Čikaški stil citiranja
Čikago stil ima dva sistema: beleške sa bibliografijom i autor–godina. Kako se biraju, kako izgleda puna i skraćena beleška i primeri po tipu izvora.
Čikaški stil (Chicago Manual of Style) se kod nas najčešće traži na istoriji, istoriji umetnosti, teologiji i srodnim humanističkim katedrama — svuda gde se mnogo radi sa arhivskom građom i starim izvorima, pa fusnota nosi više nego kratka zagrada.
Njegova osobenost je što nudi dva različita sistema, a ne jedan:
- sistem beleški i bibliografije — citira se u fusnoti, na kraju stoji bibliografija
- sistem autor–godina — citira se u zagradi, na kraju stoji spisak referenci
Nisu varijante istog obrasca, nego dva odvojena načina. Bira se jedan i drži do kraja rada.
Koji sistem izabrati
Ako ti profesor kaže „čikaški stil”, a ne kaže koji sistem, pitaj — razlika je velika i vidi se na svakoj strani.
| Sistem beleški | Autor–godina | |
|---|---|---|
| Gde je citat | u fusnoti, uz broj u tekstu | u zagradi u tekstu |
| Spisak na kraju | Bibliografija | Literatura / Reference |
| Oblasti | istorija, umetnost, teologija, književnost | ekonomija, prirodne i društvene nauke |
| Pogodan za | mnogo arhivskih i starih izvora, komentare uz izvor | radove gde je važna godina objavljivanja |
U humanističkim radovima kod nas je sistem beleški ubedljivo češći, i on je ono što se obično podrazumeva pod „čikaškim stilom”.
Sistem beleški: kako izgleda u tekstu
U tekstu stoji podignut broj, na kraju rečenice, posle interpunkcije. Broj vodi do fusnote u podnožju strane.
Reforma je sprovedena u dve faze.¹
Numeracija ide neprekidno kroz ceo rad — ne kreće iznova na svakoj strani. Kako se fusnote tehnički ubacuju u Word: kako ubaciti fusnotu u Wordu.
Kod duge fusnote nije greh da pređe u drugi red, ali ako fusnota naraste na pola strane, verovatno sadrži nešto što pripada glavnom tekstu.
Puna i skraćena beleška
Čikaški sistem razlikuje prvu pojavu izvora od svake sledeće.
Prva, puna beleška:
- Marko Petrović, Reforme u devetnaestom veku (Beograd: Službeni glasnik, 2021), 45.
Obrati pažnju na tri stvari koje se razlikuju od bibliografije: ime ide ispred prezimena, elementi su razdvojeni zarezima, a podaci o izdanju stoje u zagradi.
Svaka sledeća, skraćena beleška:
- Petrović, Reforme, 78.
Prezime, skraćen naslov, strana. Naslov se skraćuje na dve do tri reči, tako da ostane prepoznatljiv.
Skraćena beleška se koristi od drugog pominjanja nadalje, bez obzira na to koliko je strana prošlo.
Šta je sa „Ibid.”
U starijoj praksi se za izvor koji se ponavlja odmah iza prethodnog pisalo Ibid. uz broj strane. Novija izdanja priručnika tu skraćenicu ne preporučuju, nego savetuju da se i tada koristi skraćena beleška.
Razlog je praktičan: kad se u toku pisanja ubaci nova fusnota između dve postojeće, Ibid. odjednom pokazuje na pogrešan izvor, a to se lako previdi. Skraćena beleška je otporna na premeštanje.
Ako ti uputstvo predmeta izričito traži Ibid., koristi ga — ali proveri redosled fusnota pred predaju. O toj i srodnim skraćenicama: ibid i op. cit..
Bibliografija
Na kraju rada ide Bibliografija, poređana po abecedi, po prezimenu prvog autora, sa visećim uvlačenjem.
Ista knjiga kao gore, sada u bibliografiji:
Petrović, Marko. Reforme u devetnaestom veku. Beograd: Službeni glasnik, 2021.
Razlike prema beleški: prezime ispred imena, elementi razdvojeni tačkama umesto zarezima, podaci o izdanju bez zagrade, i nema broja strane — jer bibliografija opisuje celu knjigu.
Ovo je najčešća greška kod čikaškog stila: prepiše se beleška u bibliografiju ili obrnuto, sa istom interpunkcijom.
Primeri po tipu izvora
Za svaki tip izvora dat je prvo oblik u beleški, pa jedinica u bibliografiji.
Knjiga
- Marko Petrović, Naslov knjige (Beograd: Clio, 2021), 45.
Petrović, Marko. Naslov knjige. Beograd: Clio, 2021.
Poglavlje u zborniku
- Sanja Marković, „Naslov poglavlja”, u Naslov zbornika, ur. Nikola Ilić (Novi Sad: Akademska knjiga, 2023), 52.
Marković, Sanja. „Naslov poglavlja”. U Naslov zbornika, ur. Nikola Ilić, 45–62. Novi Sad: Akademska knjiga, 2023.
Članak u časopisu
- Ana Jovanović, „Naslov članka”, Istorijski zapisi 24, br. 2 (2022): 118.
Jovanović, Ana. „Naslov članka”. Istorijski zapisi 24, br. 2 (2022): 115–128.
Internet izvor
- Nikola Ilić, „Naslov teksta”, Naziv sajta, 12. mart 2024, https://www.primer.rs/tekst.
Ilić, Nikola. „Naslov teksta”. Naziv sajta. 12. mart 2024. https://www.primer.rs/tekst.
Obrazac se ponavlja: u beleški broj strane sa koje citiraš, u bibliografiji opseg celog članka ili poglavlja.
Mesto izdanja se u čikaškom stilu navodi — po tome se razlikuje od APA sedmog izdanja, gde je izbačeno. Ako prelaziš sa jednog stila na drugi, to je prva stvar koja se propusti.
Na engleskom se „ur.” piše kao ed., „u” kao in, a „br.” kao no.
Sistem autor–godina
Ako ti je zadat ovaj sistem, logika je bliska APA standardu.
U tekstu:
Reforma je sprovedena u dve faze (Petrović 2021, 45).
Bez zareza između prezimena i godine, sa zarezom pred brojem strane — i bez skraćenice „str.”.
U spisku referenci godina dolazi odmah iza autora:
Petrović, Marko. 2021. Naslov knjige. Beograd: Službeni glasnik.
Jovanović, Ana. 2022. „Naslov članka”. Istorijski zapisi 24, br. 2: 115–128.
To pomeranje godine je jedina krupna razlika u odnosu na bibliografiju iz sistema beleški. Sve ostalo — interpunkcija, mesto izdanja, redosled — ostaje isto.
Arhivska građa i neobjavljeni izvori
Ovo je razlog zbog kog istorijske katedre drže čikaški stil. Arhivski dokument nema ni izdavača ni godinu izdanja, pa ga obrasci pisani za knjige ne pokrivaju.
U beleški se navodi redom: naziv ili opis dokumenta, datum ako postoji, pa podaci o mestu gde se čuva — naziv fonda, broj kutije ili predmeta i naziv arhiva.
- Izveštaj sreskog načelnika, 12. jun 1878, fond Ministarstva unutrašnjih dela, kutija 14, Arhiv Srbije, Beograd.
U bibliografiji se najčešće ne navodi svaki dokument posebno, nego fond kao celina, jer bi spisak inače imao stotinu jedinica od kojih svaka pokriva jedan list papira.
Isti pristup važi i za druge izvore bez uobičajenog impresuma — privatnu prepisku, neobjavljene rukopise, zapise razgovora. Pravilo je da se navede sve što nekom drugom omogućava da dokument nađe na istom mestu. Koliko toga treba, najbolje je pitati mentora, jer se prakse po arhivima i katedrama razlikuju.
Beleške smeju da sadrže i komentar
Prednost sistema beleški, zbog koje ga humanističke katedre i traže: fusnota ne mora da bude samo izvor. U njoj sme da stoji i napomena koja bi u glavnom tekstu prekinula misao — objašnjenje termina, podatak o stanju izvora, upućivanje na suprotno mišljenje.
- Petrović, Reforme, 78. Suprotno tumačenje iznosi Jovanović, koji isti dokument datira godinu dana ranije.
To je nešto što APA i MLA ne rade na isti način, i razlog zašto se u istorijskim radovima beleške i dalje drže. Poređenje sa navođenjem u zagradi: fusnote ili APA.
Najčešće greške
- Ista interpunkcija u beleški i bibliografiji — beleška ide na zareze, bibliografija na tačke
- Puna beleška svaki put, umesto skraćene od drugog pominjanja
- Ime i prezime obrnuto u beleški — u beleški ide ime pa prezime
- Izostavljeno mesto izdanja, po navici iz APA sedmog izdanja
- Opseg strana u beleški umesto tačne strane sa koje citiraš
- Mešanje dva sistema — fusnote na jednom mestu, zagrade na drugom
Poslednja je najozbiljnija. Sistem se bira pre prve fusnote i ne menja se u toku rada. Ako se predomisliš na polovini, prepravljanje traje duže od pisanja poglavlja.
Ako ti na drugom predmetu traže drugi stil, poređenje osnovnih obrazaca je u tekstu kako citirati literaturu.