Kako citirati diplomski rad ili doktorat
Kako se navodi tuđi diplomski, master rad ili doktorska disertacija, kada je to prihvatljiv izvor i kako se koristi spisak literature tuđeg rada.
Doktorske disertacije i master radovi su legitimni izvori i često izuzetno korisni — naročito u domaćem kontekstu, gde su ponekad jedino ozbiljno istraživanje na neku temu.
Tuđi diplomski radovi su druga priča.
Šta se sme koristiti
| Tip rada | Kao izvor |
|---|---|
| Doktorska disertacija | da, punopravan izvor |
| Master rad | da, uz opreznost |
| Diplomski rad | izuzetno, i uz rezervu |
| Seminarski rad | ne |
Razlika je u nivou provere. Disertacija je prošla komisiju, javni uvid i odbranu; diplomski rad je prošao mentora.
Ako u disertaciji nađeš podatak koji ti treba, a ona ga preuzima iz drugog izvora — idi na taj original. Kako citirati sekundarni izvor.
Kako se navodi
Po APA 7:
Nikolić, J. (2020). Naslov disertacije [Doktorska disertacija, Univerzitet u Beogradu]. Repozitorijum Univerziteta u Beogradu. https://…
U uglastim zagradama se navodi vrsta rada i ustanova. Ako je rad preuzet iz repozitorijuma, navodi se i repozitorijum sa linkom.
Po Harvardu:
Nikolić, J. (2020) Naslov disertacije. Doktorska disertacija. Univerzitet u Beogradu. Dostupno na: https://… (Pristupljeno: 12. mart 2026).
U fusnoti:
¹ J. Nikolić, Naslov disertacije, doktorska disertacija, Univerzitet u Beogradu, Beograd, 2020, str. 87.
Neobjavljen rad
Ako rad nije u repozitorijumu nego si ga dobio od autora ili iz biblioteke:
Nikolić, J. (2020). Naslov rada [Neobjavljena doktorska disertacija]. Univerzitet u Beogradu.
Oznaka „neobjavljena” znači da nije javno dostupna, ne da nije odbranjena.
Zašto su disertacije korisne
Tri razloga zbog kojih vredi da ih tražiš:
1. Pregled literature. Disertacija ima sistematičan pregled svega što je o temi napisano — to je mapa literature koju bi sam pravio nedeljama.
2. Domaći podaci. Za teme koje se tiču Srbije, disertacija je često jedino istraživanje sa domaćim uzorkom.
3. Metodologija. Opis instrumenta i postupka je detaljniji nego u članku, pa se može koristiti kao uzor.
Spisak literature tuđe disertacije je gotov spisak izvora za tvoju temu — ali svaki od tih izvora pročitaj sam pre nego što ga navedeš.
Gde se traže
Univerziteti u Srbiji imaju digitalne repozitorijume sa disertacijama i master radovima. Postoje i objedinjeni portali za pretragu domaćih doktorskih disertacija.
Detaljno: gde pronaći literaturu za rad.
Tuđi diplomski rad kao izvor
Retko je opravdano. Ako ipak jeste — na primer zato što sadrži podatke kojih nema nigde drugde — navodi se isto kao disertacija, sa oznakom vrste rada, i uz opreznost prema zaključcima.
Ono što se nikad ne radi: korišćenje tuđeg diplomskog rada kao izvora tvrdnji koje bi trebalo da dolaze iz naučne literature.
Gotovi radovi sa interneta nisu izvor
Sajtovi koji prodaju ili dele gotove radove nisu izvor ni u jednom smislu:
- nemaju proverljivo autorstvo
- nisu prošli nikakvu recenziju
- često su sami sastavljeni od tuđih tekstova
Preuzimanje takvog rada i predaja kao svog je plagijat sa ozbiljnim posledicama: šta je plagijat.
Šta se iz tuđeg rada uzima, a šta ne
Pitanje nije samo sme li se citirati, nego šta se iz takvog rada uopšte uzima. Odgovor se razlikuje od dela do dela.
| Deo tuđeg rada | Šta radiš sa njim |
|---|---|
| Spisak literature | koristiš kao mapu, pa čitaš originale |
| Definicija preuzeta iz knjige | ideš na knjigu, ne citiraš posrednika |
| Podaci koje je autor sam prikupio | citiraš, sa autorom i godinom |
| Upitnik ili skala koju je sastavio | navodiš odakle je i da li si je menjao |
| Zaključak autora | citiraš kao njegov stav, ne kao činjenicu |
| Struktura poglavlja | ne preuzimaš |
| Formulacije i rečenice | ne preuzimaš, ni parafrazirane bez navoda |
Prva vrsta je razlog zbog kog se ovakvi radovi uopšte otvaraju, a poslednje dve su razlog zbog kog se najčešće upadne u problem.
Rad kao mapa literature
Najkorisniji deo tuđeg diplomskog, master ili doktorskog rada je njegov spisak literature — ali ne kao gotov spisak koji se prepiše, nego kao spisak naslova koje treba da nabaviš.
Postupak koji radi:
- Prođi kroz njegov spisak i označi jedinice koje se ponavljaju i u drugim radovima o istoj temi. Te jedinice su temeljni tekstovi oblasti.
- Pogledaj na kom mestu u tekstu autor svaku od njih koristi. To ti kaže šta ćeš u toj knjizi naći.
- Nabavi originale i pročitaj ono što ti treba.
- U svoj spisak upisuješ originale, ne rad kroz koji si do njih došao.
Prepisivanje tuđeg spiska bez čitanja originala se prepozna po dve stvari: po jedinicama koje nikako ne odgovaraju tvojoj temi i po greškama u zapisu koje su prenete zajedno sa naslovom. Kako se beleške i izvori vode dok čitaš: kako organizovati beleške i izvore.
Struktura se ne preuzima
Poseban slučaj koji se ne vidi u spisku literature, a najlakše se primeti: rad čija poglavlja idu istim redom, sa istim podnaslovima i istim primerima kao neki rad iz repozitorijuma.
To se ne rešava time što si rečenice promenio. Mentor koji poznaje oblast prepoznaje raspored, jer su odluke o rasporedu tuđe.
Sopstveni plan poglavlja izlazi iz tvog pitanja i tvoje građe. Ako je sličan nekom postojećem radu zato što tema to nalaže, to je u redu; ako je isti zato što je prepisan, nije.
Parafraza iz tuđeg rada je i dalje pozajmica
Česta zabluda: ako sam rečenicu napisao svojim rečima, ne moram da navedem odakle je.
Navodi se. Navodi se ideja, ne samo niz reči. Parafrazirana tuđa misao bez navoda je isti prekršaj kao doslovno preuzimanje, samo teže dokaziv — i zato se sankcioniše jednako: šta je parafraza, kako izbeći plagijat.
Praktično pravilo pri pisanju: dok beležiš, odmah upiši izvor i stranu uz svaku belešku. Ako se to ostavi za kasnije, na kraju ne znaš koja je misao tvoja, a koja pročitana.
Kada se tuđi studentski rad ne koristi uopšte
Pet situacija u kojima se takav izvor ostavlja, bez obzira na to koliko je zgodan:
- Postoji objavljen izvor za isti podatak. Uvek ide objavljen izvor.
- Rad nije dostupan javno. Ako niko osim tebe ne može da ga otvori, tvrdnja se ne može proveriti.
- Ne vidi se ustanova ili godina. Bez toga se jedinica ne može ni sastaviti.
- Rad je sa sajta koji prodaje gotove radove. Nije izvor ni u jednom smislu.
- Tema ti je ista kao njegova. Tada je iskušenje najveće, a rizik najviši — rad koji stoji uz tvoj u istom repozitorijumu je prvo mesto na koje će neko pogledati.
Peta stavka ne znači da o temi ne smeš da pišeš. Znači da rad na istu temu čitaš rano, da vidiš šta je već urađeno, pa svoj postaviš drugačije — i to razgraničenje kažeš u uvodu.
Kako se više izvora spaja u sopstveni tekst, umesto da se prepričavaju jedan po jedan: kako povezati više izvora u jednu celinu.
Sopstveni raniji rad
Ako u diplomskom radu koristiš nešto iz svog ranijeg seminarskog, to se takođe navodi. Prećutno preuzimanje sopstvenog teksta je autoplagijat: autoplagijat — kad ponavljaš svoj rad.
Ako mentor kaže da takav izvor ne prolazi
Dešava se i posle napisanog poglavlja. Katedre se razlikuju, a neke ne priznaju studentske radove kao literaturu ni kad su javno dostupni.
Šta se onda radi, po redu:
- Pogledaj šta si iz tog rada uzeo. Najčešće su to dve do tri tvrdnje, ne celo poglavlje.
- Prati svaku tvrdnju do njenog izvora. Ako je autor nešto preuzeo, u njegovom spisku piše odakle — i taj original najčešće prolazi.
- Ono što je autorovo sopstveno — njegovi podaci, njegov nalaz — ili izbacuješ, ili zamenjuješ objavljenim istraživanjem o istoj pojavi.
- Proveri da li tvrdnja uopšte mora da ostane. Ponekad je to rečenica bez koje poglavlje stoji jednako dobro.
Zato se ovakvi izvori i ne ostavljaju za kraj. Ako ih uvedeš rano i odmah proveriš sa mentorom da li prolaze, zamena je pitanje jednog popodneva umesto prepisivanja poglavlja u poslednjoj nedelji.
Najčešće greške
- Nema oznake vrste rada u uglastim zagradama
- Nije naveden univerzitet
- Disertacija korišćena kao posrednik, umesto originala
- Tuđi diplomski rad kao glavni izvor
- Rad sa sajta gotovih radova naveden kao izvor