Kako se radi seminarski iz dva predmeta odjednom

Dva seminarska u istom roku najčešće ne propadnu zbog nedostatka vremena. Propadnu zato što se rade istovremeno — pola sata na jednom, pa pola sata na drugom, pa nazad. Svako prebacivanje košta petnaest minuta dok se ne vratiš u temu, i na kraju dana ispadne da si radio četiri sata, a napisao stranu i po.

Rešenje nije da radiš više, nego da svaki dan pripada jednom radu. Radovi se smenjuju po danima ili po fazama, nikad unutar istog sata.

Drugo pravilo je da se faze razdvoje po vrsti posla. Čitanje i pisanje troše različitu vrstu pažnje, pa je raspored u kom je jedan rad u fazi prikupljanja građe, a drugi u fazi pisanja, mnogo lakši od rasporeda u kom su oba u istoj fazi.

Prvo se meri, pa se planira

Pre nego što napraviš raspored, uzmi deset minuta i za svaki rad zapiši pet stvari:

1. Rok — tačan datum i da li se predaje na papiru ili elektronski
2. Obim — broj strana koji uputstvo traži
3. Tip rada — teorijski, sa podacima, sa anketom ili analizom
4. Građa — imaš li već izvore ili kreneš od nule
5. Koliko ti je tema poznata — o čemu možeš da pišeš odmah

Iz ovoga odmah vidiš koji je rad teži, a to je jedina informacija koja ti stvarno treba. Teži rad dobija duže blokove i ranije vreme u danu; lakši se raspoređuje oko njega.

Najgora pretpostavka je da su oba jednako zahtevna zato što su oba „seminarski od deset strana”. Rad sa anketom ili analizom podataka traje dvostruko duže od teorijskog iste dužine, jer prikupljanje građe ne može da se ubrza.

Realna procena vremena po fazama je u tekstu koliko vremena treba za seminarski rad.

Raspored koji radi

Za dve nedelje i dva rada sličnog obima, ovakav raspored drži oba na životu:

Tri stvari čine da ovo funkcioniše:

Oba rada imaju temu i plan u prve tri dane. To je najvažnija stavka u celom rasporedu. Rad koji dvanaestog dana još nema plan poglavlja neće biti dobar, koliko god sati u njega uložio.

Blokovi su celi dani, ne sati. Ako moraš da deliš dan, deli ga na pola — prepodne jedan rad, popodne drugi — i nikad se ne vraćaj na prvi isto veče.

Poslednji dan je za proveru oba, a ne za pisanje. Ako ti je četrnaesti dan predviđen za pisanje, nemaš plan nego nadu.

Ako su rokovi razmaknuti, raspored je jednostavniji: prvi rad se završi do kraja pre nego što drugi uđe u fazu pisanja. Preklapa se samo faza čitanja.

Šta se deli, a šta ne

Deo posla se stvarno radi jednom za oba rada, i to je najveća ušteda koju imaš.

Deli se:

• Tehnička priprema — margine, font, prored, stilovi naslova, numeracija. Jednom podešen dokument postaje šablon za drugi, pa se taj posao ne radi dvaput
• Način vođenja izvora — ista tabela, dva lista: kako se vodi tabela pročitanih izvora
• Naslovna strana — menjaju se naziv predmeta, tema i profesor
• Rutina — isto vreme u danu, isto mesto, ista dužina bloka

Ne deli se, ni u jednom obliku:

• Tekst. Isti pasus u dva rada je problem čak i kad su oba tvoja — autoplagijat i samoplagijat
• Tema. Dve varijante iste teme na dva predmeta se primete, i to obično na odbrani
• Zaključak. Ako ti se zaključci poklapaju, jedan od dva rada nije radio svoj posao

Granica je jednostavna: deli se postupak, ne sadržaj.

Ako su predmeti srodni

Kad se dva predmeta preklapaju — recimo dva ekonomska ili dva iz iste grupe društvenih nauka — javlja se iskušenje da se uzme ista tema i razdvoji na dva rada. To je najbrži put do problema.

Ono što se sme iskoristiti je literatura. Ista knjiga ili isti udžbenik mogu da stoje u oba spiska, jer si ih zaista čitao za oba rada. To i jeste prava ušteda kod srodnih predmeta: jedno čitanje, dva rada.

Ono što se ne sme je da se iz te literature izvedu isti pasusi. Način da se to izbegne je da se teme razdvoje po uglu, a ne po delu teme: isti pojam gledan iz dva različita pitanja daje dva različita rada, dok isti pojam podeljen na „prvi deo” i „drugi deo” daje jedan rad predat dvaput.

Ako si u nedoumici, pitaj profesora pre nego što počneš. Odgovor koji dobiješ unapred je jeftin; isti razgovor posle predaje nije.

Kad rokovi padnu isti dan

Tada se ne pišu oba do poslednjeg dana. Bira se redosled završavanja, po ovom pravilu: prvo se do kraja završi kraći i lakši rad, pa se skine sa spiska.

Razlog nije matematički nego psihološki. Jedan gotov rad menja odnos prema drugom — ostaje jedan problem umesto dva. Obrnut redosled, u kom se prvo napada teži rad, najčešće završi tako da lakši ostane za poslednju noć i ispadne najslabiji.

Jedini izuzetak je kad teži rad zavisi od nečega što ne kontrolišeš — odgovora ispitanika, podataka koje neko treba da ti pošalje, konsultacija sa profesorom. Tada se taj korak pokreće prvi, bez obzira na sve ostalo, pa se dok traje čekanje radi drugi rad.

Kad se ne stiže

Priznaj to sebi najkasnije četiri dana pre roka, dok još postoje opcije. Posle toga ih nema.

Tri opcije, po redosledu:

1. Traži pomeranje roka za jedan rad. Mejl profesoru poslat nedelju dana ranije je molba; mejl poslat na dan roka je izgovor. Kako se piše: kako napisati mejl profesoru
2. Suzi temu na onom radu koji je manje odmakao. Uža tema je kraća, a ne lošija
3. Prihvati da oba budu solidna umesto da jedan bude odličan. Rad koji je predat i prošao vredi više od rada koji nije predat

Šta se izbacuje kad vremena stvarno nema, a šta se ne sme izbaciti, razloženo je u tekstu kako pisati kad je rok blizu.

Provera pred predaju

Kad predaješ dva rada u kratkom razmaku, dodaj jednu proveru koju inače nemaš: otvori oba i uporedi naslovne strane, nazive predmeta i imena profesora. Zamena naslovnih strana između dva rada predata iste nedelje je greška koja se dešava češće nego što izgleda, a ostavlja najgori mogući utisak.

Uz to prođi i običnu listu provere pred predaju, za svaki rad posebno. Za raspored rada na jednom radu, sa detaljnijom podelom po danima: kako organizovati pisanje seminarskog rada.