Citiranje u fusnotama

Citiranje u fusnotama je standard na pravnim, istorijskim i delu filoloških fakulteta. Razlog je praktičan: ti tekstovi se stalno pozivaju na članove propisa, presude i arhivsku građu, a to bi u zagradi prekinulo rečenicu.

Logika sistema staje u tri pravila: pri prvom navođenju izvora ide pun podatak, pri svakom sledećem skraćen, a na kraju rada ipak ide spisak literature. Ostatak su obrasci po tipovima izvora.

Uputstvo Ekonomskog fakulteta u Beogradu, na primer, za seminarski rad dopušta i fusnote i endnote, uz obaveznu literaturu na kraju rada.

Osnovni princip

U tekstu stoji broj u superskriptu, a pun podatak o izvoru na dnu strane:

Troškovi komunikacije smanjeni su za trećinu.¹

---

¹ M. Petrović, Digitalna transformacija malih preduzeća, Službeni glasnik, Beograd, 2021, str. 45.

Broj se ubacuje funkcijom za fusnote, nikad ručno: kako ubaciti fusnotu u Wordu.

Gde tačno stoji broj

Broj fusnote ide posle znaka interpunkcije, ne pre njega:

Ako se fusnota odnosi na jednu reč ili pojam u rečenici, broj stoji odmah uz tu reč. Ako se odnosi na celu rečenicu ili na doslovan citat, stoji na kraju rečenice.

Numeracija je neprekidna kroz ceo rad — 1, 2, 3, do kraja. Neka uputstva na dužim radovima traže numeraciju koja počinje ispočetka u svakom poglavlju; to se u Wordu podešava, ali se bira jednom i ne menja usred rada.

Pun oblik pri prvom navođenju

Redosled elemenata se razlikuje po ustanovama, ali je najčešći:

Knjiga:

M. Petrović, Digitalna transformacija malih preduzeća, Službeni glasnik, Beograd, 2021, str. 45.

Knjiga sa dva autora:

M. Petrović, A. Jovanović, Naslov knjige, Izdavač, Beograd, 2021, str. 12.

Članak u časopisu:

A. Jovanović, „Uticaj digitalizacije na strukturu troškova”, Ekonomski horizonti, br. 2/2022, str. 118.

Poglavlje u zborniku:

S. Marković, „Mala preduzeća u uslovima krize”, u: N. Ilić (ur.), Ekonomija posle pandemije, Univerzitet u Novom Sadu, Novi Sad, 2023, str. 50.

Doktorska disertacija:

J. Nikolić, Naslov disertacije, doktorska disertacija, Univerzitet u Beogradu, Beograd, 2020, str. 88.

Prevedena knjiga:

U. Eko, Kako se piše diplomski rad, prev. A. Mančić, Narodna knjiga, Beograd, 2000, str. 61.

Primeti razliku u odnosu na spisak literature: u fusnoti ime autora ide pre prezimena, jer se ne ređa po abecedi. Naslov knjige je kurzivom, naslov članka pod navodnicima — to je razlika koja se najčešće previdi.

Detaljno o poglavljima i zbornicima: kako citirati zbornik i poglavlje. O radovima i disertacijama: kako citirati diplomski ili doktorat.

Skraćen oblik pri ponovnom navođenju

Kada isti izvor navodiš drugi put, ne ponavlja se ceo podatak:

⁵ Petrović, Digitalna transformacija, str. 67.

Za izvor iz neposredno prethodne fusnote koristi se ibid.:

⁶ Ibid., str. 72.

Za izvor naveden ranije, ali ne neposredno pre, koristi se op. cit. ili skraćen naslov.

Kako to izgleda u nizu, na jednoj strani:

¹ M. Petrović, Digitalna transformacija malih preduzeća, Službeni glasnik,
  Beograd, 2021, str. 45.
² Ibid., str. 47.
³ A. Jovanović, „Uticaj digitalizacije na strukturu troškova",
  Ekonomski horizonti, br. 2/2022, str. 118.
⁴ Ibid.
⁵ Petrović, op. cit., str. 52.

Šta se iz ovog niza vidi: fusnota 2 upućuje na Petrovića, jer je on neposredno pre; fusnota 4 na Jovanovića, i to na istu stranu, pa se broj strane ne ponavlja; fusnota 5 se vraća na Petrovića, koji više nije neposredno pre, pa ide op. cit.

Ove skraćenice imaju precizno značenje i pogrešno se koriste češće nego ispravno: ibid, op. cit. i ostale skraćenice.

Propisi

Propis se navodi sa nazivom, službenim glasilom, brojem i godinom, uključujući sve izmene:

Zakon o privrednim društvima, Službeni glasnik RS, br. 36/2011, 99/2011, 83/2014 – dr. zakon, 5/2015, 44/2018, 95/2018, 91/2019 i 109/2021, čl. 12.

Pri ponovnom navođenju se koristi skraćenica koju uvedeš pri prvom: „(u daljem tekstu: ZPD)”.

Član, stav i tačka se navode zajedno, od šireg ka užem: „čl. 12, st. 2, tač. 3”.

Detaljno: kako citirati zakon.

Sudske odluke

Navodi se sud, vrsta i broj predmeta i datum:

Presuda Vrhovnog kasacionog suda, Rev. 1234/2021 od 15. marta 2022. godine.

Bez broja predmeta presuda se ne može pronaći, pa navođenje „presuda Vrhovnog suda” nije dovoljno.

Arhivska građa

Arhiv Srbije, fond Ministarstvo prosvete, kutija 12, predmet 45.

Redosled je od šireg ka užem: arhiv, fond, kutija, predmet, list.

Internet izvori

Republički zavod za statistiku, Upotreba IKT, dostupno na: https://www.stat.gov.rs, pristupljeno 12. marta 2026.

Datum pristupa je u ovom sistemu obavezan.

Fusnote ili endnote

Razlika je samo u mestu: fusnote stoje na dnu strane, endnote na kraju poglavlja ili rada. Format jedinice je isti.

U radovima sa mnogo kratkih referenci fusnote su praktičnije; u radovima sa nekoliko dugačkih napomena endnote ne razbijaju stranu. Izbor je najčešće propisan uputstvom. Razlika između fusnote i endnote.

Spisak literature je i dalje obavezan

Ovo je najčešća zabluda: da fusnote zamenjuju spisak literature.

Ne zamenjuju. Na kraju rada i dalje ide Literatura, po abecedi, sa punim podacima — a u njoj se, za razliku od fusnota, prezime piše pre imena.

Ista knjiga, na dva mesta:

U fusnoti: M. Petrović, Digitalna transformacija malih preduzeća, Službeni glasnik, Beograd, 2021, str. 45.

U spisku literature: Petrović, M., Digitalna transformacija malih preduzeća, Službeni glasnik, Beograd, 2021.

Dve razlike: redosled imena i prezimena, i broj strane, koji u spisku ne stoji jer se odnosi na celu knjigu.

Neka uputstva traže i podelu spiska na propise, sudsku praksu i literaturu. Kako napisati spisak literature.

Fusnote za objašnjenje

Fusnote ne služe samo za izvore. Koriste se i za napomenu, objašnjenje pojma ili upućivanje na prilog — tada nemaju bibliografski format.

Takva fusnota ne treba da bude duža od nekoliko redova. Ako je duža, sadržaj pripada glavnom tekstu.

Znak da je odnos poremećen: strana na kojoj fusnote zauzimaju više prostora od teksta. To se rešava tako što se objašnjenja vrate u tekst, a u fusnoti ostanu samo izvori.

Veza sa čikaškim stilom

Sistem fusnota koji se koristi kod nas najbliži je onome što se u svetu zove čikaški stil, u njegovoj varijanti sa beleškama. Domaća praksa ga ne primenjuje doslovno — redosled elemenata i interpunkcija se razlikuju od fakulteta do fakulteta — ali logika punog i skraćenog oblika je ista. Čikaški stil citiranja.

Ako ti uputstvo ne propisuje tačan redosled elemenata, uzmi obrazac koji koristi većina radova na tvojoj katedri i primeni ga dosledno. Doslednost se ocenjuje, a varijanta se ne ocenjuje.

Provera pre predaje

1. Svaka fusnota je ubačena funkcijom, nijedan broj nije ukucan.
2. Numeracija je neprekidna, bez preskočenih brojeva.
3. Prvo navođenje svakog izvora je u punom obliku.
4. Ibid. se nigde ne odnosi na nešto što nije neposredno prethodna fusnota.
5. Redosled elemenata je isti u svim fusnotama.
6. Naslovi knjiga su kurzivom, naslovi članaka pod navodnicima.
7. Propisi su navedeni sa svim izmenama i sa članom.
8. Spisak literature postoji, po abecedi, sa prezimenom ispred imena.
9. Nijedna fusnota nije presečena preko dve strane.

Najčešće greške i ispravke

Kako se bira između ovog sistema i sistema autor–godina: fusnote ili APA — šta izabrati.