Kako vežbati izlaganje pred odbranu

Vežbanje je korak koji se preskoči najčešće i koji donosi najviše. Razlika između izlaganja koje je prošlo četiri puta naglas i onog koje nije vidi se u prvih trideset sekundi.

Ovaj tekst je o samom vežbanju — koliko prolazaka, kada, sa čime i šta se posle svakog menja. Šta sve ulazi u pripremu odbrane osim izlaganja, stoji u tekstu kako se pripremiti za odbranu rada.

Vremenska osa vežbanja

Vežbanje nema smisla zbijeno u jedno popodne. Između prolazaka treba da prođe bar nešto vremena, jer se tekst u glavi sleže.

Ako ti je ostalo manje dana, redosled se ne menja — samo se skupi. Dva dana su dovoljna za sva četiri prolaska ako se rasporede ujutru i uveče. Jedno isto veče nije, jer četvrti prolazak tada ponavlja greške iz prvog.

Četiri prolaska, svaki sa svojim zadatkom

Prvi — čitanje naglas. Pročitaj skriptu naglas, sa satom. Cilj nije da bude dobro nego da vidiš koliko traje i gde ti se jezik saplete.

Posle ovog prolaska prepravi sve rečenice koje ne možeš da izgovoriš prirodno. Rečenice pisane za čitanje često nisu za govor.

Drugi — skraćivanje. Skoro sigurno si prešao vreme. Izbaci ono što nije nužno i ponovi. Ne ubrzavaj — skrati.

Treći — bez papira, uz slajdove. Sada govoriš iz ključnih reči. Biće nespretno, i to je normalno. Ovde se uči da rečenice sastavljaš u hodu.

Četvrti — pred nekim. Makar cimerom ili članom porodice koji ne zna ništa o temi. To je jedini prolazak koji simulira pritisak.

Više od četiri prolaska retko donosi dodatnu korist, a povećava rizik da izlaganje zvuči izrecitovano.

Meri vreme svaki put

Bez sata vežbanje gubi pola svrhe. Zabeleži trajanje svakog prolaska — trebalo bi da se skraćuje, pa da se stabilizuje.

Cilj je da budeš dve minuta ispod ograničenja. Ako imaš petnaest minuta, vežbaj za trinaest. Na odbrani se izlaganje skoro uvek produži: zbog pauza, zbog pitanja usred izlaganja, zbog tehničkih zastoja.

Ovako izgleda normalan tok merenja za ograničenje od dvanaest minuta:

Ako se između trećeg i četvrtog prolaska vreme produži, obično to nije problem — govor bez papira je sporiji od čitanja, pa se razlika izjednači do kraja.

Meri i po delovima, ne samo ukupno. Zapiši koliko traje uvod, koliko metodologija, koliko rezultati. Skoro uvek ispadne da uvod uzima duplo više nego što treba, a rezultati — deo zbog kog si tu — ostaju bez vremena.

Isti slajd, prvi i četvrti prolazak

Ovako zvuči jedan slajd na prvom prolasku, pročitan iz skripte:

Rezultati sprovedenog istraživanja ukazuju na postojanje statistički značajne razlike između posmatranih grupa preduzeća u pogledu ostvarenog rasta prihoda, pri čemu je ta razlika izraženija kod preduzeća koja posluju u uslužnim delatnostima.

Isti slajd na četvrtom prolasku, govoren iz tri ključne reči:

Preduzeća sa tri ili više kanala rastu dvostruko brže. Šezdeset osam prema trideset četiri odsto. Kod uslužnih delatnosti je razlika još veća.

Druga verzija traje upola kraće, kaže isto i može se izgovoriti bez papira. Do nje se ne dolazi pisanjem nego prolascima — prva verzija se sama raspadne kad je treći put izgovoriš naglas.

Kako se piše tekst koji vežbaš i kako se skraćuje na ključne reči: skripta za odbranu rada.

Šta se popravlja posle kog prolaska

Posle svakog prolaska se menja jedna stvar, ne sve odjednom.

Posle četvrtog prolaska se ne prepravlja struktura. Ako dva dana pre odbrane shvatiš da bi ceo redosled trebalo drugačije, ostavi ga — uvežbana slabija verzija prolazi bolje od neuvežbane bolje.

Snimi sebe

Neprijatno je i najkorisnije. Snimak telefonom otkriva ono što ne osećaš dok govoriš:

• poštapalice — „ovaj”, „znači”, „u stvari”
• previše brz tempo
• monoton ton
• ruke koje ne znaju šta će
• gledanje u ekran umesto u publiku

Ne moraš da gledaš ceo snimak. Dovoljno je prvih dva minuta i jedan deo iz sredine.

Korisna varijanta: preslušaj snimak bez slike, dok radiš nešto drugo. Bez slike se tempo i poštapalice čuju znatno jasnije.

Proba pred nekim

Osoba koja te sluša ne mora da razume temu. Zapravo je bolje da ne razume — ako te razume neko van struke, komisija sigurno hoće.

Zamoli ih za tri stvari:

1. Gde su prestali da prate? To je mesto koje treba pojednostaviti.
2. Šta su zapamtili? Ako to nije tvoj glavni nalaz, težište je pogrešno.
3. Da li si negde ubrzao? To je obično deo koji ti je neprijatan.

Ono što ne treba da tražiš je mišljenje o temi ili o radu. U ovoj fazi se rad više ne menja, pa je takva povratna informacija samo izvor nervoze.

Vežbaj naglas, ne u glavi

Ovo je najvažnija stavka na spisku. Prolazak kroz izlaganje u mislima traje upola kraće i preskače sva mesta na kojima ćeš zapeti.

Govor naglas angažuje drugačiji deo pripreme — izgovor stručnih termina, disanje, tempo. Ništa od toga se ne vežba u tišini.

Vežbaj i prelaze

Delovi koji se najčešće zaborave, a najviše se primete:

• Prve dve rečenice — nauči ih doslovno
• Prelaz sa teorije na metodologiju
• Uvod u rezultate — „da vidimo šta su podaci pokazali”
• Završetak — kako predaješ reč komisiji

Prelazi su mesta gde se u tremi pravi pauza koja deluje kao gubitak niti.

Vežbaj u uslovima sličnim pravim

Ako možeš:

• stoj dok vežbaš, ne sedi
• koristi projektor ili drugi ekran, da vidiš kako slajdovi izgledaju
• drži papir sa ključnim rečima u ruci, kao što ćeš držati na odbrani
• vežbaj u odeći koju planiraš da nosiš, bar jednom

Isto važi i za tehniku: ako izlaganje vežbaš sa svog laptopa, a na odbrani ide sa tuđeg računara, uvežbao si nešto što nećeš koristiti. Šta se proverava unapred: tehnička priprema za odbranu.

Vežbaj i deo sa pitanjima

Izlaganje je kraći deo odbrane. Pitanja su duži i tu se vežba retko stigne.

Najjednostavnija vežba: zapiši pet pitanja koja očekuješ, pa na svako odgovori naglas, u dve do tri rečenice, sa satom. Cilj nije da naučiš odgovore nego da se navikneš da počneš da govoriš odmah, bez duge pauze.

Kako se gradi odgovor i šta se radi kad odgovor ne znaš: kako odgovoriti na pitanje komisije.

Poslednji prolazak

Dan pre odbrane prođi izlaganje jednom, ne pet puta. Cilj je da ti bude sveže, ne da ga naučiš napamet.

Na sam dan odbrane ne vežbaj — samo prelistaj ključne reči. Vežbanje na dan odbrane ne popravlja ništa, a pojačava tremu; o njoj posebno: trema pred odbranu.

Kako se piše tekst koji vežbaš: skripta za odbranu rada. Kako se prelazi na govor bez papira: kako govoriti bez čitanja.