Koliko slajdova treba za seminarski rad

Izlaganje seminarskog rada na času traje kratko — najčešće pet do deset minuta, jer u istom terminu izlaže još nekoliko studenata. Broj slajdova iz toga sledi skoro mehanički.

Računica je jedan slajd po minutu. Za sedam minuta izlaganja to je sedam slajdova, plus-minus jedan. U taj broj ulaze i naslovni i završni slajd, iako na njima ne provodiš ni po pola minuta — oni dobijeno vreme vraćaju slajdu sa rezultatima, koji drži pažnju duže.

Pre svega ostalog pitaj profesora koliko imaš vremena. Prakse se razlikuju od predmeta do predmeta, a prekoračenje je jedna od retkih stvari koje ostavljaju loš utisak bez obzira na to koliko je rad dobar. Opšta računica za sve tipove radova stoji u tekstu koliko slajdova treba prezentacija.

Zašto jedan slajd po minutu

Broj nije proizvoljan. Slajd na kom nešto stvarno stoji traži od publike da ga pročita, pa da čuje šta ti o njemu kažeš. To je između četrdeset sekundi i minut i po.

Ako imaš petnaest slajdova za sedam minuta, matematika je dvadeset osam sekundi po slajdu — što znači da polovinu preletiš. A preleti se uvek upravo ono što si hteo da naglasiš, jer se prvo žrtvuju slajdovi na kraju, tamo gde su rezultati.

Suprotan kvar je ređi, ali postoji: četiri slajda za deset minuta znači da četiri minuta stojiš pred istim slajdom. Publika ga je pročitala u prvih deset sekundi i posle toga gleda u tebe, što je teže nego što zvuči.

Raspored po delovima rada

Za izlaganje od sedam minuta, raspodela koja u praksi radi:

Uoči gde je težište: polovina vremena ide na jedan do dva slajda. To je deo zbog kog izlaganje uopšte postoji.

Najčešća greška u raspodeli je obrnuta — pet slajdova teorije i jedan slajd zaključka. Publika tada čuje ono što već zna iz udžbenika, a ne čuje ono što si ti uradio.

Za detalje o prvom i poslednjem slajdu: naslovni slajd prezentacije.

Kad se rad izlaže bez prezentacije

Dešava se i to — profesor traži usmeno izlaganje, a slajdovi nisu obavezni. Tada se pravi jedna strana beleški umesto prezentacije: skripta za odbranu rada.

Ako prezentacija nije tražena, a ti je ipak praviš, drži je još kraćom — pet slajdova. Prezentacija koja niko nije tražio ne sme da oduzme vreme od izlaganja.

Šta se izbacuje kad ima previše slajdova

Prvi nacrt skoro uvek ispadne dvostruko duži nego što treba. Izbacuje se ovim redom.

Slajd sa sadržajem prezentacije. Za sedam slajdova nije potreban pregled — pregled traje koliko i pola onoga što najavljuje.

Definicije. Pojmove koje ceo razred uči na tom predmetu ne treba definisati. Ako ti je neki pojam zaista nov za publiku, objasni ga usput, u rečenici, bez zasebnog slajda.

Istorijat. Skoro nikad ne nosi ništa za izlaganje od sedam minuta.

Duplirani prikazi. Tabela i grafikon istog podatka su dva slajda za jedan nalaz. Ostaje onaj koji brže prenosi poentu.

Spisak literature na slajdu. Literatura stoji u radu. Na slajdu se navodi samo izvor ispod tabele ili grafikona koji prikazuješ.

Ako i posle svega ostane previše, spoji dva srodna slajda u jedan sa dve kolone — često se ispostavi da su i bila jedna misao.

Koliko teksta po slajdu

Broj slajdova i količina teksta su vezani. Ko smanji broj slajdova, a zadrži sav tekst, dobije slajdove sa deset redova — što je gore od petnaest slajdova.

Orijentir: najviše pet do šest stavki po slajdu, do sedam reči po stavci. Slajd je podsetnik za publiku, a ne tvoj tekst za čitanje.

Praktičan test: pogledaj slajd tri sekunde i skloni pogled. Ako ne možeš da ponoviš poentu, na slajdu ima previše toga. Detaljno: koliko teksta na slajdu.

Slajd sa rezultatima nosi celo izlaganje

Ako od sedam slajdova jedan treba da bude dobar, to je onaj sa nalazom. Na njemu se odlučuje da li će publika zapamtiti išta.

Tri pravila za taj slajd:

• jedan nalaz po slajdu. Tabela sa dvanaest redova i osam kolona je nečitljiva sa treće klupe. Izdvoj tri reda koja nešto govore i ostatak ostavi u radu.
• naslov slajda je sam nalaz, a ne oznaka odeljka. Umesto „Rezultati ankete”, napiši „Devet od dvadeset ispitanika kupuje preko interneta nedeljno”.
• brojevi krupno, objašnjenje sitno. Publika prvo vidi broj, pa onda čuje šta on znači.

Kako se podaci pripremaju za prikaz sa projektora: kako prikazati rezultate na slajdu.

Provera pre časa: izgovori naglas sa štopericom

Ovo je jedini pouzdan način da saznaš da li ti broj slajdova odgovara. U glavi sve staje u pet minuta; naglas traje devet.

Izlaganje naglas, od prvog do poslednjeg slajda, sa uključenim štopericom. Zapiši vreme.

• Preko dozvoljenog za više od minut — izbaci slajd, ne skraćuj govor. Skraćivanje govora znači brže pričanje, a brzo pričanje se ne razume.
• Ispod polovine dozvoljenog — nisi rekao dovoljno o ključnom delu. Dodaj sadržaj tamo, ne nove slajdove.

Vežbaj najmanje dvaput. Drugi put je uvek za minut kraći od prvog, jer već znaš redosled. Vežbaj naglas, ne u glavi — razlika je uvek veća nego što deluje.

Ako izlažete u grupi

Kod grupnog seminarskog rada vreme se deli na sve članove, a broj slajdova sa njim. Za četvoro ljudi i petnaest minuta to je oko četiri minuta i tri do četiri slajda po osobi.

Prezentacija ostaje jedna, sa jednim dizajnom i jednim redosledom, a ne četiri zalepljene jedna na drugu. Naslovni slajd je zajednički i na njemu stoje imena svih. Podela posla se dogovara pre nego što iko počne da pravi svoje slajdove.

Rezervni slajdovi za pitanja

Trik koji se isplati: sve što si izbacio, a šteta je da propadne — detaljna tabela, dodatni grafikon, metodološka sitnica — stavi posle završnog slajda.

Ti slajdovi se ne prikazuju u izlaganju. Ali kad neko iz grupe pita baš o tome, ti prelistaš do njih i pokažeš. Deluje pripremljeno jer i jeste.

Drži ih na tri do pet i znaj redosled, da ne tražiš pred publikom. Kakva pitanja obično dolaze od kolega i kako se na njih odgovara: šta se izlaže kada se seminarski brani pred grupom.