Kako isplanirati pisanje rada
Koliko vremena realno treba za rad, kako se deli posao po danima, šta se radi prvo, i kako se plan spašava kad se rok pomeri bliže.
Rad se retko ne završi zato što je bio pretežak. Najčešće se ne završi zato što je počet prekasno, a pre toga je dve nedelje stajao kao stavka na spisku koja se stalno pomera.
Plan rešava tačno taj problem. Ne zato što te tera da radiš više, nego zato što veliki neodređeni zadatak razbija na nekoliko malih koje možeš da počneš bez odlaganja.
Pravi se u tri poteza: izmeriš koliko posla ima, podeliš ga na faze, i rasporediš faze unazad od roka, sa danom rezerve na kraju. Sve ostalo ispod je razrada.
Prvo izmeri koliko posla zaista ima
Većina ljudi pogrešno proceni trajanje, i to uvek u istom smeru. Realne procene, za rad koji poznaješ:
| Tip rada | Realno vreme rada | Preporučeni raspon dana |
|---|---|---|
| Seminarski, 10–15 strana | 12–20 sati | 5–10 dana |
| Maturski, 15–20 strana | 15–25 sati | 2–4 nedelje |
| Diplomski bez istraživanja | 60–100 sati | 2–3 meseca |
| Diplomski sa istraživanjem | 100–180 sati | 3–6 meseci |
Brojevi su procene za prosečan slučaj, ne pravilo. Ako pišeš uz posao ili ti je tema nova, uzmi gornju granicu.
Posebno o završnim radovima: koliko vremena treba za seminarski rad i koliko vremena treba za diplomski rad.
Planiraj unazad, od roka
Plan se ne pravi od danas ka roku nego obrnuto. Upiši datum predaje, pa idi unazad:
- Dan predaje — ništa se ne piše, samo se šalje
- Dan pre — provera, sa razmakom od bar jednog dana od pisanja
- Dva dana pre — formatiranje, sadržaj, literatura
- Tri dana pre — uvod i zaključak
- Sve pre toga — razrada, čitanje, tema
Ovaj redosled odmah pokazuje nešto što se iz plana „napred” ne vidi: poslednja tri dana nisu za pisanje. Ako danas računaš da imaš deset dana, zapravo imaš sedam.
Isto važi i za rok koji zavisi od nekog drugog. Ako mentor treba da pročita nacrt, njegovo vreme ulazi u plan — nedelju dana, po pravilu, i to se ne skraćuje tvojom žurbom. Saradnja sa mentorom.
Podeli posao na faze, ne na strane
„Napisati pet strana danas” je loš plan, jer se ne zna od čega. Bolje je deliti po fazama, jer svaka faza ima jasan kraj.
| Faza | Šta je gotov proizvod | Udeo u ukupnom vremenu |
|---|---|---|
| 1. Uputstvo i tema | tema svedena na jedno pitanje | 5% |
| 2. Literatura | izvori nađeni, pročitani, podvučeni | 25% |
| 3. Plan poglavlja | spisak naslova sa rečenicom ispod svakog | 5% |
| 4. Razrada | napisana poglavlja | 40% |
| 5. Uvod i zaključak | napisani, na osnovu gotove razrade | 10% |
| 6. Citati i literatura | dopunjeni i ujednačeni | 5% |
| 7. Formatiranje | stilovi, sadržaj, numeracija | 5% |
| 8. Provera | prolistan PDF, ispravke | 5% |
Dve stvari koje se iz ove tabele obično ne očekuju: čitanje literature je druga najskuplja faza, odmah posle pisanja, a uvod i zaključak se pišu tek u petoj fazi — kad znaš šta je rad ispao.
Poslednja faza se najčešće žrtvuje, a najjeftinija je i najviše donosi.
Plan za seminarski od deset dana
Konkretan raspored koji radi za rad od desetak strana:
- Dan 1 — uputstvo, tema, prvi krug pretrage literature
- Dan 2–3 — čitanje izvora i beleške
- Dan 4 — plan poglavlja
- Dan 5–7 — pisanje razrade, po jedno poglavlje dnevno
- Dan 8 — zaključak, pa uvod, pa apstrakt ako se traži
- Dan 9 — citati, literatura, formatiranje, sadržaj
- Dan 10 — pauza od teksta, pa provera i predaja
Ako imaš pet dana umesto deset, spoji dane 2–3 i 5–7 i skrati čitanje, ali ne izbacuj dan 10.
Plan za diplomski, po nedeljama
Isti princip na dužem roku, za rad sa istraživanjem i rokom od tri meseca:
| Nedelja | Posao | Znak da si u redu |
|---|---|---|
| 1–2 | tema, prijava, prvi krug literature | tema svedena na pitanje na koje se može odgovoriti |
| 3–5 | čitanje, beleške, plan poglavlja | spisak poglavlja koji mentor prihvata |
| 6–7 | teorijski deo | prvo poglavlje napisano do kraja |
| 8 | instrument istraživanja, pilot | upitnik ili protokol spreman |
| 9–10 | prikupljanje podataka | podaci u tabeli, ne u glavi |
| 11 | obrada i rezultati | tabele i grafikoni gotovi |
| 12 | diskusija | svaki nalaz tumačen i upoređen sa literaturom |
| 13 | uvod, zaključak, apstrakt | rad ima početak i kraj |
| 14 | citati, formatiranje, sadržaj | sve reference u oba smera provere |
| 15 | provera, štampa, predaja | prolistan PDF |
Petnaest nedelja na rok od tri meseca znači da si već ugradio nedelju dana rezerve — i ona će se potrošiti, jer se prikupljanje podataka uvek odužuje.
Kako se pravi spisak poglavlja od kog sve ovo zavisi: plan poglavlja diplomskog rada.
Pravilo koje najviše pomaže: prvo najteže poglavlje
Ljudi obično počnu od uvoda, jer je prvi. To je najgori mogući izbor — uvod se piše najlakše kad je rad gotov, a najteže kad nije napisano ništa.
Počni od poglavlja za koje imaš najviše materijala. Ono se piše najbrže i posle njega rad više nije prazan dokument, što psihološki menja sve.
Kako se piše brže bez gubitka kvaliteta
- Piši prvo, uređuj posle. Ne prepravljaj rečenicu dok pišeš pasus; izgubićeš tok.
- Ostavi rupe. Ako ti fali podatak, napiši
[PROVERI]i nastavi. Prekid zbog jedne brojke lako pojede sat. - Radi u blokovima od 45 do 60 minuta, sa kratkim pauzama. Tri takva bloka dnevno su više nego cela neprospavana noć.
- Završi dan usred rečenice. Sutra znaš gde da nastaviš, umesto da gledaš u prazan naslov.
Ako uopšte ne možeš da počneš, problem je obično drugačiji nego što izgleda — o tome u tekstu blokada u pisanju.
Ako pišeš uz posao ili uz ispite
Plan koji pretpostavlja slobodne dane ne važi. Ono što radi:
- Fiksni termin umesto slobodnog vremena. Dva sata, isti dani u nedelji, upisani kao obaveza. Slobodno vreme se ne pojavi samo.
- Manje faze. „Pročitati jedan izvor i napraviti beleške” je zadatak za jednu večer; „napisati poglavlje” nije.
- Vikend za ono što traži zalet. Razrada i obrada podataka traže duže blokove; citati, formatiranje i literatura se rade po pola sata.
Detaljnije: kako pisati diplomski uz posao.
Kako znaš da kasniš
Plan bez provere je spisak želja. Jednom nedeljno uporedi gde si sa gde je trebalo da budeš, i reaguj po ovome:
| Koliko kasniš | Šta se radi |
|---|---|
| dan-dva | ništa, to je normalno odstupanje |
| pola faze | skrati čitanje, ne pisanje |
| celu fazu | izbaci jedno poglavlje iz plana, ostala produbi |
| dve faze | smanji obim istraživanja ili promeni pristup, uz dogovor sa mentorom |
Pravilo iza tabele: žrtvuje se širina, čuva se struktura. Rad sa tri dobra poglavlja prolazi; rad sa šest praznih ne prolazi.
Vodi izvore od prvog dana
Najskuplja greška u celom procesu je čitanje bez beleženja izvora. Kad tri nedelje kasnije treba da citiraš podatak, nećeš znati iz koje je knjige ni sa koje strane, pa ćeš ga ili tražiti ponovo ili izbaciti.
Minimum: za svaki izvor odmah zabeleži autora, godinu, naslov, izdavača i stranu sa koje ti je nešto trebalo. Načini da se to radi sistematski su u tekstu kako organizovati beleške i izvore.
Kad plan propadne
Propadne češće nego što ne propadne. Šta se radi kad je ostalo dan-dva, po satima: kako pisati kad je rok blizu.
Poslednji korak: provera
Ostavi bar jedan dan između pisanja i predaje i tek onda pročitaj rad. To je jedini način da vidiš sopstvene greške, jer dok ti je tekst svež, mozak čita ono što je hteo da napiše, a ne ono što piše.
Kompletna lista onoga što se proverava je u tekstu šta proveriti pre predaje rada.