Kako citirati izvor bez autora

Izvor bez potpisanog autora je čest na internetu i u zvaničnim publikacijama. Pravilo je jednostavno, ali pre njega ide jedno pitanje: da li ti taj izvor uopšte treba.

Prvo proveri da li je izvor pouzdan

Nedostatak autora sam po sebi nije problem — zvanične publikacije institucija često nemaju pojedinačnog autora, i sasvim su ozbiljan izvor.

Problem je kada nema ni autora ni institucije ni godine. Tada se ne zna ko tvrdi, kada i na osnovu čega — a takav izvor nema mesto u akademskom radu.

Provera u tri koraka:

1. Ko je objavio? Institucija je dovoljna.
2. Kada? Godina mora da postoji.
3. Na osnovu čega? Ima li izvor svoje izvore?

Ako odgovor na sva tri izostane, potraži drugi izvor. Gde pronaći literaturu za rad.

Institucija na mestu autora

Najčešći i najjednostavniji slučaj:

U tekstu:

(Republički zavod za statistiku, 2025)

U spisku:

Republički zavod za statistiku. (2025). Upotreba informaciono-komunikacionih tehnologija. https://www.stat.gov.rs

Ako je institucija i autor i izdavač, izdavač se ne ponavlja.

Pri prvom navođenju možeš uvesti skraćenicu, pa je dalje koristiti:

(Republički zavod za statistiku [RZS], 2025), pa kasnije (RZS, 2025)

Naslov na mestu autora

Kada nema ni institucije, na mesto autora ide naslov:

U tekstu se navodi skraćen naslov, pod navodnicima ako je članak, kurzivom ako je knjiga ili izveštaj:

(„Digitalizacija malih preduzeća”, 2024)

U spisku:

Digitalizacija malih preduzeća. (2024). Naziv sajta. https://…

U spisku se jedinica ređa po prvoj reči naslova, ne računajući članove na stranim jezicima.

Šta se ne radi

Ne piše se „Anonimus” osim ako izvor izričito navodi autora kao anonimnog — što se sreće kod starih tekstova i književnih dela.

Ne piše se „nepoznat autor” — to nije bibliografski podatak.

Ne izostavlja se mesto autora tako što jedinica počne godinom.

Izvor bez godine

Ako nema ni godine, koristi se oznaka za nedostatak datuma:

(Naziv institucije, b.d.)

Na srpskom b.d. — bez datuma; na engleskom n.d.

Uz to vredi ponoviti: izvor bez autora i bez godine je slab izvor. Ako je tvrdnja važna, potraži je negde drugde.

Zakoni i propisi

Propisi nemaju autora i to je normalno. Navode se po svom obrascu, sa nazivom i službenim glasilom: kako citirati zakon.

Rečnici i enciklopedije

Ako odrednica ima potpisanog autora, on se navodi. Ako nema, na mesto autora ide naziv rečnika ili izdavač.

Vikipedija se u akademskom radu ne navodi kao izvor — ali njen spisak referenci vodi do izvora koji se mogu navesti.

Novinski članak bez potpisa

Naslov članka. (2025, 12. mart). Naziv novina. https://…

Ako je članak potpisan agencijskim izvorom („Tanjug”, „Beta”), agencija ide na mesto autora.

Korporativni dokumenti

Izveštaji preduzeća, katalozi i tehnička dokumentacija se navode sa preduzećem kao autorom:

Naziv preduzeća. (2025). Godišnji izveštaj o poslovanju.

Prvo potraži autora bolje

Izvor često ima autora, samo nije na vidnom mestu. Pre nego što zaključiš da ga nema, proveri:

• dno strane — ime autora je često ispod teksta, sitnijim slovima
• stranicu „O nama” ili „Redakcija” — ponekad je autor naveden tamo, za celu rubriku
• svojstva PDF fajla — desni klik na fajl, pa podaci o dokumentu, gde postoji polje za autora
• prvu ili poslednju stranu publikacije — kod izveštaja se autori navode u impresumu
• oznake u izvornom kodu strane — polje „author” ponekad nosi ime koje se u tekstu ne vidi

Ako posle ovoga autora nema, onda ga zaista nema, i primenjuje se pravilo o instituciji ili naslovu.

Redosled u spisku literature

Jedinice bez autora se ne grupišu na kraj spiska. Ređaju se zajedno sa ostalima, po prvom elementu jedinice:

• ako je na mestu autora institucija, ređa se po prvom slovu njenog naziva
• ako je na mestu autora naslov, ređa se po prvoj značajnoj reči naslova

Skraćenica se za ređanje ne koristi. Ako si u tekstu uveo skraćenicu, u spisku jedinica i dalje stoji pod punim nazivom i ređa se po njemu.

Statistički podaci i izveštaji

Ovde je autor gotovo uvek institucija, a ono što se najčešće pogreši je godina.

Razlika je važna: izveštaj objavljen 2025. može da prikazuje podatke za 2023. U jedinici stoji godina objavljivanja, a u tekstu se kaže na koji se period podaci odnose:

Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku (2025), u 2023. godini je…

Ako si podatak preuzeo iz baze koja se osvežava, a ne iz objavljene publikacije, navodi se naziv baze i datum preuzimanja, jer se sadržaj menja. Kako se uopšte navode izvori sa interneta: kako citirati internet izvor.

Veb-stranica bez ikakvog potpisa

Stranica koja nema autora, nema instituciju i nema datum objave nije izvor za akademski rad, koliko god sadržaj delovao tačno.

Šta se radi umesto toga:

1. Pronađi odakle je ta stranica preuzela podatak — često se pominje u tekstu, bez linka.
2. Potraži taj primarni izvor po nazivu, u pretraživaču ili u katalogu biblioteke.
3. Citiraj primarni izvor, a ne prepričavanje.

Ako primarni izvor nije dostupan, a podatak ti je neophodan, navodi se kao sekundarni izvor, po pravilima za to: kako citirati sekundarni izvor.

Brošure, katalozi i interni dokumenti

Materijali koje ti da preduzeće ili ustanova često nemaju ni autora ni godinu. Navode se sa onim što imaju, uz oznaku vrste dokumenta u uglastim zagradama:

Naziv ustanove. (b.d.). Naziv brošure [Brošura].

Ako dokument nije javno dostupan, to se napominje, jer čitalac ne može da ga proveri. U empirijskim radovima se takvi materijali češće daju u prilogu nego u spisku literature.

Koliko je star izvor bez autora

Kod izvora bez autora datum je jedini pokazatelj aktuelnosti, pa ima veću težinu nego inače.

Stranica bez datuma objave, ali sa datumom poslednje izmene, navodi se po datumu izmene. Ako ni njega nema, ostaje oznaka b.d., a izvor se koristi samo za tvrdnje koje ne zavise od vremena — definicije i opšte pojmove, ne podatke i procene.

Koliko stari izvori uopšte smeju da budu: koliko stari izvori.

Kada izvor bez autora ipak nosi težinu

Ima slučajeva u kojima odsustvo autora ništa ne smeta, jer institucija odgovara za sadržaj: zvanične statistike, standardi, pravilnici, službene publikacije, izveštaji međunarodnih organizacija i podaci sa sajtova državnih organa.

Kod njih se ne traži pojedinačni autor nego tačan naziv dokumenta i godina izdanja. Ta dva podatka su ono što jedinicu čini proverljivom.

Kako se skraćuje naslov u tekstu

Kada naslov ide na mesto autora, u zagradi u tekstu ne stoji ceo naslov nego njegov početak.

Pravila koja sprečavaju da se jedinica ne pronađe u spisku:

• uzmi prve dve do četiri reči naslova, tačno onako kako počinju u spisku
• ne preskači reči i ne menjaj njihov redosled
• zadrži veliko slovo i znake interpunkcije kakvi jesu
• ako dva izvora počinju istim rečima, skrati ih do tačke na kojoj se razlikuju

Ako u tekstu stoji („Digitalizacija malih preduzeća”, 2024), u spisku jedinica mora da počinje istim rečima. Neusklađenost tu je najčešći razlog zbog kog čitalac ne nađe izvor.

Najčešće greće

• „Anonimus” tamo gde postoji institucija koja je objavila
• Samo link u spisku, bez naslova i godine
• Izvor bez godine i bez autora korišćen za važnu tvrdnju
• Skraćen naslov u tekstu koji se ne poklapa sa spiskom
• Jedinica poređana po pogrešnoj reči — po članu umesto po prvoj značajnoj reči

Kako izgleda ceo spisak: kako napisati spisak literature.