Kako napisati diplomski rad

Diplomski rad se razlikuje od svega što si do tada pisao po jednoj stvari: nije zadatak sa rokom od nedelju dana, nego projekat koji traje mesecima i ima administrativni deo. Većina studenata ne zapne na pisanju — zapne na tome što mesec dana čeka odgovor mentora, pa onda ima dve nedelje do roka.

Ovaj vodič ide kroz ceo proces, uključujući i papirologiju koju niko ne pominje dok ne zatreba.

Prvo: uputstvo i pravilnik tvog fakulteta

Svaki fakultet ima pravilnik o završnom radu i uputstvo za tehničku obradu. U njima piše sve što kasnije postaje problem: koliko strana rad mora da ima, koji se stil citiranja traži, kako izgleda naslovna strana, da li se predaje ukoričeno ili elektronski, i u kom roku se rad brani posle predaje.

To nisu detalji koje rešavaš na kraju. Ako fakultet traži stil citiranja koji nisi koristio dok si pisao, prepravljanje referenci u radu od šezdeset strana traje ceo dan.

Izbor teme i mentora

Tema i mentor se biraju zajedno, i praktično je nemoguće razdvojiti odluku.

Kod teme vredi da:

• pripada oblasti u kojoj si položio ispite sa razumevanjem, ne samo sa ocenom
• ima dostupnu literaturu na jeziku koji čitaš bez muke
• može da se istraži sredstvima koja imaš — ako ti treba pristup preduzeću ili ustanovi, obezbedi ga pre prijave, ne posle

Kod mentora je najvažnije nešto što ne piše nigde: koliko brzo odgovara i koliko konkretno komentariše. Pitaj studente koji su kod njega već radili. Razlika između mentora koji odgovori za dva dana i onog koji odgovori za tri nedelje je razlika između tri meseca i devet meseci pisanja.

Detaljnije u tekstovima kako izabrati temu za diplomski rad i kako izabrati mentora.

Prijava teme

Tema se formalno prijavljuje, obično na obrascu koji sadrži naziv rada, kratko obrazloženje, predmet i cilj istraživanja i osnovnu literaturu. Prijava ide na odobrenje veću ili komisiji, a to odobrenje ima svoj rok.

Ovaj korak najviše iznenađuje studente koji su mislili da mogu da počnu da pišu čim se dogovore sa mentorom. Kako izgleda obrazac i šta se u njega upisuje — u vodiču o prijavi teme diplomskog rada.

Struktura rada

Uobičajena struktura diplomskog rada sa istraživanjem:

1. Naslovna strana
2. Sadržaj
3. Apstrakt i ključne reči, često i na engleskom
4. Uvod — predmet, cilj, hipoteze, metode, struktura rada
5. Teorijski deo — pregled onoga što je do sada utvrđeno
6. Metodologija — kako je istraživanje sprovedeno
7. Rezultati — šta je dobijeno
8. Diskusija — šta to znači i kako se slaže sa literaturom
9. Zaključak
10. Literatura
11. Prilozi — upitnik, tabele, dokumentacija

Na potpuno teorijskim radovima tačke 6 i 7 otpadaju, a teorijski deo se širi. Šta ide u koji deo, detaljno je razloženo u vodiču o strukturi diplomskog rada.

Predmet, cilj i hipoteze

Ovo je mesto na kom najviše radova krene naopako, zato što zvuči kao formalnost, a zapravo određuje ceo rad.

• Predmet je ono što se istražuje — pojava, proces, grupa.
• Cilj je ono što hoćeš da postigneš — da opišeš, uporediš, utvrdiš vezu, proveriš efekat.
• Hipoteza je tvrdnja koja može da se potvrdi ili obori podacima.

Tvrdnja koja ne može da bude netačna nije hipoteza. „Marketing je važan za poslovanje” nije hipoteza; „Preduzeća koja ulažu više od 5% prihoda u digitalni marketing beleže veći rast prodaje od onih koja ulažu manje” jeste, jer se može proveriti.

Više o tome u tekstovima hipoteze u diplomskom radu i predmet, cilj i zadaci istraživanja.

Teorijski deo nije prepričavanje

Najčešća zamerka na teorijski deo glasi: „ovo je pregled, a ne analiza”. Razlika je u tome da li samo nabrajaš šta je ko rekao, ili grupišeš autore po stavovima, pokazuješ gde se ne slažu i zašto, i iz toga izvodiš ono što tvoje istraživanje treba da popuni.

Praktičan test: ako iz teorijskog dela ne sledi zašto je tvoje istraživanje potrebno, teorijski deo nije završen. Detaljnije u vodiču o teorijskom delu diplomskog rada.

Metodologija i istraživanje

Metodologija se piše tako da neko drugi može da ponovi ono što si uradio. Ona sadrži: koji je metod korišćen, na kom uzorku, kojim instrumentom, u kom periodu i kako su podaci obrađeni.

Najčešći pristupi na diplomskim radovima:

• Anketa — najbrži način da se dođe do podataka, ali traži pažljivo sastavljen upitnik i dovoljan uzorak
• Intervju — manji broj ispitanika, dublji odgovori
• Analiza dokumentacije — finansijski izveštaji, zapisnici, propisi
• Studija slučaja — jedno preduzeće ili ustanova, detaljno

Praktični vodiči: metodologija diplomskog rada, anketa za diplomski rad, obrada podataka u diplomskom radu.

Rezultati i diskusija se ne mešaju

Rezultati prikazuju šta su podaci pokazali — tabele, grafikoni, brojevi, bez tumačenja. Diskusija tumači — zašto je tako, šta to znači, da li se slaže sa onim što su drugi našli, i koja su ograničenja tvog istraživanja.

Ako u rezultatima počneš da objašnjavaš zašto je nešto tako, mentor će to vratiti. O prikazu podataka piše u vodiču o tabelama i grafikonima u radu, a o tumačenju u tekstu o diskusiji rezultata.

Citiranje se ne ostavlja za kraj

Na radu od šezdeset strana sa pedeset referenci, naknadno citiranje je nekoliko dana posla i garantovano nekoliko izgubljenih izvora. Referencu ubaci u trenutku kad napišeš rečenicu.

Koji stil — piše u uputstvu fakulteta. Najčešće su APA, Harvard ili fusnote. Sve tri su objašnjene u vodiču kako citirati literaturu.

Rokovi i odbrana

Između predaje rada i odbrane obično prođe nekoliko nedelja: rad ide komisiji, ponekad na javni uvid, pa se zakazuje termin. Uračunaj to u plan — datum predaje nije datum kada si gotov.

Odbrana traje kratko, obično petnaest do trideset minuta ukupno, od čega je tvoje izlaganje deset do petnaest. Pripremi prezentaciju i skriptu i uvežbaj naglas. Sve o tome je u vodiču kako se pripremiti za odbranu rada, a o pitanjima u tekstu pitanja na odbrani diplomskog rada.

Koliko ovo traje

Realno, uz redovne konsultacije i bez većih zastoja: tri do šest meseci od odobrene teme do predaje. Ako pišeš uz posao, računaj na duže. Razrada plana po nedeljama je u tekstu koliko vremena treba za diplomski rad.