Kako citirati zakon

Propis se ne navodi kao knjiga. Ima svoje elemente, a najvažniji je podatak o službenom glasilu sa svim izmenama — bez njega se ne zna koja verzija propisa se citira.

Osnovni obrazac izgleda ovako:

Pun naziv propisa, naziv službenog glasila, br. XX/GGGG, XX/GGGG i XX/GGGG, čl. N. st. N.

Sve što sledi je razrada tog jednog reda: gde se nalazi svaki podatak, kako se pišu izmene, kako se skraćuje pri ponovnom navođenju i šta se razlikuje od fakulteta do fakulteta.

Jedna napomena unapred: brojeve i godine objava nikad ne kucaj po sećanju ni po nekom tekstu sa interneta. Prepiši ih sa zvaničnog izvora u trenutku kada pišeš rad, jer se niz menja sa svakom izmenom propisa.

Elementi

1. Pun naziv propisa
2. Naziv službenog glasila
3. Brojevi i godine svih objava, uključujući izmene
4. Član, stav i tačka na koje se pozivaš

Obrasci na jednom mestu

Tabela pokriva oblike koji su ustaljeni u domaćim radovima. Za sudsku praksu, odluke ustavnog suda i strane propise obrazac zavisi od uputstva — tu se ne pogađa, nego se traži primer u uputstvu predmeta ili u radu koji je mentor već prihvatio.

Osnovni oblik

Zakon o privrednim društvima, Službeni glasnik RS, br. 36/2011, 99/2011, 83/2014 – dr. zakon, 5/2015, 44/2018, 95/2018, 91/2019 i 109/2021.

Niz brojeva nije ukras — on pokazuje da citiraš prečišćenu, važeću verziju, a ne izvorni tekst od pre deset godina.

Oznaka „dr. zakon” znači da je izmena došla kroz drugi zakon. Videćeš i oznake tipa „odluka US” ili „autentično tumačenje”; one se prepisuju onako kako stoje u glasilu, ne prevode se svojim rečima.

Kada je niz predugačak, neka uputstva dopuštaju skraćivanje na prvi i poslednji broj sa naznakom da su između bile izmene. To je stvar uputstva, ne opšte pravilo — ako uputstvo ćuti, piši pun niz.

Pozivanje na član

U tekstu ili fusnoti se navodi tačno mesto:

…čl. 12. st. 2. tač. 3.

Skraćenice: čl. za član, st. za stav, tač. za tačku, al. za alineju.

Kod pozivanja na više članova: „čl. 12–15.” ili „čl. 12. i 14.”.

Pozivanje na propis bez člana je kao pozivanje na knjigu bez strane — formalno postoji, ali čitalac ne može da proveri tvrdnju. Ako tvrdiš da propis nešto uređuje, kaži gde to piše.

Tri mesta, tri oblika istog propisa

Isti propis izgleda drugačije u tekstu, u fusnoti i u spisku literature:

Razlika koja se najčešće previdi je poslednja: u spisku literature se navodi ceo propis, bez pojedinačnog člana. Član pripada mestu u tekstu na kom si se na njega pozvao.

Skraćenica za ponovno navođenje

Pri prvom navođenju uvodiš skraćenicu, pa je kasnije koristiš:

Zakon o privrednim društvima, Službeni glasnik RS, br. 36/2011… (u daljem tekstu: ZPD)

Zatim:

ZPD, čl. 12.

Ovo je uobičajena praksa u pravnim radovima i znatno olakšava čitanje. Dva uslova: skraćenica se uvodi jednom, na prvom mestu gde se propis pominje, i posle toga se koristi dosledno — ne naizmenično pun naziv i skraćenica.

Ako u radu koristiš više propisa sa sličnim nazivima, proveri da se skraćenice ne poklapaju. Kod ponovljenih navođenja u fusnotama važe i opšta pravila o skraćivanju: ibid. i op. cit..

Podzakonski akti

Isti obrazac:

Pravilnik o sadržini i formi obrazaca finansijskih izveštaja, Službeni glasnik RS, br. 89/2020.

Pravilnici, uredbe i odluke se navode isto kao zakon. Razlika je samo u tome što se u tekstu često mora reći na osnovu kog zakona su doneti, jer podzakonski akt sam za sebe ne objašnjava svoj osnov.

Ustav

Ustav Republike Srbije, Službeni glasnik RS, br. 98/2006 i 115/2021, čl. 21.

Međunarodni ugovori

Navodi se i akt o potvrđivanju:

Konvencija o pravima deteta, Službeni list SFRJ – Međunarodni ugovori, br. 15/1990.

Propisi drugih zemalja

Navode se na izvornom jeziku, sa prevodom naziva u zagradi pri prvom pominjanju, i sa podatkom o njihovom službenom glasilu.

Kod uporednopravne analize se izričito kaže koji se pravni sistem razmatra, da ne bi izgledalo da rešenje važi kod nas. Diplomski rad iz prava.

Prava EU

Direktiva 2014/24/EU Evropskog parlamenta i Saveta od 26. februara 2014. o javnim nabavkama, Službeni list EU, L 94/65.

Proveri da je propis na snazi

Ovo je najozbiljnija greška u pravnim radovima: navođenje propisa koji je prestao da važi ili je izmenjen.

Šta se proverava:

• da li je propis još na snazi
• da li je bilo izmena posle verzije koju koristiš
• da li je odredba na koju se pozivaš izmenjena
• da li je izmenjena numeracija članova, jer se posle većih izmena pomera

Poslednja stavka pravi najtiši problem. Rad navede „čl. 12.” po starom tekstu, a u važećoj verziji je ta materija u čl. 15 — citat formalno postoji, ali upućuje na pogrešno mesto.

Tekst propisa uzimaj sa zvaničnog izvora, ne sa proizvoljnog portala — portali često imaju stare verzije bez oznake. Isti oprez važi i za tekstove propisa u PDF-u koje neko deli u grupama za predmet: nikad se ne zna iz koje su godine. Kako citirati PDF.

Gde idu propisi u spisku literature

Neka uputstva traže da se spisak deli na odeljke:

1. Literatura
2. Propisi
3. Sudska praksa
4. Internet izvori

Propisi se unutar svog odeljka ređaju po hijerarhiji — ustav, zakoni, podzakonski akti — ili hronološki.

Ako uputstvo ne traži podelu, propisi idu u opšti spisak. Kako napisati spisak literature.

U fusnotama

Na pravnim fakultetima se propisi navode u fusnotama, uz skraćenicu pri ponovnom navođenju. Citiranje u fusnotama.

Ako predmet radi u sistemu sa zagradama umesto fusnota, propis se i dalje navodi punim oblikom bar jednom — obično u fusnoti ili u zagradi pri prvom pominjanju — jer se oblik „(Zakon, 2011)” ne može proveriti. Kako se biraju sistemi: fusnote ili APA.

Najčešće greške

• Propis bez brojeva službenog glasila
• Navedena samo izvorna verzija, bez izmena
• Propis koji više nije na snazi
• Skraćen naziv umesto punog, pri prvom navođenju
• Pozivanje na propis bez navođenja člana
• Član naveden u spisku literature, umesto u tekstu
• Tekst preuzet sa portala koji ima staru verziju

Za teme koje kombinuju propise i praksu: seminarski rad iz prava. Opšta pravila koja važe i za sve ostale izvore: kako citirati literaturu.