Kako napisati spisak literature

Spisak literature je poslednja strana rada i prva koju čitalac pogleda kad hoće brzo da proceni ozbiljnost. Iz njega se vidi šta si čitao, koliko i kakvi su ti izvori.

Pravila su kratka: spisak sadrži tačno one izvore koji se pojavljuju u tekstu, ređa se po abecedi po prezimenu prvog autora, svaka jedinica ima iste elemente istim redosledom, i ceo spisak koristi viseće uvlačenje. Ostatak teksta su primeri po tipovima izvora i slučajevi u kojima abecedni red nije očigledan.

Osnovno pravilo

Spisak sadrži tačno one izvore koje si koristio u radu — ni jedan više, ni jedan manje.

Iz toga slede dve provere:

• svaki izvor iz spiska mora da se pojavi u tekstu
• svaki izvor naveden u tekstu mora da postoji u spisku

Komisija to proverava nasumično: uzme jednu jedinicu i potraži je u tekstu. Kada je ne nađe, pregleda i ostalo.

Spisak nije dokaz koliko si pročitao. Knjiga koju si pročitao i iz koje ništa nisi upotrebio ne ide u spisak — ide u tvoje beleške, za sledeći rad.

Redosled jedinica

Po abecedi, po prezimenu prvog autora — u sistemu autor–godina i u fusnotama.

Po broju pojavljivanja u tekstu — u numeričkom sistemu, koji se koristi u medicini i tehnici.

Ako isti autor ima više radova: po godini, od starijeg ka novijem. Dva rada iz iste godine dobijaju slova (2021a, 2021b), koja moraju da se poklapaju sa tekstom.

Radovi jednog autora idu pre radova tog autora sa koautorima.

Slučajevi u kojima abecedni red nije očigledan

Skraćenica institucije se u spisku ne koristi kao odrednica. „RZS” se ređa kao Republički zavod za statistiku, a skraćenica se, ako je uvodiš, navodi u zagradi pri prvom pominjanju u tekstu.

Detaljno o izvorima koji nemaju potpisanog autora: kako citirati izvor bez autora.

Ćirilica i latinica

Ako rad koristi izvore na oba pisma, uobičajeno je da se ređaju zajedno, po abecednom redu, pri čemu se ćirilični naslovi navode ćirilicom.

Neka uputstva traže odvojene spiskove. Proveri; ako ne piše, jedan spisak je urednije.

Izvore na stranim jezicima ne prevodi. Naslov se navodi na jeziku originala, u istom spisku, po abecedi. Prevođenje naslova u spisku čini izvor nemogućim da se pronađe.

Viseće uvlačenje

U stilovima autor–godina se koristi viseće uvlačenje: prvi red na margini, ostali uvučeni.

Podešava se u prozoru za pasus: Indentation → Special → Hanging, obično 1,25 cm. Ne razmacima i ne tabulatorom.

Ovako izgleda jedinica sa visećim uvlačenjem, u tri reda:

Marković, S. (2023). Mala preduzeća u uslovima krize. U N. Ilić (ur.),
      Ekonomija posle pandemije (str. 45–62). Univerzitet u Novom
      Sadu.

Razlog je praktičan: oko pri preletanju spiska pada na prezimena, koja jedina stoje na margini. Kad se uvlačenje napravi razmacima, ono se pomeri čim promeniš font ili margine, i spisak se raspadne u PDF-u.

Poravnanje teksta i uvlačenje pasusa.

Primeri po tipovima izvora

Primeri su u sistemu autor–godina, po APA 7. Ako ti fakultet traži drugi stil, elementi ostaju isti — menjaju se raspored i interpunkcija.

Knjiga:

Petrović, M. (2021). Digitalna transformacija malih preduzeća. Službeni glasnik.

Knjiga sa dva autora:

Petrović, M. i Jovanović, A. (2021). Naslov knjige. Izdavač.

Knjiga koja nije prvo izdanje:

Petrović, M. (2021). Naslov knjige (3. izd.). Izdavač.

Prevedena knjiga:

Eko, U. (2000). Kako se piše diplomski rad (A. Mančić, prev.). Narodna knjiga. (Originalno delo objavljeno 1977)

Poglavlje u zborniku:

Marković, S. (2023). Mala preduzeća u uslovima krize. U N. Ilić (ur.), Ekonomija posle pandemije (str. 45–62). Univerzitet u Novom Sadu.

Članak u časopisu:

Jovanović, A. (2022). Uticaj digitalizacije na strukturu troškova. Ekonomski horizonti, 24(2), 115–128.

Članak sa DOI oznakom:

Jovanović, A. (2022). Uticaj digitalizacije na strukturu troškova. Ekonomski horizonti, 24(2), 115–128. https://doi.org/…

Internet izvor:

Republički zavod za statistiku. (2025). Upotreba IKT u Republici Srbiji. https://www.stat.gov.rs

Doktorska disertacija:

Nikolić, J. (2020). Naslov disertacije [Doktorska disertacija, Univerzitet u Beogradu]. Repozitorijum Univerziteta u Beogradu.

Izvor bez autora:

Naslov publikacije. (2024). Izdavač.

Propis:

Zakon o privrednim društvima, Službeni glasnik RS, br. 36/2011… 109/2021.

DOI se navodi kad postoji, jer je jedina adresa koja se ne menja: šta je DOI i kako se navodi.

Detaljno po tipovima: kako citirati knjigu, kako citirati naučni rad, kako citirati članak iz časopisa, kako citirati internet izvor, kako citirati zakon, kako citirati zbornik i poglavlje.

Kako izgleda gotov spisak

Deo spiska, poređan po abecedi, sa svim pravilima primenjenim odjednom:

Ilić, N. (ur.). (2023). Ekonomija posle pandemije. Univerzitet u Novom Sadu.

Jovanović, A. (2021a). Merenje troškova komunikacije. Ekonomske teme, 59(1), 22–38.

Jovanović, A. (2021b). Struktura troškova u malim preduzećima. Ekonomski horizonti, 23(3), 201–215.

Jovanović, A. i Marković, S. (2023). Digitalno poslovanje. Izdavač.

Petrović, M. (2021). Digitalna transformacija malih preduzeća. Službeni glasnik.

Republički zavod za statistiku. (2025). Upotreba IKT u Republici Srbiji. https://www.stat.gov.rs

Šta se iz ovog isečka vidi: samostalni radovi Jovanovića idu pre rada sa koautorom; dva rada iste godine dobijaju slova, i ta ista slova stoje i u tekstu; institucija se ređa po punom nazivu, pod slovom R; naslovi knjiga i časopisa su kurzivom, naslovi članaka nisu.

Ako u tekstu imaš „(Jovanović, 2021)” bez slova, a u spisku dva rada iz 2021, čitalac ne zna na koji se misliš — i to je greška koja se lako uoči: isti autor, ista godina.

Podela spiska na odeljke

Neka uputstva, naročito na pravnim fakultetima, traže podelu:

1. Literatura
2. Propisi
3. Sudska praksa
4. Internet izvori

Unutar svakog odeljka važi isto pravilo — abecedni red i isti format.

Ako uputstvo ne traži podelu, nemoj je uvoditi — jedan spisak je uobičajeniji i urednije izgleda. Podela na „knjige” i „internet izvore” naročito loše prolazi kada se ispostavi da odeljak sa linkovima ima više jedinica od odeljka sa knjigama.

Alati koji vode literaturu

Programi za upravljanje referencama (Zotero, Mendeley) čuvaju izvore i sami generišu spisak u izabranom stilu. Za rad sa trideset i više referenci štede sate.

Word ima i ugrađenu funkciju (References → Manage Sources), koja je slabija, ali radi za jednostavne slučajeve.

Šta god da koristiš, proveri rezultat — automatski generisane jedinice imaju greške, naročito kod domaćih izvora. Najčešće se dese četiri: nedostaje izdavač, naslov je prepisan velikim slovima onako kako stoji na naslovnoj strani, ime autora je ostalo u obliku „Petrović Marko” umesto „Petrović, M.”, ili je časopis upisan kao izdavač. Kako organizovati beleške i izvore.

Provera pre predaje

1. Prođi kroz spisak i za svaki izvor nađi mesto u tekstu
2. Prođi kroz tekst i proveri da je svaka referenca u spisku
3. Proveri da je format isti kroz ceo spisak
4. Proveri abecedni red
5. Proveri da nema duplikata
6. Proveri da svaka jedinica ima godinu
7. Proveri da je kurziv na naslovu knjige i časopisa, a ne na naslovu članka
8. Proveri da linkovi otvaraju dokument, a ne pretragu ili početnu stranu
9. Proveri viseće uvlačenje u PDF-u, ne samo u Wordu

Treća stavka je ona po kojoj se vidi da je spisak kopiran sa više mesta. Ako jedna jedinica ima „i”, druga „&”, a treća „and”, spisak je sastavljen od tri različita izvora podataka i to se vidi za dve sekunde.

Koliko stari smeju biti izvori u spisku i kada je stara knjiga i dalje u redu: koliko stari izvori smeju biti.

Najčešće greške i ispravke

Da li se odeljak zove literatura ili bibliografija: literatura ili bibliografija.

Word ima i ugrađen alat koji spisak sastavlja sam — gde stvarno pomaže, a gde pravi nered: alat za citiranje u Wordu.