Kako citirati sekundarni izvor

Sekundarno citiranje je situacija u kojoj u nekom radu naiđeš na zanimljiv podatak ili tvrdnju drugog autora — koga nisi čitao — i hoćeš da ga navedeš.

Postoji ispravan način da se to uradi, i postoji uobičajen način koji je greška.

Šta se radi pogrešno

Student pročita kod Jovanovića (2022) rečenicu:

Petrović (1998) je utvrdio da su troškovi porasli za trećinu.

i onda u svom radu napiše:

Troškovi su porasli za trećinu (Petrović, 1998).

a Petrovića iz 1998. stavi u spisak literature.

To je netačno predstavljanje — tvrdiš da si čitao rad koji nisi.

Zašto je to problem

1. Ne možeš da proveriš kontekst. Jovanović je možda skratio, pojednostavio ili pogrešno preneo podatak.

2. Greške se prenose. Ako je Jovanović pogrešio godinu ili broj, ti to ponavljaš — i greška se lako uočava kad neko uporedi.

3. Komisija to proverava. Pitanje „šta kaže autor koga ste naveli na strani 23” je klasično, a odgovora nema ako rad nisi čitao.

4. Formalno je netačno — spisak literature tvrdi da si izvor koristio.

Ispravan način

Ako original ne možeš da nabaviš, sekundarno citiranje se izričito označava.

U tekstu:

Troškovi su porasli za trećinu (Petrović, 1998, citirano prema Jovanović, 2022).

Na engleskom: (Petrović, 1998, as cited in Jovanović, 2022).

U spisku literature ide samo Jovanović — izvor koji si stvarno čitao. Petrović ne ide, jer ga nisi koristio.

Ovo je pravilo koje se najčešće previdi: u spisku je samo ono što si držao u rukama.

Kako izgleda u svakom sistemu

Isti slučaj — Petrović iz 1998, viđen kod Jovanovića iz 2022 — kroz tri sistema citiranja:

Kod numeričkog sistema nema posebne oznake za sekundarno citiranje — broj uvek upućuje na ono što si čitao, pa se original mora pomenuti u samoj rečenici, kao u primeru. Ako ga ne pomeneš imenom, čitalac misli da je tvrdnja Jovanovićeva.

Kako pojedini sistemi rade u celini: APA stil citiranja i citiranje u fusnotama.

Formulacije koje se koriste

Sve znače isto; bira se ona koju uputstvo traži, a ako ne traži nijednu, koristi se dosledno jedna kroz ceo rad.

Ono što nije prihvatljivo: „prema nekim autorima”, „kako se navodi u literaturi” i slične formulacije bez imena. To nije sekundarno citiranje nego tvrdnja bez izvora.

Prvo pokušaj da nađeš original

Sekundarno citiranje je rešenje kada original nije dostupan — ne prečica.

Pre nego što ga upotrebiš:

• potraži rad u repozitorijumima i bazama
• proveri u biblioteci fakulteta i u uzajamnom katalogu — COBISS pretraga
• pogledaj da li je prevod dostupan
• piši autoru, ako je rad skorašnji — često šalju rad na zahtev

Ako nađeš original, čitaš ga i citiraš direktno. Tada i podatak proveravaš, što je prava korist.

Kada nađeš original

Dve stvari se menjaju, i obe se zaboravljaju:

1. Referenca u tekstu gubi deo „citirano prema” i ostaje samo (Petrović, 1998, str. 45) — sa stvarnom stranom iz originala, ne onom koju je naveo posrednik.
2. U spisak ulazi Petrović, a Jovanović ostaje samo ako ga i inače koristiš.

I treća, najvažnija: proveri da li original stvarno kaže ono što je posrednik napisao. U priličnom broju slučajeva se ispostavi da je tvrdnja u originalu uža, ograđena, ili se odnosi na drugi uzorak. Tada se menja i tvoja rečenica, ne samo referenca.

Kako se rad čita ciljano, samo zbog jednog podatka: kako čitati stručnu literaturu.

Razrađen primer, korak po korak

Pišeš o motivaciji zaposlenih i u preglednom radu Jovanovića iz 2022. nailaziš na:

Herzberg je razdvojio faktore koji izazivaju zadovoljstvo od onih koji sprečavaju nezadovoljstvo (Herzberg, 1959).

Šta radiš, tim redom:

1. Prvo tražiš original. Ovo je klasičan naslov i dostupan je u bibliotekama i u prevodu. Ako ga nađeš — nema sekundarnog citiranja.
2. Ako ga ne nađeš, pitaš se da li ti uopšte treba baš taj podatak. Za opštepoznatu podelu često postoji noviji udžbenik koji je izlaže i koji jesi čitao. Tada citiraš udžbenik, direktno.
3. Ako ti treba baš Herzbergova formulacija, pišeš: „Herzberg je razdvojio faktore zadovoljstva od faktora nezadovoljstva (Herzberg, 1959, citirano prema Jovanović, 2022, str. 118).”
4. U spisak ide Jovanović.
5. Ne preuzimaš stranu koju Jovanović navodi za Herzberga, jer nisi video to izdanje i ne znaš da li se paginacija poklapa.

Peti korak je taj koji se najčešće prekrši. Ako posrednik navodi „Herzberg, 1959, str. 87”, ta strana je iz izdanja koje je on držao. Ti ne znaš koje je. Zato u sekundarnom citatu ide strana posrednika, ne originala — a ako uputstvo traži i stranu originala, to je dodatan razlog da se original nađe.

Kada je sekundarno citiranje opravdano

• Original je star i teško dostupan — rad iz devetnaestog veka, na jeziku koji ne čitaš
• Original je na jeziku koji ne razumeš, a nema prevoda
• Citiraš čuvenu tvrdnju koja se prenosi kroz literaturu
• Original je nedostupan iz drugih razloga

Ono što nije opravdano: lenjost. Ako je rad dostupan u dve klika, pročitaj ga.

Koliko sekundarnih citata sme

Što manje. Nekoliko u diplomskom radu je prihvatljivo; deset je znak da se oslanjaš na tuđe preglede umesto na sopstveno čitanje.

Rad u kom je polovina referenci sekundarna zapravo je zasnovan na dva-tri izvora, bez obzira na dužinu spiska.

Postoji i mesto na kom se sekundarno citiranje po pravilu ne prihvata: definicija ključnog pojma tvog rada. Pojam oko kog se rad vrti se citira iz originala, jer se od tebe očekuje da si ga tamo i pročitao.

Kako se prepoznaje u tuđim radovima

Znaci da je neko sekundarno citirao bez navođenja:

• podatak koji se ponavlja kroz više radova sa istom greškom
• referenca na stariji rad koji nije lako dostupan
• godina koja ne odgovara stvarnom radu
• pogrešno napisano prezime autora

Poslednji je najčešći: greška u prezimenu se prepisuje iz rada u rad.

Veza sa plagijatom

Sekundarno citiranje bez označavanja nije plagijat u punom smislu — navodiš izvor. Ali jeste netačno predstavljanje sopstvenog istraživanja, i kod ozbiljnijih radova se tako i tretira.

Šta se sve računa kao plagijat: šta je plagijat i kako izbeći plagijat.

Najčešće greške

• Original u spisku literature, iako nije čitan
• Nema oznake „citirano prema”
• Sekundarno citiranje kao pravilo, a ne izuzetak
• Prenet podatak sa greškom iz posredničkog izvora
• Prepisana strana iz posrednika kao da je iz originala