Prezentacija za seminarski rad

Seminarski rad se često izlaže pred grupom, a ne pred komisijom. To menja i dužinu i ton: izlaganje je kraće, publika je manje upućena u temu, i cilj je da neko ko rad nije čitao razume o čemu je.

Zbog toga prezentacija sa vežbi nije smanjena verzija prezentacije za odbranu. Na odbrani ti tri osobe koje su rad pročitale proveravaju da li ga razumeš. Na vežbama dvadesetak ljudi koji o tvojoj temi ne znaju ništa treba da za deset minuta razumeju jednu stvar. Svaka odluka koju praviš u prezentaciji sledi iz te razlike.

Koliko traje i koliko slajdova

Izlaganje seminarskog rada obično traje pet do deset minuta. To znači šest do deset slajdova — minut po slajdu.

Ako imaš pet minuta, šest slajdova je gornja granica. Prezentacija od dvadeset slajdova za pet minuta znači da se svaki vidi petnaest sekundi.

Brojka je gruba, pa je proveri na tekstu: minut izgovorenog teksta je otprilike sto trideset do sto pedeset reči, a u tremi manje, jer većina ubrza pa se onda zaustavi. Ako si napisao šta ćeš reći uz svaki slajd, sabereš reči i podeliš — dobiješ pouzdaniju procenu od brojanja slajdova.

Detaljnije o računici: koliko slajdova za seminarski.

Raspored

Slajd 2 je najvažniji. Ako grupa u prve dve rečenice ne razume o čemu je rad, ostatak ne prati.

Redosled izrade nije isti kao redosled slajdova. Prezentacija koja se pravi od prvog slajda nadalje skoro uvek ispadne preduga, jer se vreme potroši na uvod. Radi ovako:

1. Napiši jednu rečenicu koju publika treba da zapamti kad izađe iz učionice.
2. Izaberi dve ili tri poente koje tu rečenicu drže. Ne više.
3. Nađi jedan primer ili podatak za svaku poentu.
4. Tek onda napravi slajdove — po jedan za svaku poentu, plus primer i zaključak.
5. Na kraju napravi naslovni slajd i slajd sa pitanjem. Tada već znaš šta najavljuješ.

Šta ide na prvi slajd i kako se izbegava pretrpan naslovni: naslovni slajd prezentacije.

Prilagodi publiku

Ovo je razlika u odnosu na odbranu diplomskog. Kolege iz grupe nisu čitale tvoj rad i ne znaju tvoju temu.

Posledice:

• Objasni pojmove koje koristiš, makar u jednoj rečenici
• Kreni od nečega poznatog pa idi ka specifičnom
• Skrati teoriju, produži primer — primer se pamti, definicija ne
• Ne pretpostavljaj da znaju kontekst

Praktičan test pre izlaganja: pokaži slajd 2 nekome ko ne studira to što i ti i pitaj ga o čemu je rad. Ako ne ume da odgovori u jednoj rečenici, slajd se prepravlja, a ne objašnjava uživo.

Granični slučaj: tema je uska i tehnička, pa se bez tri pojma ne može krenuti. Tada pojmovi ne idu na poseban slajd kao spisak definicija, nego se svaki uvodi na slajdu na kom ti prvi put treba, sa jednom rečenicom i po mogućstvu primerom. Spisak od pet definicija na trećem slajdu je mesto na kom publika ispadne iz izlaganja i više se ne vrati.

Jedna poenta po slajdu i koliko teksta

Za kratko izlaganje ovo je pravilo bez izuzetka. Ako slajd ima tri poente, izgovorićeš ih za trideset sekundi i niko neće zapamtiti nijednu.

Naslov slajda treba da bude ta poenta: ne „Analiza”, nego „Tri četvrtine ispitanih koristi samo jedan kanal”.

Najviše pet kratkih stavki po slajdu, od po nekoliko reči. Slajd je podsetnik, ne tekst koji se čita. Ako stavka ima punu rečenicu sa zarezom i zavisnom rečenicom, to je tekst iz rada koji je samo prebačen na slajd.

Postupak skraćivanja koji radi: napiši stavku kako ti dođe, pa izbaci sve reči bez kojih se i dalje razume šta piše. Od „Rezultati istraživanja pokazuju da najveći broj ispitanika koristi samo jedan kanal komunikacije” ostane „Većina — samo jedan kanal”. Ono što je izbačeno ti izgovaraš.

Ako na slajdu mora da stoji broj ili tabela, ide samo onoliko kolona koliko će se stvarno pomenuti. Tabela sa devet kolona od kojih spominješ dve je slika, ne podatak. Brojevi se pišu krupno, jer se sa slajda čitaju iz poslednje klupe.

Detaljno o količini teksta: koliko teksta na slajdu. Veličina slova, kontrast i izbor boja: dizajn slajdova, font i boje.

Izlaganje pred grupom

Nekoliko stvari koje su ovde drugačije nego pred komisijom:

• Gledaj u ljude, ne u ekran. Ako gledaš u slajd, i oni gledaju u slajd.
• Govori sporije nego što ti se čini prirodnim. Svi u tremi ubrzavaju.
• Ne izvinjavaj se na početku — „nisam stigao da se pripremim” snižava pažnju odmah.
• Očekuj pitanje profesora na kraju. Obično je o nečemu što si pomenuo u prolazu.

Poslednja stavka ima praktičnu posledicu: ne pominji u prolazu ono o čemu ne umeš da kažeš još dve rečenice. Ako u izlaganju kažeš „postoji i drugi pristup, ali se njime nisam bavio”, spremi jednu rečenicu o tome šta je taj drugi pristup — to je pitanje koje skoro sigurno dolazi.

Čest problem: izlaganje ide dobro do trenutka kad neko postavi pitanje na sredini. Najbolji odgovor je kratak i vraća te na tok — odgovoriš u jednoj rečenici i kažeš da o tome ima više na sledećem slajdu, ako ga zaista ima. Duga rasprava na trećem slajdu pojede vreme predviđeno za ceo ostatak.

Tehnike: kako govoriti bez čitanja i kako vežbati izlaganje. Šta se dešava u samoj učionici, od redosleda izlagača do pitanja kolega: izlaganje seminarskog pred grupom.

Tehnička priprema

Za izlaganje u učionici:

• Sačuvaj i kao PDF, jer se PowerPoint drugačije prikazuje na tuđem računaru
• Ponesi na USB-u i pošalji sebi na mejl
• Ako imaš video ili zvuk, proveri da radi pre časa
• Dođi nekoliko minuta ranije da priključiš računar

Dve stvari koje najčešće iznenade. Prva: font koji nije standardan ne postoji na tuđem računaru, pa se zameni drugim i ceo raspored se pomeri — zato PDF. Druga: projektor u učionici često ima drugačiji odnos stranica od tvog ekrana, pa se ivice slajda odseku. Ako u uglu slajda stoji nešto važno, pomeri ga ka sredini.

Rezervni plan za slučaj da ništa ne radi: umej da izložiš temu bez slajdova. Ako znaš svoje tri poente i primer uz svaku, prezentacija je pomoćno sredstvo, a ne uslov.

Najčešće greške

• Prepisani pasusi iz rada na slajdovima
• Čitanje sa ekrana
• Previše slajdova za kratko vreme
• Teorija bez primera
• Pojmovi koji se ne objašnjavaju
• Prekoračeno vreme — ako imaš pet minuta, vežbaj za četiri

Dve greške koje se ređe pominju, a koštaju jednako. Prva je prezentacija bez zaključka: izlaganje se završi na poslednjoj poenti, pa publika ne zna da je gotovo. Poslednji slajd ponavlja onu jednu rečenicu iz prvog koraka izrade i tu izlaganje staje. Druga je prezentacija koja prepričava rad redom, poglavlje po poglavlje. Rad ima uvod, teoriju, analizu i zaključak zato što se čita; izlaganje ima jednu poentu i potporu za nju zato što se sluša.

Alati za izradu: kako napraviti prezentaciju u PowerPointu.