Pitanja na odbrani diplomskog rada

Pitanja na odbrani nisu zamka. Komisija ne pokušava da te obori — proverava da li si rad zaista sam uradio i da li razumeš šta si napisao.

To znači da su pitanja predvidiva, jer dolaze sa tačno određenih mesta.

Ko pita i kojim redom

Pitanja ne dolaze nasumično ni od svih istovremeno. Uobičajen redosled u komisiji od tri člana:

1. Mentor pita prvi. Njegova pitanja su najčešće najblaža, jer rad poznaje i zna gde si jak. Ponekad pita nešto što si sa njim već razrešio, da bi to čula i komisija.
2. Član koji je rad recenzirao pita drugi i on postavlja najkonkretnija pitanja — obično o metodologiji ili o mestu koje mu je zapelo pri čitanju.
3. Predsednik komisije pita poslednji i najčešće šire: zašto tema, šta je doprinos, kako se to primenjuje.

Ukupno tri do šest pitanja, jedno po jedno, sa odgovorom odmah. Ne postavljaju se sva pa onda odgovaraš.

Ako ti neko pitanje deluje kao zamka, po pravilu nije — član komisije proverava mesto koje u radu nije dovoljno objašnjeno.

Koliko sve to traje: koliko traje odbrana diplomskog rada.

Odakle dolaze pitanja

Tri izvora, po učestalosti:

1. Metodologija — najčešći izvor. Uzorak, instrument, postupak, obrada.
2. Zaključci — da li slede iz podataka i da li si svestan ograničenja.
3. Ono što si naveo a nisi objasnio — pojam, model ili podatak koji stoji u radu bez razrade.

Ako pročitaš svoj rad tražeći ta tri mesta, imaš spisak pitanja.

Pitanja o metodologiji

Gotovo uvek se postavlja bar jedno:

• Kako ste birali uzorak i zašto baš taj?
• Koliko je bio odziv i šta to znači za rezultate?
• Zašto ste izabrali anketu, a ne intervju?
• Da li je upitnik vaš ili preuzet? Odakle?
• Kako ste obradili podatke i u kom alatu?
• Da li ste proverili uslove za test koji ste koristili?

Prvo pitanje je najčešće u celom skupu. Odgovor mora da bude konkretan: ko, koliko, kako izabrani, u kom periodu.

Kako se to piše u radu: metodologija diplomskog rada.

Pitanja o rezultatima i zaključcima

• Da li vaš nalaz važi i van uzorka?
• Zašto mislite da je ispalo tako?
• Kako objašnjavate razliku u odnosu na istraživanja koja ste naveli?
• Da li ste razmatrali da postoji treći činilac koji objašnjava obe pojave?
• Koja hipoteza nije potvrđena i zašto?

Pitanje o uzročnosti je klasično: ako si našao vezu između dve pojave, komisija će pitati da li to znači da jedna izaziva drugu. Odgovor je da korelacija ne dokazuje uzročnost — i to treba znati reći.

Pitanja o literaturi

• Koji vam je izvor bio najkorisniji i zašto?
• Da li ste naišli na istraživanje koje tvrdi suprotno?
• Šta kaže autor koga ste naveli na strani 23?

Poslednje pitanje je provera da li si čitao ono što si citirao. Zato se ne citira ono što nisi pročitao — kako citirati sekundarni izvor.

Pitanje i smer odgovora

Svako pitanje nešto proverava. Kada se zna šta, odgovor se sam sastavlja:

Dve navike koje se isplate u svakom od ovih odgovora:

Odgovori prvo, obrazloži posle. Prva rečenica nosi odgovor, ostale ga objašnjavaju. Odgovor koji počne od objašnjenja i tek posle minut stigne do suštine deluje kao izbegavanje.

Sam navedi ograničenje pre nego što te pitaju. Ako u odgovoru o uzorku kažeš „uzorak je prigodan, pa nalaz važi za ovu grupu, ne za celu populaciju”, to pitanje više nema smisla postaviti — a pokazao si da razumeš šta si radio.

Pitanja o temi uopšte

• Zašto ste izabrali ovu temu?
• Šta biste uradili drugačije da počinjete ponovo?
• Šta bi bio sledeći korak u istraživanju?
• Kako bi se vaši nalazi mogli primeniti u praksi?

Ova pitanja se postavljaju gotovo uvek i na njih nema pogrešnog odgovora — ali ima nepripremljenog. Odgovor „ne znam” na pitanje šta biste promenili deluje kao da nisi razmišljao o radu.

Ako rad nema istraživanje

Stručni i teorijski radovi se brane isto tako, samo pitanja dolaze sa drugih mesta:

• Po kom kriterijumu ste birali literaturu i zašto baš te autore?
• Gde se autori koje ste naveli međusobno ne slažu?
• Na osnovu čega ste doneli ocenu stanja u petom poglavlju?
• Koliko bi koštao predlog koji ste dali i ko bi ga sprovodio?
• Da li ste proverili da li je rešenje već primenjeno negde?

Kod stručnih radova najviše nosi peto poglavlje — predlog. Pitanje „šta biste konkretno uradili u ponedeljak ujutru” je uobičajeno i traži konkretan odgovor.

Kako se taj deo rada gradi: empirijski deo diplomskog rada.

Ako je nalaz slab

Dešava se da uzorak bude mali, odziv nizak ili razlika statistički neznačajna. To nije razlog za odbranu u prenesenom smislu.

Šta prolazi:

„Odziv je bio 38 odsto, što je manje nego što sam planirao. Zato nalaze iznosim kao ono što važi za ove ispitanike, a ne kao ocenu cele grane.”

Šta ne prolazi: pravdanje rezultata okolnostima bez izvođenja posledice po zaključak. Komisija ne traži savršeno istraživanje od diplomskog rada — traži da znaš šta tvoje istraživanje sme da tvrdi.

Kako se ta granica piše u samom radu: kako napisati diskusiju rezultata i tumačenje rezultata ankete.

Kako se pripremaš

Dan pre odbrane uradi ovo:

1. Pročitaj ceo rad, ne da učiš nego da ti bude svež
2. Za svaku tvrdnju koja zvuči jako zapitaj se „a zašto?”
3. Zapiši pitanja na koja nemaš spreman odgovor
4. Reši ih pre odbrane, ne tokom nje

Većina studenata ovo preskoči i onda se prvi put suoči sa pitanjem pred komisijom.

Ako ne znaš odgovor

To nije katastrofa. Ono što jeste katastrofa je izmišljanje.

Šta radi:

„To nisam ispitivao u ovom radu, ali bi to bio dobar pravac za dalje istraživanje.”

„Nisam siguran, ali pretpostavljam da bi razlog mogao biti… Nisam to proveravao.”

Iskrenost uz pokazano razumevanje granica rada prolazi znatno bolje od izmišljenog odgovora, koji komisija prepozna odmah.

Detaljno: kako odgovoriti na pitanje komisije.

Rezervni slajdovi

Tehnika koja ovde donosi najviše: posle završnog slajda dodaj nekoliko sa detaljima — pun uzorak, cele tabele, upitnik, dodatne analize.

Kada padne pitanje o detalju, vratiš se na taj slajd. To je najjednostavniji način da odbrana deluje pripremljeno.

Cela priprema: kako se pripremiti za odbranu rada.