MLA stil citiranja

MLA je stil Udruženja za moderne jezike (Modern Language Association) i kod nas se najčešće traži na filološkim katedrama — anglistici, opštoj književnosti, stranim jezicima. Ako pišeš seminarski iz književnosti na engleskom jeziku, velika je šansa da je MLA ono što profesor očekuje.

Sistem je autor–strana: u tekstu ide prezime i broj strane, bez godine i bez skraćenice „str.”. Puni podatak stoji u spisku na kraju, koji se zove Works Cited.

Aktuelno je deveto izdanje priručnika (MLA 9), koje zadržava logiku uvedenu u osmom.

Navođenje u tekstu

Dva oblika, kao i kod drugih stilova — zavisi da li je autor deo rečenice.

U zagradi:

Pripovedač se povlači iz teksta upravo tamo gde bi objašnjenje bilo najpotrebnije (Petrović 45).

U rečenici:

Petrović tvrdi da se pripovedač povlači tamo gde bi objašnjenje bilo najpotrebnije (45).

Obrati pažnju na dve stvari koje MLA razlikuju od APA standarda:

• nema zareza između prezimena i broja strane
• nema oznake „str.” ni „p.” ispred broja

Raspon strana se piše crticom: (Petrović 45–47). Ako izvor nema paginaciju — recimo veb stranica — navodi se samo prezime: (Petrović).

Posebni slučajevi u tekstu

U radovima na engleskom umesto „i sar.” stoji et al., a umesto „i” — and. Ako rad pišeš na srpskom, uobičajeno je da veznici i skraćenice budu na srpskom, ali to je tačka oko koje se prakse razlikuju — pitaj profesora predmeta kako želi.

Više o slučaju sa više potpisnika: kako citirati više autora.

Works Cited — spisak na kraju

Naslov odeljka je Works Cited kad je rad na engleskom. Ako je rad na srpskom, mnogi profesori traže da naslov bude „Literatura”, a da format jedinica ostane MLA. Proveri uputstvo predmeta.

Pravila spiska:

• jedinice idu po abecedi, po prezimenu prvog autora
• viseće uvlačenje — prvi red na margini, ostali uvučeni za 1,25 cm
• navodi se samo ono što je stvarno citirano u tekstu

Kako se viseće uvlačenje podešava u Wordu: poravnanje i uvlačenje pasusa.

Kako je sastavljena jedna jedinica

Ovo je najveća razlika u odnosu na APA i Harvard. MLA od osmog izdanja ne daje poseban obrazac za svaki tip izvora, nego jedan niz elemenata koji se popunjava onim što izvor ima, a preskače onim što nema. Redosled je uvek isti:

1. Autor.
2. Naslov izvora.
3. Naslov celine u kojoj se izvor nalazi (container),
4. Ostali saradnici,
5. Verzija,
6. Broj (vol., no.),
7. Izdavač,
8. Datum objavljivanja,
9. Mesto u celini (strane, URL).

Praktična posledica: ne moraš da pamtiš deset obrazaca. Kad naiđeš na izvor koji nije u tabeli ispod, prođi kroz devet elemenata i upiši one koje tvoj izvor ima.

Primeri jedinica po tipu izvora

Uoči obrazac koji se ponavlja: naslov manje celine ide pod navodnike, naslov veće celine ide kurzivom. Naslov članka pod navodnike, naslov časopisa kurzivom. Naslov poglavlja pod navodnike, naslov zbornika kurzivom. Naslov samostalne knjige je sam po sebi veća celina, pa ide kurzivom.

Kod prvog autora se prezime piše ispred imena, kod svih ostalih redosled je normalan.

U radovima na engleskom se umesto „uredio” piše edited by, umesto „preveo” translated by, a umesto „str.” pp. Skraćenice vol. i no. ostaju iste i u srpskom tekstu, jer su deo formata.

Detaljnije po tipovima izvora: kako se citira članak iz časopisa i kako citirati knjigu.

URL i datum pristupa

MLA traži da se za internet izvore navede lokacija. Uobičajeno je da se URL piše bez „https://”, samo od www nadalje.

Datum pristupa nije obavezan, ali se preporučuje kod sadržaja koji se menja ili nema datum objavljivanja. Dodaje se na kraju jedinice:

Ilić, Nikola. „Naslov teksta.” Naziv sajta, www.primer.rs/tekst. Pristupljeno 12. marta 2024.

Ako izvor ima DOI, on ide umesto URL-a, jer je trajniji.

Dugi citati

Citat kraći od četiri reda ide u tekst, pod navodnicima. Citat duži od četiri reda izdvaja se u zaseban blok, uvučen sa leve strane, bez navodnika — uvlačenje samo po sebi kaže da je reč o citatu.

Kod izdvojenog bloka zagrada sa izvorom ide posle tačke koja zatvara citat, a ne pre nje:

Pripovedač se povlači iz teksta upravo tamo gde bi objašnjenje bilo najpotrebnije, i to povlačenje nije propust nego postupak koji čitaoca ostavlja da sam zaključi ono što tekst neće da izgovori. (Petrović 45)

U tekućem tekstu je obrnuto — tačka dolazi posle zagrade. To je sitnica koju lektori i profesori primete odmah. Ostala pravila doslovnog navođenja ista su kao u drugim stilovima.

Kada se traži MLA, a kada neki drugi stil

Gruba podela koja važi u većini slučajeva:

Podela je orijentaciona, ne pravilo. Ista katedra ume da traži jedan stil za seminarske, a drugi za završne radove, a ima i predmeta gde profesor traži fusnote bez obzira na to šta je uobičajeno u struci. Merodavno je uputstvo predmeta, i to je jedina rečenica u ovom tekstu koja važi bez izuzetka.

Ako ti je zadat izbor između fusnota i navođenja u zagradi, poređenje je u tekstu fusnote ili APA.

Šta MLA propisuje osim citiranja

Priručnik daje i format rada: dvostruki prored kroz ceo tekst, Times New Roman 12, margine od 2,5 cm, zaglavlje sa prezimenom i brojem strane u gornjem desnom uglu i blok od četiri reda na prvoj strani umesto posebne naslovne strane.

U domaćoj praksi se to skoro nikad ne primenjuje doslovno — fakultet propisuje svoj format, a MLA se koristi samo za citate i spisak literature. Naslovna strana se kod nas gotovo uvek traži kao zasebna. Šta tačno važi kod tebe, piše u uputstvu predmeta.

Najčešće greške

• zarez između prezimena i strane — (Petrović, 45) je APA navika, ne MLA
• „str.” u zagradi u tekstu — u Works Cited se piše, u tekstu ne
• godina u zagradi u tekstu — MLA je autor–strana, godina stoji samo u spisku
• naslov članka kurzivom, a naslov časopisa pod navodnicima — obrnuto je
• spisak poređan redom pojavljivanja umesto po abecedi
• mešanje sa APA standardom u istom radu

Poslednja greška je najčešća i najvidljivija. Stil se bira jednom i drži do kraja. Ako ti je na jednom predmetu MLA, a na drugom APA, razlike su sabrane u tekstu o tome kako se citira literatura.