Seminarski rad iz prava

Pravni seminarski rad ima svoja pravila koja se razlikuju od svih ostalih društvenih nauka — počev od načina citiranja, preko strukture argumentacije, do toga šta se uopšte računa kao izvor.

Tri stvari ga određuju. Prvo, izvori nisu ravnopravni: propis je iznad doktrine, a doktrina služi da se propis protumači. Drugo, citira se u fusnotama, sa tačno navedenim članom, stavom i tačkom, i sa proverenom verzijom propisa. Treće, rad se ne završava prepričanim zakonom nego stavom o spornom pitanju, izvedenim iz norme, prakse ili doktrine. Sve ostalo je razrada.

Tri vrste izvora i njihov redosled

U pravnom radu izvori nisu ravnopravni. Hijerarhija je jasna:

1. Propisi — ustav, zakoni, podzakonski akti, međunarodni ugovori
2. Sudska praksa — presude i pravna shvatanja, naročito viših sudova
3. Pravna doktrina — udžbenici, monografije, članci u pravnim časopisima

Rad koji citira samo udžbenike, a nijedan propis, u pravu ne prolazi. Propis je primaran izvor i o njemu se piše; doktrina služi da se propis protumači.

Gde se traže izvori

• Službeni glasnik Republike Srbije — zvanični tekstovi propisa i njihove izmene
• Baze sudske prakse i portali sudova — presude i pravna shvatanja
• Pravni fakulteti i njihovi časopisi — domaća doktrina, često slobodno dostupna
• Biblioteka fakulteta — komentari zakona, koji su za seminarski rad izuzetno korisni jer objašnjavaju svaki član

Kritično upozorenje za ovu oblast: proveri da li je propis na snazi i u kojoj verziji. Zakoni se menjaju, a tekst na nekom portalu može biti stara verzija. Za svaki propis navodi se broj službenog glasila sa svim izmenama.

Tačan način navođenja: kako citirati zakon. Opšta mesta za traženje literature, koja važe i ovde: gde pronaći literaturu za rad.

Primeri tema po granama

Pravna tema je dobra kad se svodi na jedno pravno pitanje, a ne na celu oblast. Razlika je ista kao između „ugovor o prodaji” i „odgovornost prodavca za skrivene nedostatke stvari”.

Građansko i obligaciono pravo

• Odgovornost za štetu od opasne stvari
• Raskid ugovora zbog promenjenih okolnosti
• Zastarelost potraživanja: rokovi i njihov početak
• Ugovorna kazna i njen odnos prema naknadi štete

Krivično pravo

• Nužna odbrana i prekoračenje njenih granica
• Krivično delo u pokušaju: uslovi kažnjivosti
• Ublažavanje kazne i sudsko odmeravanje

Radno pravo

• Otkaz ugovora o radu zbog povrede radne obaveze
• Prekovremeni rad i njegove granice
• Zaštita zaposlenih u slučaju promene poslodavca

Upravno pravo

• Načelo zakonitosti u upravnom postupku
• Ćutanje uprave i pravna sredstva protiv njega

Ustavno pravo i ljudska prava

• Ograničenje ljudskih prava i test srazmernosti
• Ustavna žalba kao pravno sredstvo

Privredno pravo

• Odgovornost direktora prema društvu
• Prava manjinskih akcionara

Naslov se u pravu formuliše kao pravno pitanje ili institut, bez publicističkih formulacija.

Kako se radi sa propisom

Rad sa normom ima svoj postupak, i on je ono što se od pravnika i uči.

1. Nađi tačnu odredbu. Ne „zakon kaže”, nego član, stav i tačka. U pravnom radu se poziva na najmanju jedinicu koja nosi pravilo.

2. Utvrdi verziju. Prečišćen tekst sa izmenama, i proveri datum poslednje izmene. Ako pišeš o odredbi koja je izmenjena, reci kada i kako.

3. Protumači normu. Osnovni postupci tumačenja koji se od studenta očekuju:

4. Vidi kako se primenjuje. Norma i praksa se često razilaze, i upravo tu je materijal za rad.

5. Nađi sporno. Gde doktrina nije jedinstvena, gde se sudovi razilaze, gde odredba ostavlja prostor.

Skraćenice propisa

Propis se pri prvom pominjanju navodi punim nazivom, uz podatak o službenom glasilu, i uz skraćenicu koja se koristi dalje — „Zakon o obligacionim odnosima (u daljem tekstu: ZOO)”. Posle toga u tekstu stoji samo skraćenica, ista kroz ceo rad.

Kako se koristi sudska praksa

Presuda u radu nije ukras i ne navodi se zato što je nađena, nego zato što nešto pokazuje — kako se sporna odredba u praksi tumači.

Šta se iz presude uzima:

• oznaka suda i broj predmeta, uz datum — bez toga se presuda ne može proveriti i kao izvor ne vredi
• pravno pitanje koje je sud rešavao
• stav suda, u jednoj do dve rečenice, prepričan tvojim rečima
• obrazloženje ukratko, jer je ono ono što se citira u doktrini

Šta se ne radi: prepisivanje celog činjeničnog stanja, koje zauzme pola strane a ne nosi pravni argument, i pozivanje na presudu bez oznake, u obliku „sudovi smatraju da…”.

Ako se dve presude razilaze, to nije problem za rad nego njegov najbolji deo — razlika u praksi je sporno pitanje, a sporno pitanje je ono što se ocenjuje.

Citiranje u fusnotama

Na pravnim fakultetima se po pravilu traže fusnote, ne sistem autor–godina u zagradi. Razlog je praktičan: pravni tekst se stalno poziva na članove propisa i presude, a to bi u zagradi prekinulo rečenicu.

U fusnotama se koriste i skraćenice sa preciznim značenjem — ibid. za isti izvor neposredno iznad, op. cit. za ranije navedeno delo istog autora. Njihova pogrešna upotreba je klasična zamerka na pravnim radovima.

Detaljno: citiranje u fusnotama i ibid, op. cit. i ostale skraćenice. Razlika između fusnote na dnu strane i endnote na kraju rada, ako uputstvo dopušta oba: endnote i fusnota.

Članci iz pravnih časopisa su najčešći doktrinarni izvor u seminarskom radu i navode se po pravilima za periodiku, sa godinom, brojem i stranicama: kako citirati članak iz časopisa.

Struktura pravnog rada

1. Uvod — pravno pitanje kojim se rad bavi
2. Pojam i pravna priroda instituta — šta je i gde pripada u sistemu prava
3. Pozitivnopravno uređenje — kako je uređeno važećim propisima
4. Uporednopravni prikaz — kako je rešeno u drugim pravnim sistemima, ako se traži
5. Sudska praksa — kako se propis primenjuje u stvarnosti
6. Sporna pitanja — gde doktrina ili praksa nisu jedinstvene
7. Zaključak — sopstveni stav, obrazložen

Šesta tačka je ono što razdvaja dobar pravni rad od prepričanog zakona. Ako u radu nema nijednog spornog pitanja, verovatno nisi dovoljno dubok — u pravu je gotovo sve oko čega se vodi rasprava.

Uporednopravni deo, ako se traži

Poređenje sa stranim pravom ima smisla samo ako odgovara na pitanje koje si postavio. Tri pravila:

• Biraj po razlogu, ne po dostupnosti. Pravni sistem se poredi zato što je rešenje suprotno našem, srodno našem, ili je poslužilo kao uzor našem zakonodavcu — a ne zato što si našao tekst na engleskom.
• Poredi institut, ne cele zakone. Uporedni deo od dve strane o istom pravnom pitanju vredi više od deset strana prepričanog stranog zakona.
• Zaključi nešto. Prikaz stranog rešenja koji se ne vraća na naše pravo je višak.

Kako se gradi pravna argumentacija

Pravni rad se ne piše kao niz tvrdnji, nego kao lanac:

Norma → tumačenje norme → primena u praksi → sporno pitanje → tvoj stav sa obrazloženjem

Tvoj stav mora da ima uporište u normi, praksi ili doktrini. Rečenica „smatram da ovo rešenje nije dobro” bez obrazloženja nema težinu; ista rečenica praćena razlogom, uz upućivanje na stav u doktrini ili na presudu, jeste argument.

Praktičan test za svaki pasus: kad ga pročitaš, mora se videti odakle tvrdnja dolazi. Ako ne dolazi ni iz norme, ni iz presude, ni iz doktrine, nego iz tvog utiska, ili joj treba uporište ili je treba izbaciti.

Jezik pravnog rada

Preciznost je ovde deo sadržaja, a ne stila. Termini se koriste u tačnom značenju i ne zamenjuju sinonimima radi lepše rečenice:

• zakon nije isto što i propis, a ni jedno ni drugo nije pravo
• ništavost i rušljivost nisu isto
• odgovornost i krivica nisu isto
• rok i zastarelost nisu isto
• stranka, lice i subjekt nose različit obim

Tamo gde termin ima sporno značenje, u radu se kaže u kom smislu ga koristiš. Opšta pravila akademskog izražavanja važe i ovde, uz dodatnu strogost: akademski stil pisanja.

Najčešće greške

• Prepisan član zakona bez tumačenja. Citiranje norme je početak analize, ne analiza.
• Propis koji više nije na snazi, ili stara verzija bez izmena.
• Nedosledne fusnote — različit format kroz rad.
• Presuda navedena bez oznake suda i broja predmeta, pa se ne može proveriti.
• Mešanje pravnih sistema — rešenje iz stranog prava predstavljeno kao da važi kod nas.
• Publicistički ton. Pravni rad je suvoparan namerno; emocije u argumentaciji smetaju.
• Poziv na „zakon” bez člana, pa se tvrdnja ne može proveriti.
• Davanje pravnog saveta umesto analize — rad ne rešava nečiji slučaj, nego pravno pitanje.
• Zaključak koji ponavlja uvod, bez sopstvenog stava.

Provera pred predaju

1. Svaki propis naveden punim nazivom i sa podatkom o glasilu, bar jednom
2. Svaki navod norme ima član, a gde treba i stav i tačku
3. Svaka presuda ima sud, broj predmeta i datum
4. Ibid. upotrebljen samo neposredno ispod istog izvora
5. Skraćenice propisa uvedene pri prvom pominjanju i dosledno korišćene
6. U radu postoji bar jedno sporno pitanje i tvoj obrazložen stav

Ako je rad obimniji

Za diplomski rad iz prava važe ista pravila, ali sa dubljom uporednopravnom analizom i širom sudskom praksom — diplomski rad iz prava. Opšta pravila strukture su u vodiču struktura seminarskog rada.