Empirijski deo diplomskog rada

Empirijski deo je ono po čemu se rad brani. Teorijski deo pokazuje da si čitao; empirijski pokazuje da si nešto uradio.

I to je deo koji komisija na odbrani najviše pita.

Od čega se sastoji

Tri poglavlja, i ne mešaju se:

Najčešća greška je mešanje drugog i trećeg. Ako u rezultatima objašnjavaš zašto je nešto tako, mentor će to vratiti.

Test na nivou rečenice

Kada nisi siguran gde nešto pripada, proveri po ovom spisku:

Pravilo iza spiska: metodologija odgovara na „kako”, rezultati na „šta”, diskusija na „zašto i šta to znači”. Svaka rečenica u empirijskom delu odgovara na tačno jedno od ta tri pitanja.

Gde stoje upitnik, tabele i ostali materijal koji se ne prikazuje u tekstu: prilozi u diplomskom radu.

Redosled pisanja

Ne piše se redom kojim stoji u radu. Redosled koji funkcioniše:

1. Metodologija — piše se pre prikupljanja podataka, ne posle
2. Rezultati — čim su podaci obrađeni
3. Diskusija
4. Zaključak
5. Uvod i apstrakt, na kraju

Prva tačka je ključna. Metodologija napisana posle prikupljanja podataka ume nesvesno da se prilagodi rezultatima — i to se prepoznaje.

Pošalji je mentoru pre nego što počneš da prikupljaš podatke. Ako kaže da uzorak ne valja, izgubio si dan umesto mesec. Metodologija diplomskog rada.

Rezultati: redosled izlaganja

Rezultati se ne iznose redom kojim su pitanja stajala u upitniku. Iznose se redom kojim odgovaraju na hipoteze.

Uobičajen raspored:

1. Opis uzorka — ko su ispitanici, po demografskim obeležjima
2. Opisni rezultati — osnovna slika, frekvencije i proseci
3. Rezultati po hipotezama — poglavlje po hipotezi, ili odeljak po odeljak
4. Dodatni nalazi, ako ih ima

Prva tačka nije formalnost — bez opisa uzorka se ostali rezultati ne mogu tumačiti.

Šta ide u tekst, a šta u tabelu

• Brojevi u tabelu, tvrdnja u tekst
• Tekst ne prepričava tabelu nego kaže šta je u njoj važno
• Procenat uvek sa brojem ispitanika: „62% (n = 53)”
• Grafikon za kretanja i poređenja, tabela za tačne vrednosti

Detaljno: tabele i grafikoni u radu.

Nalaz koji ne odgovara očekivanju

Dešava se i nije problem. Problem je ako ga prećutiš.

Nalaz koji obara hipotezu se prikazuje isto kao i svaki drugi, a u diskusiji se objašnjava — uzorak, period, način merenja, ili to što veza jednostavno ne postoji.

Naknadno prilagođavanje hipoteze rezultatima je znatno ozbiljnija zamerka od nepotvrđene hipoteze.

Granice zaključivanja

Ovo je mesto na kom se dobri radovi razlikuju od osrednjih, i pitanje koje komisija gotovo uvek postavi. Iz podataka koje imaš sme da se izvede tačno određena tvrdnja — ni manja ni veća.

Poslednji red se najčešće greši. Nepotvrđena razlika i nepostojeća razlika nisu isto: mali uzorak može da sakrije stvarnu razliku, pa se piše da nalaz nije potvrđen, a ne da pojave nema.

Formulacije koje drže granicu

Ove rečenice su gotove i mogu se preuzeti:

Na posmatranom uzorku utvrđena je razlika u…

Rezultati ukazuju na povezanost, ali ne dokazuju uzročni odnos.

Dobijeni nalaz važi za ispitanike obuhvaćene istraživanjem i ne može se uopštiti na celu populaciju.

U okviru ovog istraživanja nije ispitivan uticaj… , pa je to moguć pravac daljeg rada.

Poslednja rečenica radi dvostruko: čuva granicu nalaza i unapred odgovara na klasično pitanje komisije o tome šta bi bio sledeći korak.

Kako se rezultati ankete čitaju i šta se iz njih sme izvući: tumačenje rezultata ankete. Kako se sam upitnik postavlja: anketa za diplomski rad.

Ako je rad stručan, a ne istraživački

Na strukovnim studijama i tehničkim smerovima empirijski deo često nije anketa nego konkretno rešenje: analiza preduzeća, projekat, proračun, opis procesa.

Struktura je tada:

1. Opis predmeta analize — preduzeće, sistem, proces
2. Metod analize — koji pokazatelji, koji podaci, koji period
3. Analiza — rezultati proračuna ili pokazatelja
4. Ocena stanja
5. Predlog unapređenja, sa procenom efekta

Peti deo je ono što se najviše ceni, i mora da sledi iz četvrtog.

Ako podaci nisu iz ankete

Ne mora svako istraživanje da bude upitnik. Tri česta oblika i ono što se kod njih traži:

Intervjui. Prikazuje se broj sagovornika, kako su birani, koliko je trajao razgovor i po kojim temama je vođen. Rezultati se ne iznose kao procenti nego kao teme koje su se ponavljale, uz kratke navode. Intervju kao metoda istraživanja.

Analiza dokumenata ili sadržaja. Navodi se koji je materijal obuhvaćen, za koji period i po kom kriterijumu je biran, pa tek onda šta je u njemu nađeno.

Postojeći podaci. Kada koristiš zvanične statistike ili izveštaje, metodologija opisuje izvor, period i način obrade, a ne prikupljanje. Granica je tada stroža: tuđi podaci nose tuđa ograničenja, koja se navode uz njih.

U sva tri slučaja važi isto pravilo o tri poglavlja. Menja se ono što se opisuje, ne to gde se opisuje.

Koliko treba da bude dug

Zajedno sa diskusijom, oko polovine rada. Ako je empirijski deo trećina, a teorijski dve trećine, odnos je obrnut od onog koji se ceni.

Najčešće greške

• Metodologija napisana posle rezultata
• Rezultati pomešani sa tumačenjem
• Uzorak opisan neodređeno
• Rezultati izloženi redom pitanja iz upitnika, a ne po hipotezama
• Procenti bez broja ispitanika
• Prećutan nalaz koji ne odgovara očekivanju
• Nema poređenja sa literaturom u diskusiji

Kako se tumače rezultati: kako napisati diskusiju rezultata. Kako se obrađuju podaci: obrada podataka u diplomskom radu.