje, a ne cela knjiga.

Ako primerak postoji samo u biblioteci u drugom gradu, pitaj svoju biblioteku za međubibliotečku pozajmicu. Uslovi i rokovi se razlikuju od ustanove do ustanove, pa proveri direktno na šalteru.

Kako se zapis prepisuje u spisak literature

Puni zapis sadrži tačno one podatke koji ti trebaju za jedinicu u literaturi: autora, naslov, podnaslov, izdanje, mesto izdanja, izdavača, godinu, broj strana i ISBN.

To je pouzdaniji izvor podataka od korica knjige, jer je zapis radio bibliotekar po standardu. Dva upozorenja:

• zapis nije jedinica u tvom stilu citiranja. Redosled i interpunkcija u katalogu nisu ni APA ni MLA — podatke prepisuješ, pa ih sam slažeš po obrascu. Kako: kako citirati knjigu.
• proveri izdanje. Ako u biblioteci uzmeš treće izdanje, a u literaturu upišeš prvo, brojevi strana u tvojim citatima neće odgovarati.

Neki zapisi nude i dugme za izvoz citata. Kao i kod baza članaka, izvezenu jedinicu treba pročitati pre nego što uđe u rad.

Članovska kartica i šta se dobija uz nju

Za pretragu ne treba nalog — katalog je otvoren svakome. Nalog treba za dve stvari: da vidiš svoja zaduženja i da rezervišeš primerak koji je trenutno izdat.

Upis u biblioteku fakulteta je za studente obično deo prava koja se dobijaju sa indeksom, a gradska biblioteka ima studentsku članarinu. Ako u sledeće tri godine pišeš još dva seminarska i završni rad, to se isplati prvog dana.

Rezervacija je korisnija nego što zvuči. Za temu koju na godini radi još petnaest ljudi, jedini primerak udžbenika u fakultetskoj biblioteci nestaje u prvoj nedelji. Ko ga rezerviše, dobija ga; ko svraća da proveri, ne dobija.

Šta ako knjige nema nigde

Dešava se da o užoj temi ne postoji nijedna knjiga na srpskom. To ne znači da je tema loša — znači da se literatura mora tražiti drugde.

Redom:

• poglavlje u opštijoj knjizi. Ako nema knjige o tvojoj užoj temi, skoro sigurno postoji poglavlje u knjizi o široj. Traži širi pojam pa gledaj sadržaje.
• domaći časopisi. Uži i noviji predmeti se obrađuju u člancima mnogo pre nego u knjigama.
• odbranjeni radovi u repozitorijumima. Njih ne citiraš kao glavni oslonac, ali njihovi spiskovi literature su gotova mapa terena.
• strana literatura. Ako je predmet takav da domaće literature nema, strani izvori su odgovor — samo unapred pitaj profesora da li ih prihvata i u kom obimu.

Kako se COBISS uklapa u pretragu pre prijave teme

Redosled koji štedi vreme:

1. COBISS — ima li knjiga na srpskom i gde se nalaze
2. Repozitorijumi domaćih univerziteta — odbranjeni radovi i njihovi spiskovi literature
3. Google Scholar i naučne baze — članci, domaći i strani

Prvi korak je najbrži i najviše kaže. Ako o temi u celoj mreži biblioteka ima dva naslova, i oba iz devedesetih, to je znak pre nego što se prijaviš, a ne posle. Ceo taj postupak razložen je u tekstu kako proveriti da li o temi uopšte ima literature.

Sitnice koje troše vreme

• Dijakritika. Pretraga obično radi i bez kvačica, ali ako ti se rezultat čini premalim, probaj oba zapisa — masinstvo i mašinstvo.
• Previše reči odjednom. Tri reči su gornja granica za prvi pokušaj. Svaka dodatna sužava rezultat brže nego što misliš.
• Ime autora. Traži samo prezime. Inicijali i puna imena u zapisima nisu ujednačeni.
• Izgled sučelja. Servis se povremeno menja, pa se nazivi dugmadi i rasporedi polja ne poklapaju uvek sa onim što piše u vodičima. Logika — osnovna pretraga, napredna pretraga, puni zapis, spisak biblioteka — ostaje ista.

Kada vredi otići u samu biblioteku

COBISS ti kaže da knjiga postoji, ali ne i da li je korisna. Sadržaj i uvod se najbrže procenjuju u ruci.

Ako ti je do fakultetske biblioteke pola sata, jedno popodne tamo sa spiskom signatura vredi više od tri sata pretrage. Bibliotekari na odeljenju za tvoju oblast znaju šta se za koju temu obično uzima — to je znanje koje ne stoji ni u jednom katalogu, a dobija se za jedno pitanje.

Kad literatura bude skupljena, red je na čitanje sa olovkom i vođenje beleški tako da se posle zna šta je odakle: kako organizovati beleške i izvore.