Kako se citira članak iz časopisa

Članak iz naučnog časopisa je izvor koji profesori najradije vide u spisku literature, i istovremeno onaj oko kog se najviše greši. Razlog je što jedinica nosi četiri podatka koje knjiga nema: volumen, broj, opseg strana i DOI.

Ako ih pogrešno rasporediš, jedinica postaje neupotrebljiva — čitalac ne može da nađe članak, a to je jedini posao koji spisak literature ima.

Sve što ti treba stoji na prvoj strani samog članka ili na stranici časopisa, i skuplja se za minut.

Šest podataka koje skupljaš

Prepiši ih sa samog članka, ne iz tuđeg spiska literature. Greška prepisana iz tuđeg rada seli se i u tvoj, a kada profesor pokuša da proveri izvor, ne nalazi ga.

Volumen i broj — šta je šta

Ovo je mesto gde najviše ljudi zapne.

Volumen (godište, volume) je redni broj godine izlaženja časopisa. Časopis koji izlazi od 1999. godine ima 2022. godine volumen 24.

Broj (sveska, issue, no.) je redni broj izdanja unutar te godine. Časopis koji izlazi četiri puta godišnje ima brojeve 1 do 4.

U zapisu se najčešće piše zajedno: 24(2) znači dvadeset četvrto godište, drugi broj.

Ako časopis ima kontinuiranu paginaciju kroz celo godište — strane teku od 1 do, recimo, 480 kroz sva četiri broja — mnogi stilovi dozvoljavaju da se broj sveske izostavi. Ako svaki broj počinje od strane 1, broj sveske je obavezan, inače se članak ne može naći.

Neki domaći časopisi umesto volumena navode samo godinu i broj. Tada se upisuje ono što časopis stvarno ima; ne izmišlja se volumen koji ne postoji.

Strane

Navodi se ceo opseg članka, od prve do poslednje strane, a ne strana sa koje si nešto preuzeo:

115–128

Strana sa koje je preuzet konkretan podatak ide u tekstu, u zagradi uz citat, ne u spisku literature. To je podela koju vredi zapamtiti: spisak opisuje ceo izvor, zagrada u tekstu pokazuje tačno mesto.

Između brojeva ide crtica (en dash, –), ne minus i ne dve crtice.

DOI

DOI je trajni identifikator digitalnog dokumenta — niz koji uvek počinje sa 10. i vodi do članka bez obzira na to da li se sajt časopisa u međuvremenu promenio. Zato se, kad postoji, navodi umesto URL-a.

U APA sedmom izdanju se piše kao pun link:

https://doi.org/10.5937/ekonhor2202115J

Kod stilova koji koriste kraći zapis piše se doi:10.5937/.... Pogledaj kako to traži uputstvo predmeta — obe forme su u opticaju.

Ako članak nema DOI, a našao si ga na internetu, navodi se URL stranice na kojoj članak stoji. Ako si ga čitao u štampanom obliku, ne navodi se ni jedno ni drugo.

Kako jedinica izgleda po stilovima

Isti članak, četiri stila:

Zajedničko svim stilovima: naslov časopisa ide kurzivom, naslov članka ne — osim u vankuverskom, gde kurziva uglavnom nema. Obrnuto je najčešća greška u spiskovima literature.

Puna pravila po stilovima: APA stil citiranja, MLA stil citiranja i vankuverski sistem citiranja.

Članak koji još nije objavljen u broju

Dešava se da je članak prihvaćen i objavljen na sajtu časopisa, ali još nema dodeljen volumen, broj ni strane. Tada se umesto tih podataka upisuje oznaka da je reč o verziji pre štampe — kod nas se najčešće piše „u štampi”, a na engleskom in press ili online first, uz DOI.

Kada broj izađe, jedinicu treba dopuniti. Ako predaješ rad mesecima kasnije, proveri da li je članak u međuvremenu dobio konačne podatke.

Kada članak ima mnogo autora

Naučni članci retko imaju jednog potpisnika. Pravilo se razlikuje po stilu, i razlika je veća nego kod knjiga.

• APA 7 — u spisku se navodi do dvadeset autora; ako ih je više, prvih devetnaest, tri tačke i poslednji. U tekstu se kod tri i više autora od prvog navođenja piše prvo prezime i „i sar.”.
• Vankuverski (ICMJE) — navodi se do šest autora; ako ih je više, prvih šest pa et al.
• MLA — kod tri i više autora navodi se prvi pa „i sar.”.

Ako ti je slučaj granični, merodavno je uputstvo predmeta.

Dva članka istog autora iz iste godine

Kod stilova autor–godina se tada dodaje slovo uz godinu, redom kojim se jedinice pojavljuju u abecednom spisku:

(Jovanović, 2022a) i (Jovanović, 2022b)

Isto slovo mora da stoji i u spisku literature, uz odgovarajuću jedinicu. Ako se slovo doda samo na jednom mestu, veza između teksta i spiska puca.

Časopis, zbornik i konferencijski rad nisu isto

Tri stvari koje kod nas često završe u istoj fioci, a citiraju se različito:

• članak u časopisu ima volumen i broj — to je ono što ovaj tekst opisuje
• poglavlje u zborniku ima urednika i naziv zbornika umesto naziva časopisa: kako citirati zbornik i poglavlje
• rad sa konferencije ima naziv skupa, mesto i datum održavanja

Ako ne znaš koje je koje, pogledaj ima li publikacija oznaku ISSN i volumen — to je časopis. Ako ima ISBN i urednika, to je zbornik.

Kako se članak navodi u tekstu

U spisak literature ide pun opis, a u tekst kratak. Kod stilova autor–godina:

Digitalizacija je promenila strukturu troškova malih preduzeća (Jovanović, 2022, str. 118).

Broj strane se obavezno dodaje uz doslovan citat, a preporučuje se i uz parafrazu konkretnog podatka, tabele ili rezultata — da bi profesor mogao da proveri. Razlika između doslovnog navođenja i prepričavanja objašnjena je u tekstu šta je parafraza.

Odakle uzeti gotovu jedinicu

Većina naučnih baza i repozitorijuma ima dugme koje izbaci gotovu jedinicu u traženom stilu — obično se zove „Cite”, „Citiraj” ili „Export citation”. Isto nudi i Google Scholar, preko znaka navodnika ispod rezultata.

To je brzo, ali se uvek proverava, jer generisane jedinice redovno greše u tri stvari:

• velika slova u naslovu — mnogi generatori zadrže engleski način pisanja naslova, gde skoro svaka reč ide velikim slovom, i kod srpskog naslova to ispadne pogrešno
• naziv časopisa skraćen ili pun suprotno od onoga što stil traži
• izdanje standarda — dosta alata i dalje izbacuje jedinice po šestom izdanju APA standarda, sa mestom izdanja

Sredi jedinicu ručno pre nego što je ubaciš. I kad sve jedinice budu na broju, poravnaj ih po abecedi i visećem uvlačenju: kako napisati spisak literature.

Najčešće greške

• naslov članka kurzivom umesto naslova časopisa
• navedena samo strana sa koje je preuzet podatak, umesto opsega celog članka
• izostavljen broj sveske kod časopisa koji svaki broj počinje od strane 1
• URL umesto DOI-ja iako DOI postoji
• link ka PDF-u iz baze koji traži prijavu i drugom čitaocu ne radi
• ime časopisa prepisano iz zaglavlja sajta, a ne iz samog članka

Šta je DOI, gde se nalazi i kako se piše na kraju jedinice: šta je DOI.