Šta proveriti pre predaje rada
Kompletna lista provere pre predaje: sadržaj, izvori, formatiranje, prelomi, naslovna strana i tehnički detalji koji se vide tek u PDF-u.
Provera pred predaju je najjeftiniji deo celog posla i onaj koji se najčešće preskoči. Traje sat vremena, a hvata greške zbog kojih se rad vraća.
Ako imaš samo taj jedan sat, prođi ovih šest celina ovim redom:
- Uvod i zaključak — da li govore o istom radu
- Izvori — u oba smera, iz teksta u spisak i iz spiska u tekst
- Sadržaj i numeracija — ažurirani posle poslednje izmene
- Jezik i doslednost — pravopis, razmaci, vreme i lice
- PDF — izvezen i prolistan od prve do poslednje strane
- Fajl i mejl — prava verzija, pravo ime, prava adresa
Prvo pravilo: ostavi bar jedan dan između pisanja i provere. Dok ti je tekst svež, čitaš ono što si hteo da napišeš, ne ono što piše. Ako je rok takav da taj dan nemaš, kupi bar dva sata i u međuvremenu radi nešto potpuno drugo.
Ispod je svaka celina razložena na stavke koje se štikliraju, uz primer onoga što se u toj stavci zapravo traži.
Sadržinska provera
- Da li rad odgovara na pitanje iz naslova?
- Da li se uvod i zaključak poklapaju? Pročitaj ih zaredom, bez ičega između.
- Da li je svaka hipoteza iz uvoda pomenuta u zaključku? (kod radova sa istraživanjem)
- Da li svako poglavlje ima veze sa prethodnim?
- Da li u zaključku ima podataka ili izvora kojih nema u radu?
- Da li si negde ostavio beleške sebi — „PROVERI”, „dopuni ovo”?
Šta se traži kod uvoda i zaključka. Najčešći oblik greške izgleda ovako: u uvodu piše da je cilj rada „da se analizira uticaj digitalizacije na troškove poslovanja malih preduzeća”, a u zaključku stoji da je „rad pokazao značaj digitalizacije za konkurentnost”. To su dve različite teme. Ili se popravi zaključak, ili se cilj u uvodu prepiše tako da odgovara onome što je rad zaista uradio — drugo je češće tačno rešenje, jer rad tokom pisanja uvek malo skrene.
Šta se traži kod povezanosti poglavlja. Pročitaj samo naslove poglavlja, zaredom, kao spisak. Ako između drugog i trećeg fali korak — recimo posle „Pojam digitalizacije” odmah ide „Analiza troškova u preduzeću X”, bez ičega o tome kako se troškovi uopšte mere — taj korak fali i čitaocu.
Šta se traži kod beleški. Pretragom (Ctrl+F) prođi kroz reči koje si koristio kao oznake: PROVERI, XXX, dopuniti, TODO, uglaste zagrade. Traje minut, a zaboravljena oznaka usred trećeg poglavlja je greška koju komisija pamti.
Izvori i citiranje
- Svaki izvor iz spiska literature se pojavljuje u tekstu
- Svaka referenca iz teksta postoji u spisku
- Format je isti kroz ceo spisak
- Spisak je po abecedi (ili po broju, u numeričkom sistemu)
- Svaka tabela, slika i grafikon ima izvor
- Doslovni citati imaju navodnike i broj strane
- Nema izvora bez godine
Prva dva su ono što se proverava prvo i najlakše.
Šta se traži kod provere u oba smera. Uzmi spisak literature i idi odozgo: za svaku jedinicu pretraži prezime autora kroz tekst. Ako se Marković nigde ne pominje, on ne pripada spisku — spisak literature nije spisak pročitanog nego spisak korišćenog. Zatim obrnuto: prođi kroz tekst i za svaku referencu u zagradi proveri da postoji u spisku. Drugi smer otkriva izvore koje si dodao u poslednjoj noći i zaboravio da upišeš.
Šta se traži kod ujednačenosti formata. Pogledaj tri susedne jedinice u spisku. Ako jedna ima puno ime autora, druga inicijal, treća godinu na kraju umesto posle imena — spisak je sastavljen iz tri izvora i nije ujednačen. Najčešći trag su reference kopirane iz Google Scholar-a pomešane sa ručno kucanim.
Detaljno: kako napisati spisak literature i kako citirati literaturu.
Struktura i formatiranje
- Sadržaj je ažuriran — klik u sadržaj, F9, Update entire table
- Brojevi strana u sadržaju odgovaraju stvarnim
- Spisak tabela i slika ažuriran, ako ga ima
- Naslovi su označeni stilovima, ne ručno formatirani
- Numeracija poglavlja ima logiku, bez preskočenih brojeva
- Font i veličina su isti kroz ceo rad
- Prored i margine po uputstvu
- Naslovna strana ima sve što uputstvo traži
- Naslov je identičan prijavljenom
Šta se traži kod sadržaja. Otvori sadržaj i uporedi tri nasumična unosa sa stvarnim stranama. Ako sadržaj kaže da poglavlje 3 počinje na strani 14, a ono počinje na 16, tabela nije ažurirana posle poslednje izmene. To je greška koja se vidi u prvih deset sekundi pregleda.
Šta se traži kod fonta. Označi ceo dokument (Ctrl+A) i pogledaj polje za font na kartici Home. Ako je prazno, u radu ima više fontova — po pravilu zato što je negde zalepljen tekst sa interneta. Ista provera važi i za veličinu slova. Kako srediti kopiran tekst.
Šta se traži kod naslova. Klikni u naslov poglavlja i pogledaj koji je stil aktivan. Ako piše „Normal” a naslov je samo podebljan i uvećan, naslovi su rađeni ručno — sadržaj tada ne može da se pravi automatski i numeracija se ne preračunava. Stilovi naslova u Wordu.
Šta se traži na naslovnoj strani. Uzmi uputstvo pored sebe i idi red po red: naziv ustanove, naziv studijskog programa ili odeljenja, naslov rada, ime studenta i broj indeksa, ime i zvanje mentora, mesto i godina. Naslov mora biti slovo u slovo isti kao prijavljeni — ne „Digitalizacija malih preduzeća” ako je prijavljeno „Uticaj digitalizacije na poslovanje malih preduzeća”.
Jezik i stil
- Provera pravopisa je uključena i podešena na srpski
- Nema duplih razmaka (Ctrl+H, dva razmaka → jedan, ponavljaj)
- Nema razmaka pre zareza i tačke
- Nema tačke iza naslova
- Vreme i lice su dosledni kroz rad
- Skraćenice su objašnjene pri prvom pominjanju
Šta se traži kod doslednosti lica. Ako u uvodu piše „u ovom radu ćemo analizirati”, a u trećem poglavlju „analizirao sam”, rad ima dva glasa. Izaberi jedan i sprovedi ga kroz ceo tekst — bezlično („u radu se analizira”) je najsigurnije kad uputstvo ne kaže drugačije.
Šta se traži kod skraćenica. Pretraži svaku skraćenicu koju koristiš i pogledaj prvo pojavljivanje. Prvi put se piše pun naziv, pa skraćenica u zagradi, a posle samo skraćenica. Skraćenica koja se pojavi u zaključku a nigde nije objašnjena je čest previd kod radova koji su pisani neredom.
Najefikasnija provera jezika: pročitaj rad naglas. Rečenica koju ne možeš izgovoriti u jednom dahu treba da se skrati ili podeli.
Provera pravopisa u Wordu na srpskom i, ako ima vremena, lektura i korektura rada.
Provera koja se radi tek u PDF-u
Ovo je korak koji se najčešće preskoči, a hvata greške koje se u Wordu ne vide.
Izvezi u PDF i prolistaj ga ceo:
- Nema praznih strana usred rada
- Nijedan naslov nije ostao sam na dnu strane
- Nijedna tabela nije presečena na prelomu bez ponovljenog zaglavlja
- Nijedna slika ne izlazi van margina
- Broj strane se ne preklapa sa tekstom
- Naslovna strana je bez broja
- Grafikoni su čitljivi i u crno-beloj varijanti, ako se tako štampa
Zašto baš u PDF-u. Word prikazuje neprekidan tok teksta i prelomi ti ne upadaju u oči. U PDF-u vidiš tačno ono što vidi profesor: naslov „4. ANALIZA PODATAKA” sam na dnu strane 21, a ceo tekst tek na 22; tabela koja počinje na dnu jedne strane i nastavlja se bez zaglavlja na sledećoj; grafikon sa pet boja koji u crno-beloj štampi postaje pet gotovo istih sivih površina.
Listanje rada od dvadeset strana traje pet minuta. Kako sačuvati Word kao PDF.
Pre slanja
- Komentari i praćenje izmena uklonjeni
- Fajl imenovan razumljivo
- Prilog stvarno zakačen za mejl
- To je poslednja verzija, ne jučerašnja
- Adresa tačna
- Kopija sačuvana na tri mesta
Najčešća greška u celom procesu je poslat pogrešan fajl. Ona ima prepoznatljiv oblik: u folderu stoji rad.docx, rad final.docx i rad final2.docx, a poslat je onaj sa najskorijim datumom izmene — koji je, kako se ispostavi, kopija od pre tri dana koju si otvarao da nešto provetiš.
Rešenje je prosto: otvori prilog iz poslatog mejla i proveri prvu i poslednju stranu. Ako se otvara ono što si napisao sinoć, posao je gotov.
Kako imenovati i poslati fajlove rada. Ako se rad predaje preko sistema fakulteta, pravila su nešto drugačija: predaja preko sistema.
Ako se rad štampa
- Štampaš iz PDF-a, ne iz Worda
- Leva margina povećana zbog uveza
- Prolistao si odštampani primerak
- Zvanje mentora tačno na naslovnoj strani
Odštampan i ukoričen rad se ne ispravlja. Zato pre odlaska u knjižaru odštampaj probni primerak na običnom papiru i prolistaj ga — greške u uvezu se vide kao tekst koji ulazi u pregib.
Redosled provere
Ako imaš sat vremena, ovim redom:
- Uvod i zaključak zaredom — 5 minuta
- Izvori u oba smera — 15 minuta
- Ažuriranje sadržaja i numeracije — 5 minuta
- Zamene: dupli razmaci, oznake, beleške — 5 minuta
- Izvoz u PDF i listanje — 15 minuta
- Provera fajla i mejla — 5 minuta
Ostatak vremena: čitanje naglas, koliko stigneš.
Ako imaš dva dana, raspored je drugačiji: prvog dana sadržinska provera i izvori, drugog dana formatiranje, PDF i slanje. Razmak između dve provere vredi više od dodatnog sata u istom danu.
Spisak grešaka koje ovo hvata: najčešće greške u seminarskom radu. Kako se ceo posao rasporedi tako da ovaj sat uopšte postoji: kako isplanirati pisanje rada.