Kako se vodi tabela pročitanih izvora

Najveći gubitak vremena pri pisanju rada nije čitanje nego traženje onoga što si već pročitao. Znaš da si negde video podatak, ne znaš u kom tekstu, i ponovo otvaraš pet PDF-ova.

Rešenje je jedna tabela koju vodiš od prvog pročitanog izvora. Nije beležnica utisaka — to je evidencija sa stalnim kolonama, napravljena tako da se iz nje na kraju spisak literature sastavlja prepisivanjem, a ne pisanjem iznova.

Ako tabelu vodiš dosledno, poslednji sat rada pred predaju svede se na sortiranje. Ako je ne vodiš, taj sat postaje tri, i u njemu se prave greške koje profesor primeti.

Kolone koje stvarno trebaju

Osam kolona pokriva sve što će ti zatrebati. Prve četiri postaju spisak literature, ostale četiri postaju tekst rada.

Kolona Strana je ona zbog koje se cela tabela isplati. Bez nje se pred predaju vraćaš u izvor da nađeš broj koji si već jednom video, i to za svaku tvrdnju posebno.

Kolona Doslovan citat ima jedno pravilo: u nju se piše samo pod navodnicima. Ako u tabeli stoji tuđa rečenica bez navodnika, za mesec dana više nećeš znati da li je tvoja parafraza ili nečiji tekst — a odatle do nenamernog plagijata ima jedan potez mišem. Razlika je objašnjena u tekstu šta je parafraza.

Kako izgleda popunjen red

Iz prva tri stupca drugog reda jedinica u spisku se sklapa bez ijedne nove provere:

Jovanović, A. (2022). Troškovi držanja zaliha u maloprodaji. Ekonomske teme, 24(2), 115–128. https://doi.org/10.1000/xyz

Zato se podaci u kolonu Izvor upisuju odmah u punom obliku, dok ti je izvor otvoren. Prepisivanje traje pola minuta tada, a deset minuta kasnije.

Gde se tabela vodi

Sva tri načina rade; biraj po tome kako radiš.

• Excel ili Google Sheets — najbolje za sortiranje i filtriranje. Možeš da poređaš po autoru kad praviš spisak, pa po temi kad pišeš poglavlje. Google Sheets uz to čuva verzije, pa se tabela ne gubi.
• Tabela u Wordu, u zasebnom dokumentu — dovoljno za rad sa deset do petnaest izvora. Prednost je što se ćirilica, kurziv i navodnici ponašaju isto kao u radu.
• Alat za literaturu (Zotero, Mendeley) — sam preuzima podatke o izvoru i pravi spisak. Vredi ako planiraš i diplomski; za jedan seminarski je učenje alata često duže od ručnog rada.

Šta god izabereš, tabela je zaseban fajl, ne deo rada. U rad se ne ubacuje i pred predaju se ne briše — ostaje ti za sledeći put, i za slučaj da profesor pita odakle ti neki podatak.

Fajl nazovi tako da se prepozna i za šest meseci, po obrascu iz teksta kako imenovati i poslati fajlove, i drži ga uz rad na istom mestu.

Kada se red popunjava

Ne posle čitanja, nego u toku čitanja. Red se otvara čim si u izvoru našao nešto što ide u rad, i zatvara pre nego što izvor zatvoriš.

Redosled koji se pokazao kao najbrži:

1. Čim otvoriš izvor, upiši autora, godinu i pun podatak — dok ti je prva strana pred očima.
2. Dok čitaš, za svaku upotrebljivu tvrdnju otvori nov red, a ne novu rečenicu u istom redu. Jedan izvor ume da da tri različite tvrdnje za tri različita poglavlja.
3. Uz svaku tvrdnju odmah upiši stranu. Ovo je jedini korak koji se ne može nadoknaditi kasnije bez ponovnog traženja.
4. Tek na kraju upiši temu, odnosno u koje poglavlje tvrdnja ide. Tada već znaš.

Ako u nekom izvoru ne nađeš ništa upotrebljivo, upiši i to — jedan red sa autorom, godinom i napomenom da nije korisno. Za dve nedelje ćeš naići na isti naslov u pretrazi i nećeš ga otvarati po drugi put.

Kako se čita da bi ovaj postupak imao smisla — šta se u stručnom tekstu traži, a šta preskače — opisano je u tekstu kako čitati stručnu literaturu.

Kako tabela postaje spisak literature

Postupak na kraju pisanja traje dvadesetak minuta:

1. Izbaci redove koje nisi upotrebio. U spisak ide samo ono što je u radu stvarno citirano. Ne briši ih — prebaci u drugi list ili obeleži bojom, za slučaj da dopisuješ.
2. Sortiraj po koloni Autor, po abecedi.
3. Sastavi jedinice iz kolona Autor, Godina i Izvor, po stilu koji tvoj predmet traži.
4. Proveri jedinice istog autora iz iste godine i dodaj im slova — isti autor, ista godina.
5. Prebaci u rad i podesi viseće uvlačenje.

Obrazac jedinice po stilovima: kako napisati spisak literature.

Uzgredna korist trećeg koraka: kad su svi izvori u jednoj koloni jedan ispod drugog, odmah vidiš da li ti je spisak previše sveden na jedan tip izvora ili na jednu godinu. To je najbrža provera starosti literature — koliko stari izvori smeju biti.

Šta tabela ne treba da bude

• Prepis celih pasusa iz izvora. Kolona „šta kaže” je kratka namerno — ako prepišeš pasus, kasnije ćeš ga uneti u rad skoro nepromenjenog.
• Spisak svega što si otvorio. U tabelu ide izvor koji si pročitao i za koji znaš gde bi mogao da uđe u rad.
• Mesto za mišljenje o izvoru bez podatka. „Dobar tekst” ti za dve nedelje ne znači ništa.
• Zamena za sam rad. Tabela je građa; povezivanje izvora u tekst je poseban posao, opisan u tekstu kako povezati više izvora u jednu celinu.

Kad se tabela isplati, a kad je višak

Za rad sa tri izvora tabela je višak — beleške u dokumentu su dovoljne. Granica je oko šest do osam izvora, ili bilo koji rad koji pišeš duže od nedelju dana, jer tada počinješ da zaboravljaš odakle je šta.

Ako ti je rad kratak, uzmi samo pet kolona: autor, godina, izvor, šta kaže, strana. To je minimum posle kog se spisak literature i dalje sklapa bez vraćanja u tekstove.

Širi pristup organizovanju građe, uključujući i beleške koje nisu vezane za pojedinačan izvor, opisan je u tekstu kako organizovati beleške i izvore.