Blokada u pisanju rada
Zašto nastaje blokada u pisanju akademskog rada, kako se prepoznaje pravi uzrok i koje tehnike stvarno pomažu da se krene dalje.
Blokada u pisanju skoro nikad nije nedostatak volje. Najčešće je simptom — znak da nešto u radu nije razjašnjeno.
Zato prvi korak nije terati sebe da piše, nego utvrditi zbog čega ne ide.
| Kako to izgleda | Verovatan uzrok | Prvi potez |
|---|---|---|
| Otvoriš dokument i ne znaš šta da kucaš | poglavlje nema zadatak | napiši rečenicu „Ovaj deo treba da…” i tek onda piši |
| Pišeš i brišeš istu rečenicu | tražiš konačnu verziju odmah | napiši je loše, oboji žuto, idi dalje |
| Znaš šta hoćeš da kažeš, ali „nemaš reči” | nedostaje izvor ili podatak | vrati se na čitanje, ne na pisanje |
| Svaka rečenica deluje netačna | tema je preširoka | dodaj ograničenje — grupu, period, mesto |
| Odjednom je svaka druga obaveza hitna | odlaganje, a ne blokada | dvadeset pet minuta bez telefona |
| Plašiš se da je ono što pišeš loše | strah od mentorove reakcije | pošalji mu nacrt poglavlja, ne gotovu verziju |
Tabela je namerno prvo što treba pročitati: potez zavisi od uzroka, a isti osećaj ima šest različitih uzroka.
Četiri uzroka i šta znače
1. Ne znaš šta u tom delu treba da piše.
Najčešći uzrok. Sedneš da pišeš „drugo poglavlje”, a nemaš predstavu šta je njegov zadatak.
Rešenje: napravi plan sa rečenicom ispod svakog naslova — šta u tom delu treba da bude. Kada poglavlje ima zadatak, pisanje počinje. Plan poglavlja diplomskog rada.
2. Nisi dovoljno pročitao.
Ne možeš da pišeš o nečemu što još ne razumeš. Osećaj je isti kao blokada, ali je uzrok drugi.
Rešenje: vrati se na čitanje. Dva sata čitanja često odblokira ono što tri sata sedenja pred praznim dokumentom nije.
3. Tema je preširoka.
Ako pokušavaš da obuhvatiš previše, svaka rečenica deluje nedovoljna, pa nijedna ne biva napisana.
Rešenje: suzi temu. Dodaj ograničenje — vremensko, prostorno, po grupi.
4. Tražiš savršenu prvu rečenicu.
Pokušavaš da odmah napišeš konačnu verziju. To je najčešći uzrok kod ljudi koji inače pišu bez problema.
Rešenje: dole.
Tehnike koje rade
Počni od sredine. Uvod je najteži deo i piše se poslednji. Počni od poglavlja za koje imaš najviše materijala.
Napiši lošu verziju namerno. Reci sebi da pišeš nacrt koji niko neće videti. Prva verzija sme da bude loša — njena svrha je da postoji, ne da bude dobra.
Piši rukom, ako zapneš na ekranu. Promena medija ponekad probije blokadu.
Objasni nekome naglas. Reci cimeru ili sam sebi šta u tom poglavlju hoćeš da kažeš. Ono što izgovoriš, zapiši — to je prva verzija.
Postavi pitanje pa odgovori. Umesto da pišeš poglavlje, napiši pitanje na koje ono odgovara, pa odgovori na njega. Kasnije obrišeš pitanje.
Piši dvadeset minuta bez zaustavljanja. Bez prepravljanja, bez brisanja, bez provere. Devedeset odsto će biti neupotrebljivo; deset odsto je početak.
Završi dan usred rečenice. Sutra znaš gde da nastaviš, umesto da gledaš u prazan naslov.
Šta uraditi u sledećih trideset minuta
Ako sada sediš pred praznim dokumentom, ovo je postupak koji se može odraditi odmah:
- Nula do pet. Zatvori sve osim dokumenta i beležaka. Telefon u drugu prostoriju, ne na sto okrenut naopako.
- Pet do deset. Upiši naslov poglavlja i ispod njega jednu rečenicu: šta taj deo rada treba da kaže. Ta rečenica se kasnije briše.
- Deset do petnaest. Napiši tri do pet podnaslova ili teza koje bi tu stajale. Redosled nije važan.
- Petnaest do dvadeset pet. Uzmi prvu tezu i napiši tri rečenice: tvrdnja, izvor koji je podupire, objašnjenje šta to znači. Ne vraćaj se da popravljaš.
- Dvadeset pet do trideset. Stani usred rečenice i u zagradi upiši šta si hteo dalje.
Posle trideset minuta imaš strukturu poglavlja i prvi pasus. To je dovoljno da sledeći put ne počinješ od nule, što je i bio ceo problem.
Ako teško ide povezivanje onoga što si pročitao u jednu celinu, problem nije pisanje nego beleške: tabela pročitanih izvora i kako povezati više izvora u jednu celinu.
Blokada zavisi od dela rada
Nije ista blokada na uvodu i na diskusiji. Za svaki deo postoji potez koji obično prolazi:
| Deo rada | Zašto staje | Potez |
|---|---|---|
| Uvod | ne znaš još šta rad kaže | piši ga poslednji, posle zaključka |
| Teorijski deo | previše pročitanog, ništa sređeno | napravi tabelu izvora sa po jednom rečenicom po autoru, pa piši iz tabele |
| Metodologija | nesigurnost da li je postupak dobar | opiši šta si stvarno uradio, korak po korak, pa pitaj mentora |
| Rezultati | ne znaš odakle da počneš | napravi prvo tabelu, pa napiši šta je u njoj važno |
| Diskusija | deluje kao da nemaš šta da kažeš | odgovori na dva pitanja: šta sam našao i da li se to slaže sa literaturom |
| Zaključak | ponavlja se ceo rad | prepiši ciljeve iz uvoda i odgovori na svaki po jednom rečenicom |
Svaki potez iz desne kolone je mehanički. To je i poenta — kada ne ide, pomaže postupak koji ne traži nadahnuće.
Šta ne radi
- Čekanje inspiracije. Ne dolazi, a rok dolazi.
- Još jedan sat pretrage. Prikupljanje izvora je lakše od pisanja, pa se lako pretvori u odlaganje.
- Prepravljanje prvog pasusa deseti put.
- Sređivanje formatiranja umesto pisanja. Isto odlaganje, samo produktivnije izgleda.
- Otvaranje dokumenta u pet ujutru posle celog dana odlaganja.
Ako si stao na sredini rada
Povratak posle pauze od nedelju dana ili duže ima svoju zamku: kreneš da čitaš rad od početka, potrošiš sat i po na prepravljanje uvoda i ne napišeš nijednu novu rečenicu.
Umesto toga:
- Pročitaj samo poslednje dve strane, naglas.
- Otvori plan poglavlja i pogledaj šta je bio sledeći zadatak.
- Piši dalje, bez ijedne izmene u onome što je već napisano.
Prepravljanje starog teksta dolazi na red tek kada rad ima kraj. Dok ga nema, svako vraćanje na početak je odlaganje u pristojnom obliku.
Ako je problem odlaganje, a ne blokada
Razlika je u tome da li možeš da pišeš ili nećeš da sedneš.
Za odlaganje rade druge tehnike:
- Najmanji mogući zadatak. Ne „pisati rad” nego „napisati tri rečenice”. Trideset sekundi posla, i obično se nastavi.
- Isti termin svakog dana. Odluka se donese jednom, ne svaki dan ponovo.
- Telefon van domašaja, ne samo okrenut naopako.
- Blok od 25 minuta sa pauzom. Kratak period je lakše početi.
Ako je blokada duža
Ako nedeljama ne možeš da počneš, uz osećaj pritiska koji ne prolazi, to više nije pitanje tehnike pisanja.
Tri praktična koraka:
- Javi se mentoru i reci gde si stao. Često je dovoljan jedan razgovor da se rad ponovo pokrene, jer mentor vidi rešenje koje ti iznutra ne vidiš. Kako se to piše bez nelagode: kako sarađivati s mentorom.
- Podeli posao na najmanje moguće delove — jedan izvor, jedan odeljak.
- Ako pritisak traje i utiče na spavanje i svakodnevni život, razgovaraj sa nekim. Većina fakulteta ima savetovalište za studente.
Treća stavka nije preterivanje — kod dužih radova je zastoj češći nego što se priča o njemu.
Kada je rok blizu
Blokada pred rokom traži drugačiji pristup: kako pisati kad je rok blizu.
Kako se posao deli tako da se ne dolazi u tu situaciju: kako isplanirati pisanje rada.