Najčešće greške u diplomskom radu

Diplomski rad se retko vraća zbog jedne velike greške. Vraća se zbog nekoliko srednjih koje se ponavljaju iz generacije u generaciju.

Dvanaest grešaka ispod nisu spisak zamerki nego opis načina na koji rad skrene. Uz svaku stoji odakle dolazi, jer se ista greška u doradi vraća ako se popravi samo mesto na kom je mentor stao.

Nesrazmera teorije i istraživanja

1. Četrdeset strana teorije, deset strana istraživanja. Najčešća strukturna greška. Teorijski deo naraste jer je lakši za pisanje, a istraživanje — ono po čemu se rad brani — ostane skraćeno.

Nastaje iz redosleda rada: teorija se piše prva, dok ima vremena, a empirijski deo tek kad podaci stignu. Do tada je rok blizu.

Popravka: skrati teorijski deo na ono što se stvarno koristi u analizi, a produbi diskusiju. Skraćivanje je ovde brže od dopisivanja i mentor ga bolje prima. Zdrav odnos: struktura diplomskog rada.

2. Teorijski deo koji se nigde ne koristi. Pregled literature koji se posle uvoda nikad ne pominje. Znak da su dva dela rada pisana nezavisno — teorija po temi uopšte, istraživanje po tome šta se moglo izmeriti.

Popravka: u diskusiji poredi svoje nalaze sa onim što si u teorijskom delu naveo. Ako ništa nije uporedivo, teorijski deo nije bio o pravoj stvari, pa se menja on, a ne istraživanje. Kako se ta dva dela vezuju: empirijski deo diplomskog rada.

Hipoteza i uzorak

3. Hipoteza koja ne može da bude netačna. „Marketing je važan za poslovanje” se ne može oboriti, pa se ni ne može proveriti.

Nastaje kada se hipoteza piše kao najava teme, a ne kao tvrdnja koju podaci mogu da odbace. Provera je jednostavna: napiši suprotnu tvrdnju. Ako suprotna zvuči besmisleno, hipoteza ne meri ništa.

Popravka: svaka hipoteza mora da ima grupu, meru i smer. Hipoteze u diplomskom radu.

4. Uzorak opisan neodređeno. „Anketirano je više preduzeća” nije podatak. Bez broja, načina izbora i odziva, rezultati se ne mogu proceniti.

Nastaje jer se metodološki deo piše na kraju, po sećanju, kada se tačan broj poslatih upitnika i vraćenih odgovora više ne zna. Zato se ti brojevi beleže dok se prikuplja.

Popravka: navedi tačan broj, kriterijum izbora i odziv, i izričito reci ako je uzorak prigodan. Prigodan uzorak nije mana ako je priznat — mana je kad se prećuti. Metodologija diplomskog rada.

Rezultati, diskusija i granice zaključka

5. Rezultati pomešani sa tumačenjem. U poglavlju o rezultatima se objašnjava zašto je nešto tako. Mentor to gotovo uvek vraća. Nastaje jer je tumačenje ono što ti je zanimljivo dok gledaš tabelu.

Popravka: rezultati prikazuju, diskusija tumači. Praktično: iz poglavlja o rezultatima izbaci svaku rečenicu u kojoj se pojavljuje „zato što” i premesti je u diskusiju. Kako napisati diskusiju rezultata.

6. Diskusija koja ponavlja rezultate. Umesto tumačenja, ponovo se nabrajaju brojevi drugim rečima. Nastaje kao posledica pete greške — kad je tumačenje potrošeno u rezultatima, za diskusiju ostaje samo ponavljanje.

Popravka: za svaki nalaz odgovori na dva pitanja: zašto je ispalo tako i da li se slaže sa literaturom. Nalaz koji se ne slaže sa literaturom je vredniji od onog koji se slaže, pod uslovom da ga objasniš. Tumačenje rezultata ankete.

7. Uopštavanje preko podataka. Nalaz sa osamdeset ispitanika predstavljen kao tvrdnja o svim preduzećima u Srbiji. Nastaje u zaključku, gde se piše šire nego što je mereno, jer uže zvuči skromno.

Popravka: ograniči zaključke na uzorak i navedi to izričito u ograničenjima. Rečenica „na posmatranom uzorku” ne oslabljuje rad nego ga čini tačnim. Isto važi za period i za oblast: nalaz dobijen u jednoj grani i u jednoj godini govori o toj grani i toj godini, pa se tako i formuliše u svakoj rečenici zaključka, ne samo jednom u ograničenjima.

8. Korelacija tumačena kao uzročnost. Dve pojave se kreću zajedno, pa se tvrdi da jedna izaziva drugu. Nastaje iz jezika: „utiče na” se piše lakše nego „povezano je sa”.

Popravka: piši o vezi, ne o uticaju, osim ako imaš metod koji dozvoljava tvrdnju o uzroku. Pretraži rad po rečima „utiče”, „dovodi do” i „uzrokuje” i svaku proveri. Obrada podataka u diplomskom radu.

Zaključak koji ne zatvara ono što je uvod otvorio

9. Hipoteze se postave u uvodu i više se ne pomenu. Zaključak govori o značaju teme umesto o tome šta je izašlo iz istraživanja.

Nastaje jer se zaključak piše poslednji i najbrže, a često i po šablonu iz nekog drugog rada. Posledica je da rad nema kraj — komisija pročita poslednju stranu i ne zna šta je odgovor.

Popravka: za svaku hipotezu, izričita rečenica u zaključku — potvrđena ili nije, i na osnovu čega. To je i najlakša provera koju sam možeš da uradiš: prebroj hipoteze u uvodu i prebroj rečenice o njima u zaključku. Brojevi moraju da se poklope. Zaključak diplomskog rada.

Izvori: spisak, tekst i sekundarno citiranje

10. Izvor u spisku kojeg nema u tekstu. Najlakše proverljiva greška u celom radu, i zato prva koju komisija traži. Nastaje kada se spisak literature pravi od svega što je otvoreno, uključujući i ono što na kraju nije upotrebljeno.

Popravka: prođi kroz spisak i za svaki izvor nađi mesto u tekstu. Ono što ne nađeš, briše se. Proveri i obrnuto — izvor citiran u tekstu koji nije u spisku je ista greška, samo se ređe traži. Koliko ih se očekuje: koliko izvora treba diplomski rad.

11. Sekundarno citiranje predstavljeno kao primarno. Navodiš autora koga nisi čitao, nego si ga video citiranog kod nekog drugog. Otkriva se lako — obično je godina ili podatak prenet sa greškom, jer se greška prenosi zajedno sa citatom.

Popravka: ili pronađi original, ili navedi da citiraš preko drugog izvora. Drugo je potpuno prihvatljivo i piše se u jednom redu. Kako citirati sekundarni izvor.

Nema ograničenja

12. Rad koji tvrdi da nema nijednu slabost deluje kao da ih autor ne vidi.

Nastaje iz pogrešne pretpostavke da priznato ograničenje obara ocenu. Dešava se suprotno: ograničenja pokazuju da razumeš domet sopstvenog metoda, a to je jedna od retkih stvari po kojima se student razlikuje od onoga ko je rad sastavio iz tuđih delova.

Popravka: poseban odeljak o ograničenjima, sa posledicom za svako. Ograničenje se ne piše kao izvinjenje nego kao činjenica sa posledicom: uzorak je prigodan, pa se nalaz ne prenosi na celu populaciju; podaci su iz jedne godine, pa se ne vidi kretanje; merena je izjava, ne ponašanje. Tri do pet takvih rečenica su dovoljne. To podiže rad, a ne obara ga.

Greška koja se vidi tek na odbrani

Trinaesta, koja ne vraća rad ali obara utisak: ne umeš da objasniš sopstvenu metodologiju. Prvo pitanje komisije je najčešće o uzorku ili o postupku, i tu se vidi da li si istraživanje sam sproveo.

Pitanja su predvidiva: koliko je ispitanika bilo i kako si do njih došao, zašto baš taj metod, šta bi uradio drugačije, i šta bi se promenilo da je uzorak drugi. Nijedno ne traži da nešto naučiš napamet — traže da ispričaš šta si radio. Ako to ne ide glatko, znak je da je neki deo postupka preuzet, i baš tu će pitanje pasti. Pitanja na odbrani diplomskog rada.

Ako je rad vraćen, redosled ispravljanja: rad vraćen na doradu. Kompletna provera pred predaju: šta proveriti pre predaje rada.