Koliko vremena treba za seminarski rad

Procena vremena je razlog zbog kog se radovi pišu poslednje noći. Ne zato što student odlaže, nego zato što je u startu pretpostavio da je to posao od tri sata.

Realna raspodela po fazama

Za rad od deset do petnaest strana, uz temu koju otprilike poznaješ:

Ako ti je tema potpuno nova, dodaj još tri do četiri sata na čitanje. Ako pišeš uz posao, računaj na gornju granicu.

Zašto formatiranje nije problem

Većina ljudi misli da će najviše vremena izgubiti na Word. Ako koristiš stilove naslova, formatiranje je pola sata. Ako sve radiš ručno, jeste pola dana — ali to je pitanje metoda, ne količine posla.

Kako se radi da bude pola sata: kako formatirati rad u Wordu.

Šta stvarno oduzima vreme

Čitanje literature. Nepredvidivo je, jer ne znaš unapred koliko će ti od pročitanog biti upotrebljivo. Računaj da ćeš od pet izvora stvarno koristiti tri.

Prvo poglavlje. Uvek traje duže od ostalih, jer se uz njega pronalazi ton i način pisanja.

Traženje izgubljenih izvora. Ako nisi beležio odakle je šta, na kraju provedeš sat vremena tražeći jednu referencu.

Plan za deset dana

• Dan 1 — uputstvo, tema, prva pretraga
• Dan 2–3 — čitanje i beleške
• Dan 4 — plan poglavlja
• Dan 5–7 — razrada, po jedno poglavlje dnevno
• Dan 8 — zaključak, uvod, apstrakt
• Dan 9 — citati, literatura, formatiranje
• Dan 10 — pauza od teksta, pa provera i predaja

Dnevno opterećenje: oko dva sata. Sasvim izvodljivo uz redovna predavanja.

Plan za pet dana

• Dan 1 — uputstvo, tema, pretraga i čitanje
• Dan 2 — plan i prva dva poglavlja
• Dan 3 — preostala poglavlja
• Dan 4 — uvod, zaključak, citati, formatiranje
• Dan 5 — provera i predaja

Dnevno oko četiri sata. Naporno, ali izvodljivo.

Ako imaš jedan dan

Redosled je drugačiji i nešto se mora žrtvovati — sužava se tema, smanjuje broj izvora i skraćuje razrada. Plan po satima: kako napisati seminarski rad za jedan dan.

Zašto procena skoro uvek promaši

Tri razloga, svaki sa svojim lekom.

Računa se samo pisanje. U glavi stoji „deset strana teksta”, a u tom broju nisu ni pretraga, ni čitanje, ni sređivanje literature. Lek: planiraj po fazama iz tabele, a ne po stranama.

Pamti se najbolji dan, ne prosečan. Svako se seća večeri kada je napisao četiri strane u dahu i tu večer uzima kao meru. Lek: računaj sa danom u kom si umoran, jer takvih dana ima više.

Ne računa se tuđe vreme. Mentor odgovara kada stigne, biblioteka radi po svom radnom vremenu, rad u paru zavisi od drugog čoveka. Lek: sve što zavisi od nekog drugog pokreni prvog dana, čak i ako ćeš na tome raditi tek poslednjeg.

Napravi sopstvenu procenu za pola sata

Opšta procena je dobra kao polazna tačka, ali tvoja brzina pisanja je jedini broj koji zaista vredi.

1. Izaberi poglavlje za koje već imaš beleške.
2. Uključi štopericu i piši 45 minuta, bez ispravljanja i bez pretraživanja.
3. Prebroj reči. To je tvoja brzina pisanja teksta koji ti je poznat.
4. Podeli ukupan broj reči koji ti treba tim brojem. Dobijeni rezultat pomnoži sa 1,5, jer nisu sva poglavlja jednako laka i jer u proseku ne pišeš neprekidno.

Rad od deset do petnaest strana obično nosi između 2.500 i 4.000 reči tela, u zavisnosti od proreda i veličine slova. Koliko je to strana kod tebe: koliko strana ima seminarski rad.

Ovaj test vredi uraditi jednom i zapamtiti rezultat. Sledeći rad procenjuješ za minut.

Šta pomera procenu, i koliko

Poslednji red je najvažniji: količina posla se ne menja, menja se kalendar. Kako to izgleda na dužem radu: kako pisati diplomski uz posao.

Granični slučaj: rad sa anketom

Ako se traži sopstveno istraživanje, procena se menja iz osnova, jer se u nju ulazi tuđe vreme.

Blok koji se dodaje:

• sastavljanje i provera upitnika — nekoliko sati
• prikupljanje odgovora — dani do nedelja, i to ne zavisi od tebe
• unos i sređivanje podataka
• obrada i izrada tabela
• tumačenje rezultata

Prikupljanje odgovora je jedina faza koja se ne može ubrzati radom. Zato se upitnik šalje prvog dana rada, a teorijski deo se piše dok odgovori stižu. Obrnut redosled je najčešći razlog zbog kog radovi sa anketom kasne.

Kada plan propadne usred posla

Dešava se svima i ne znači da je rok izgubljen. Redosled poteza:

1. Prebroj šta je stvarno gotovo, u stranama, ne u osećaju.
2. Odbaci širinu pre nego što odbaciš kvalitet — izbaci jedno poglavlje umesto da svih pet ostanu površna.
3. Smanji broj izvora na onaj koji stvarno možeš da pročitaš. Koliko izvora treba za seminarski rad.
4. Zadrži poslednji sat za čitanje i ispravke. On se skraćuje poslednji, nikad prvi.

Ako je do roka ostao jedan dan, redosled je drugačiji i nešto se svesno gubi: kako napisati seminarski rad za jedan dan.

Ako se pišu dva rada u istoj nedelji

Zbir nije prost. Dva rada od po petnaest sati ne traju trideset sati, nego više, jer se prelaskom sa teme na temu gubi vreme na ponovno ulaženje.

Ono što radi jeste da se faze grupišu — oba uputstva pročitaš isti dan, obe pretrage uradiš isti dan — a pisanje se ne meša: jedan dan jedan rad. Dva seminarska odjednom.

Koliko vremena ostaviti između pisanja i predaje

Jedan dan, ako ikako može. Ne zato što će se tu nešto dopisivati, nego zato što se sopstveni tekst posle pauze čita drugim očima — vide se ponovljene reči, rečenice koje se prekidaju i pasusi koji stoje na pogrešnom mestu.

Ako dana nema, ostavi bar dva sata i u međuvremenu radi nešto potpuno drugo. Čitanje odmah posle pisanja hvata slovne greške, ali ne hvata greške u redosledu.

Pravilo koje najviše pomaže

Ne planiraj po stranama, nego po fazama. „Napisati četiri strane danas” je loš cilj jer ne znaš od čega; „završiti drugo poglavlje danas” je jasan zadatak sa vidljivim krajem.

Kako se to radi na dužim radovima: kako isplanirati pisanje rada i kako organizovati pisanje seminarskog rada.