Skripta za odbranu rada

Skripta je tekst onoga što ćeš reći na odbrani. Nije skraćeni rad i nije ono što piše na slajdovima — to je treći tekst, pisan da se govori.

Zašto je potrebna

Tri razloga, po važnosti:

1. Da bi imao šta da uvežbaš. Ne možeš vežbati izlaganje koje ne postoji.
2. Da bi izmerio vreme. Napisan tekst se izgovori za predvidivo vreme; improvizacija ne.
3. Da bi imao za šta da se uhvatiš ako te trema izbaci iz ritma.

Ono zbog čega nije potrebna: da bi se čitala sa papira. To je najgori mogući način izlaganja.

Kada se piše

Skripta ide posle slajdova, ne pre. Slajdovi određuju redosled i tempo; ako prvo napišeš tekst, pa praviš slajdove uz njega, dobiješ slajdove pune rečenica.

Ako ti je ostalo manje vremena, redosled ostaje isti — samo se skupi. Ono što se ne preskače je spisak ključnih reči, jer se s njim izlazi pred komisiju.

Raspored samih proba i kako se meri svaki prolazak: kako vežbati izlaganje.

Koliko teksta

Prosečan tempo govora u izlaganju je oko 120 do 140 reči u minutu. Znači:

Za odbranu diplomskog rada od dvanaest minuta, skripta je otprilike tri strane teksta.

Kad je napišeš, izgovori je naglas sa satom. Skoro sigurno ćeš preći vreme — onda se skraćuje.

Pisanje po tempu ima i praktičnu posledicu: ako ti je ograničenje deset minuta, skriptu piši za osam. Trema usporava, a pitanje usred izlaganja pojede minut.

Struktura

Prati redosled slajdova:

1. Uvod — pozdrav, predstavljanje, tema, najava šta sledi
2. Zašto tema — problem u dve-tri rečenice
3. Cilj i hipoteze
4. Metodologija — uzorak, instrument, period
5. Rezultati — tri do četiri ključna nalaza
6. Odgovor na hipoteze
7. Zaključak i ograničenja
8. Završetak — zahvalnost i otvaranje pitanja

Za maturski rad se koraci 3–6 zamenjuju glavnim delom i praktičnim delom.

Vreme se ne deli ravnomerno. Za izlaganje od dvanaest minuta okvirno: uvod i tema jedan minut, cilj i hipoteze jedan, metodologija dva, rezultati četiri do pet, hipoteze i zaključak dva, završetak pola minuta. Rezultati su deo zbog kog si tu — ako im ostane manje od trećine vremena, skripta je loše raspoređena.

Piši kako govoriš, ne kako pišeš

Ovo je razlika koja odlučuje da li izlaganje zvuči prirodno.

Iz rada:

Rezultati sprovedenog istraživanja ukazuju na postojanje statistički značajne razlike između posmatranih grupa preduzeća u pogledu ostvarenog rasta prihoda.

Za izlaganje:

Preduzeća koja koriste tri ili više kanala imaju osetno veći rast prihoda. Razlika je dvostruka — 68 prema 34 odsto.

Kratke rečenice. Aktivan glagol. Brojevi umesto opisa. Nijedna rečenica koju ne možeš izgovoriti u jednom dahu.

Jedan slajd, ceo postupak

Ovako izgleda jedan slajd od pripreme do onoga što nosiš na odbranu.

Na slajdu piše:

Rast prihoda po broju kanala Grafikon: 1 kanal — 34%, 2 kanala — 51%, 3+ kanala — 68% n = 86

Skripta za taj slajd (oko 45 sekundi, 95 reči):

Ovo je glavni nalaz rada. Preduzeća podelio sam u tri grupe, prema broju prodajnih kanala koje koriste. Kod onih sa jednim kanalom prosečan rast prihoda je trideset četiri odsto. Sa dva kanala — pedeset jedan. Sa tri ili više — šezdeset osam. [pauza] Dakle, razlika između prve i treće grupe je dvostruka. Ovo je u skladu sa nalazima iz teorijskog dela, gde se višekanalno poslovanje vezuje za bolji pristup tržištu. Ono što je novo u ovim podacima jeste da je razlika izraženija kod uslužnih delatnosti. [sledeći slajd]

Ključne reči za isti slajd, ono što stvarno nosiš:

Slajd 7 — rast prihoda 34 · 51 · 68 · n=86 · dvostruko · slaže se sa teorijom · usluge izraženije

Sedam stavki umesto devedeset pet reči. Ako ti se izgubi nit, iz njih se ceo pasus rekonstruiše, a rečenice sastavljaš u hodu — i zato zvuči prirodno.

Kako se isti podaci postavljaju na sam slajd: kako prikazati rezultate na slajdu.

Skrati na ključne reči

Ovo je poslednji korak i najvažniji.

Kad skriptu uvežbaš tri do četiri puta, prepiši je u obliku spiska ključnih reči — po tri do pet po slajdu:

Slajd 6 — metodologija anketa · 86 preduzeća · mart–april · prigodan uzorak · odziv 57%

Slajd 7 — glavni nalaz 68 vs 34 · uslužne delatnosti izraženije · n = 53

To je ono što nosiš na odbranu, ne ceo tekst.

Praktično: spisak neka stane na jednu stranu, font dovoljno veliki da se pročita iz ruke koja podrhtava, slajdovi obeleženi brojem. Bez okretanja papira, jer se u tremi okrene dva odjednom.

Šta se prvo skraćuje

Kad merenje pokaže da si prešao vreme, ne skraćuje se ravnomerno. Redosled:

1. Teorijski deo — na odbrani je najmanje zanimljiv; dve rečenice su dovoljne
2. Opis instrumenta — dovoljno je šta je, koliko pitanja, kada
3. Sporedni nalazi — ostaju kao rezervni slajd, za pitanja
4. Nabrajanje literature — ne pominje se uopšte
5. Uvodna ljubaznost — jedna rečenica, ne tri

Ono što se ne skraćuje: glavni nalaz, odgovor na hipoteze i ograničenja. Ograničenja se preskaču najčešće, a upravo ona sprečavaju pitanje „da li ste svesni da…”.

Ne uči napamet

Naučeno izlaganje se prepoznaje po tempu i po tome što se ne može prekinuti. Ako te komisija zaustavi pitanjem usred izlaganja, izgubićeš nit i teško ćeš je naći.

Jedini deo koji vredi naučiti doslovno su prve dve rečenice — jer je trema najgora na početku, pa ih izgovoriš na automatizmu i dalje ide lakše.

Više o tome: kako govoriti bez čitanja.

Ubaci pauze i prelaze

U skriptu upiši i ono što nije tekst:

• [pauza] posle važnog broja — publici treba trenutak da ga primi
• [sledeći slajd] — da ne zaboraviš da promeniš
• [pokaži grafikon] — da ne govoriš dok niko ne gleda

Ovo deluje sitno, a u tremi pravi razliku.

Pripremi i kratku verziju

Dešava se da ti se vreme skrati — komisija kasni, ili te zamole da budeš kraći.

Napravi unapred verziju od pet minuta: uvod, cilj, metod u jednoj rečenici, dva glavna nalaza, zaključak. Ako ne zatreba, nisi izgubio ništa; ako zatreba, spasla te je.

Praktično se pravi tako što u spisku ključnih reči obeležiš koje stavke otpadaju. Bez pisanja druge skripte.

Šta nosiš na odbranu

• Spisak ključnih reči, jedna strana
• Skripta u celini, kao rezerva u torbi
• Ne ceo rad — u njemu nećeš ništa naći pod pritiskom

Skripta pokriva izlaganje, ali ne i deo sa pitanjima, koji je obično duži: kako odgovoriti na pitanje komisije.

Kako se vežba: kako vežbati izlaganje.