Kako pisati kad je rok blizu

Ovaj tekst nije o tome kako se piše brže, nego o tome šta je izvodljivo u vremenu koje ti je ostalo — i kada je ispravna odluka da se rad ne piše, nego da se traži pomeranje roka.

Plan po satima za rad od jednog dana je u zasebnom tekstu: kako napisati seminarski rad za jedan dan.

Prvo izmeri stvarno vreme

Ne „do sutra” nego u satima rada. Ako je rok sutra u podne, a danas imaš tri sata popodne i četiri uveče, imaš sedam sati, ne dvadeset.

Zatim uporedi sa tim koliko posao realno traži:

Razlika između ova dva broja određuje sve ostalo.

Prvih trideset minuta

Ovo je jedini deo koji se ne preskače, i jedini u kom se ne piše.

1. Izvadi uputstvo i prepiši samo ono što je obavezno: obim, broj izvora, stil citiranja, elementi naslovne strane.
2. Napiši spisak naslova — uvod, tri poglavlja, zaključak — i ispod svakog jednu rečenicu o tome šta tu treba da stoji.
3. Otvori prazan dokument sa već podešenim formatom — font, prored, margine, stilovi naslova. Posle nema vremena za to.
4. Napravi tabelu izvora sa dve kolone: izvor i šta iz njega uzimam.

Trideset minuta uloženo ovde vraća se najmanje dvostruko, jer se pisanje posle ne zaustavlja na pitanju „a šta sad”.

Šta je izvodljivo, po raspoloživom vremenu

Tri do pet dana

Ceo seminarski rad je izvodljiv bez gubitka kvaliteta. Skraćuje se čitanje literature, ne struktura.

• pet do šest izvora umesto deset
• tri poglavlja umesto pet
• jedan dan pauze pre predaje i dalje staje

Jedan dan

Izvodljiv seminarski rad, uz suženu temu. Žrtvuje se širina, čuva se struktura.

• četiri do pet izvora
• tri poglavlja
• uvod i zaključak na kraju, za dvadeset minuta
• poslednjih 45 minuta na čitanje

Šest do osam sati

Izvodljiv kraći rad na uskoj temi. Ovde se donosi odluka da se rad namerno suzi — jedan aspekt, obrađen do kraja.

Rad od osam strana sa jasnim pitanjem prolazi bolje od dvanaest praznih.

Manje od četiri sata

Za seminarski rad je granica. Ono što se u tom vremenu može uraditi je kratak rad na temi koju već poznaješ, bez nove literature.

Za diplomski rad nije izvodljivo ni u jednom scenariju. Tada se ne piše — traži se novi rok.

Šta se žrtvuje prvo

Redosled po kom se skraćuje, od najbezbolnijeg. Tabela pokazuje i šta to košta, jer ne košta sve isto:

Prvih pet redova se koriste slobodno i rad od njih ne trpi mnogo. Šesti i sedmi se diraju tek kad ništa drugo nije ostalo, jer se na njima gubi ono po čemu se rad razlikuje od ostalih na istu temu.

Ono što se ne dira ni u jednom scenariju:

• struktura — naslovna, sadržaj, uvod, poglavlja, zaključak, literatura
• citiranje u toku pisanja — ostavljeno za kraj postaje plagijat, bez obzira na nameru
• poslednji sat za čitanje

Redosled spašavanja

Drugi slučaj: nisi na početku nego na pola, sati prolaze, a rad nije gotov. Tada se ne bira šta se žrtvuje nego šta se prvo dovršava.

1. Struktura do kraja. Svi naslovi na mestu, makar ispod nekih stajao jedan pasus. Rad sa svim delovima i tankom sredinom prolazi; rad kom fali zaključak ne prolazi.
2. Zaključak. Piše se sledeći, čak i pre nego što su poglavlja gotova. Dvadeset minuta.
3. Uvod. Petnaest minuta, pisan prema onome što u radu stvarno stoji.
4. Literatura i reference u tekstu. Sve što je citirano mora da postoji u spisku i obrnuto.
5. Najtanje poglavlje. Tek sada se dopunjava sadržaj, i to ono što je najpraznije.
6. Sadržaj, numeracija, naslovna strana. Petnaest minuta, automatski generisan sadržaj.
7. Čitanje. Šta se tačno proverava: šta proveriti pre predaje rada.

Greška koja se ovde najčešće pravi je obrnut redosled — dorađivanje prvog poglavlja dok zaključka nema. Prvo poglavlje niko neće oceniti kao odlično; nedostatak zaključka svi primete.

Ako je rokova više odjednom

Dva rada u istoj nedelji se ne pišu naizmenično. Završava se prvi do kraja, pa se prelazi na drugi — prebacivanje između tema troši vreme na ponovno ulaženje u materiju. Ako se rokovi poklapaju, traži se pomeranje za onaj koji je manje hitan.

Detaljno o toj situaciji: dva seminarska odjednom.

Kada je ispravno tražiti pomeranje roka

Ovo studenti retko koriste, a prolazi bolje nego što misle.

Traži pomeranje ako:

• je razlog stvaran i može se potkrepiti — bolest, porodične okolnosti, preklapanje obaveza koje nisi kontrolisao
• ti je ostalo vremena za manje od polovine posla
• je u pitanju diplomski rad, gde brzopleta verzija znači krug dorade koji ionako pomera odbranu

Ključno: javi se pre roka, ne posle. Profesor koji dan ranije dobije realno objašnjenje reaguje znatno bolje nego onaj koji posle roka dobije rad koji očigledno nije tvoj.

Šta se konkretno traži: pomeranje roka za određen broj dana, predaja kraće verzije, ili predaja u sledećem roku.

Gotov primer takvog mejla: kako napisati mejl profesoru.

Odluke koje se ne isplate

Gotov rad sa interneta. Pisan po drugom uputstvu, već prošao kroz alate za proveru stotinu puta, a predaja tuđeg rada je plagijat sa posledicama do poništenja ocene.

Noć bez sna. Poslednja dva sata rada u pet ujutru daju tekst koji ćeš ionako prepravljati. Četiri sata sna i rano ustajanje daju više.

Povećan font i razmak. Vidi se odmah i ostavlja gori utisak od kraćeg rada.

Prepisani pasusi. Ako fali vremena, skrati rad — ne kopiraj.

Prepravljanje umesto pisanja. Doterivanje već napisanog pasusa je prijatnije od pisanja novog, pa se pod pritiskom radi upravo to. Prvi nacrt se u ovoj situaciji ne doteruje — dok ceo rad ne postoji, doterivanje je odlaganje sa dobrim izgovorom.

Traženje savršenog izvora. Sat vremena potrošen na pretragu u nadi da postoji tekst koji pokriva tačno tvoju temu je sat manje za pisanje. Uzmi ono što imaš i piši.

Ako ne možeš da počneš

Blokada pred rok najčešće nije nedostatak volje nego znak da nešto nije razjašnjeno — tema je preširoka, ili ne znaš šta u poglavlju treba da piše.

Najbrži izlaz: napiši spisak naslova sa jednom rečenicom ispod svakog — šta u tom delu treba da stoji. Posle toga pisanje kreće.

Blokada u pisanju.

Da se ne ponovi

Realan plan po fazama, koji ovu situaciju izbegava: kako isplanirati pisanje rada. Kako se posao deli na sesije umesto na strane: kako organizovati pisanje seminarskog rada.