Šta je plagijat
Šta se sve računa kao plagijat u akademskom radu, koje vrste postoje, zašto namera nije odbrana i kakve posledice nosi na fakultetu.
Kratak odgovor
Plagijat je predstavljanje tuđeg rada, ideje ili formulacije kao sopstvene, bez navođenja izvora. Obuhvata i prepisivanje, i parafrazu preblisku originalu, i preuzetu tabelu bez izvora — bez obzira na nameru.
Plagijat je predstavljanje tuđeg rada, ideje, podatka ili formulacije kao sopstvene, bez navođenja izvora. Obuhvata prepisivanje, parafrazu preblisku originalu, preuzetu tabelu ili sliku bez izvora, prevedenu tuđu rečenicu i rad sastavljen iz više izvora bez ijedne reference.
Dve stvari iz te definicije prave najviše zabune. Prva: namera ne menja kvalifikaciju — zaboravljen izvor i namerno prepisivanje daju isti rezultat u tekstu. Druga: navođenje izvora rešava skoro sve — ako izvor postoji, plagijata nema, čak ni kod doslovnog citata cele stranice.
Plagijat zato nije samo prepisivanje celog rada. To je najočigledniji oblik, ali ne i najčešći — najčešći je onaj koji nastaje iz nemara pri citiranju, kod studenta koji nije imao nameru da prepiše ništa.
Šta se sve računa
| Oblik | Primer |
|---|---|
| Doslovno prepisivanje | pasus iz knjige bez navodnika i bez izvora |
| Parafraza preblisku originalu | zamenjene tri reči, ista struktura rečenice |
| Preuzeta ideja | tuđa klasifikacija ili model, predstavljen kao svoj |
| Preuzeti podaci | tabela ili statistika bez izvora |
| Preuzet prilog | slika, šema ili grafikon bez izvora |
| Prevod bez navođenja | prevedena tuđa rečenica |
| Tuđi rad u celini | preuzet sa interneta ili od kolege |
| Mozaik | rad sastavljen iz više izvora, bez ijedne reference |
| Autoplagijat | ponovna predaja sopstvenog ranijeg rada |
Prevod bez navođenja iznenađuje mnoge: prevedena tuđa rečenica je i dalje tuđa. Promena jezika ne menja autorstvo.
Isti tekst, četiri ishoda
Najlakše se vidi na primeru. Neka je originalna rečenica iz literature ovakva:
„Prelazak na onlajn prodaju menja strukturu troškova malih preduzeća tako što smanjuje fiksne, a povećava varijabilne troškove.” (Petrović, 2021, str. 45)
Evo šta se dešava sa njom u četiri verzije rada.
Verzija A — doslovno, bez ičega.
Prelazak na onlajn prodaju menja strukturu troškova malih preduzeća tako što smanjuje fiksne, a povećava varijabilne troškove.
Ovo je plagijat, bez obzira na to što je samo jedna rečenica. Nema ni navodnika ni izvora, pa rečenica u radu stoji kao tvoja.
Verzija B — zamenjene tri reči.
Prelazak na internet prodaju menja strukturu troškova manjih preduzeća tako što umanjuje fiksne, a uvećava varijabilne troškove.
I ovo je plagijat, i to onaj oblik koji se najlakše prepozna. Redosled, rečenična konstrukcija i logika su tuđi; promenjene su samo reči. Ovo je ono što se naziva parafrazom preblisku originalu.
Verzija C — parafraza sa izvorom.
Kod malih preduzeća koja prodaju preko interneta menja se odnos fiksnih i varijabilnih troškova: prvih je manje, drugih više (Petrović, 2021).
Ovo je ispravno. Misao je preuzeta i to je jasno označeno, ali je rečenica napisana iznova, iz tvoje glave, drugačijom konstrukcijom. Način na koji se to postiže u praksi je jednostavan: zatvori original pre nego što napišeš rečenicu.
Verzija D — doslovan citat sa navodnicima i izvorom.
Kako navodi Petrović, „prelazak na onlajn prodaju menja strukturu troškova malih preduzeća tako što smanjuje fiksne, a povećava varijabilne troškove” (2021, str. 45).
Takođe ispravno. Doslovan citat nije greška — greška je doslovan citat bez navodnika. Pravila su ista za svaki takav slučaj: direktan citat — pravila i šta je parafraza.
Razlika između B i C je jedina stvar koju vredi zapamtiti iz celog teksta: nije problem u tome što koristiš tuđu misao, nego u tome što je ne označiš i što je ne napišeš svojim jezikom.
Šta se smatra čime
| Postupak | Kako se kvalifikuje | Kako se rešava |
|---|---|---|
| Pasus prepisan iz knjige, bez izvora | plagijat | navodnici i referenca, ili parafraza sa referencom |
| Pasus prepisan, sa izvorom, ali bez navodnika | plagijat, iako izvor postoji | dodati navodnike ili ga prepisati svojim rečima |
| Zamenjeno nekoliko reči, struktura ista, bez izvora | plagijat | napisati iznova, sa referencom |
| Zamenjeno nekoliko reči, struktura ista, sa izvorom | granični slučaj, često se traži ispravka | udaljiti formulaciju od originala |
| Svojim rečima, sa izvorom | ispravno | — |
| Tabela preuzeta iz izveštaja, bez izvora | plagijat | potpis tabele sa izvorom |
| Tabela preuzeta, sa izvorom ispod | ispravno | — |
| Prevedena rečenica iz stranog rada, bez izvora | plagijat | referenca, uz naznaku da je prevod tvoj |
| Podatak koji si morao negde da nađeš, bez izvora | plagijat podataka | navesti gde je nađen |
| Opštepoznata činjenica, bez izvora | nije plagijat | — |
| Tvoj raniji rad, predat ponovo bez naznake | autoplagijat | naznačiti, ili pisati nov rad |
Kako se označava izvor kod preuzetih priloga: kako citirati sliku i tabelu.
Namera nije odbrana
Ovo je najvažnija rečenica u tekstu.
Plagijat se utvrđuje po rezultatu, ne po nameri. Rečenica „nisam znao” i „zaboravio sam da stavim izvor” objašnjavaju kako je nastalo, ali ne menjaju to da jeste nastalo.
Praktična posledica: citiranje se ne ostavlja za kraj. Ako prolaziš kroz gotov tekst i pogađaš odakle je šta došlo, neke izvore nećeš naći — i ti pasusi ostaju bez reference.
Ono što zaista pomaže je jedna navika: dok čitaš i beležiš, uz svaku belešku odmah upiši izvor i stranu. Kad kasnije pišeš, referenca je već tu i ne moraš ništa da rekonstruišeš. Kako citirati literaturu.
Šta nije plagijat
- Opšte poznate činjenice. Da Srbija ima glavni grad Beograd ili da voda ključa na sto stepeni — ne citira se.
- Doslovan citat sa navodnicima i izvorom.
- Parafraza sa izvorom.
- Sopstvena zapažanja i zaključci.
- Sopstveni podaci iz tvog istraživanja.
- Standardne formule i metode, ako su opštepoznate u struci.
Granica kod „opšte poznatog” nije uvek očigledna. Pravilo palca: ako si podatak morao negde da nađeš, navedi gde.
Vrste po ozbiljnosti
Namerni plagijat. Preuzimanje tuđeg rada, kupovina gotovog rada, prepisivanje sa svešću o tome. Najteži oblik.
Nemarni plagijat. Nastaje iz lošeg vođenja izvora — izgubljena referenca, zaboravljen navodnik. Najčešći.
Mozaični plagijat. Rad sastavljen iz više izvora, sa promenjenim rečima i bez referenci. Prepoznaje se po tome što se stil menja od pasusa do pasusa.
Autoplagijat. Ponovna upotreba sopstvenog ranijeg rada bez navođenja. Autoplagijat — kad ponavljaš svoj rad.
Kako se otkriva
Alati za proveru originalnosti upoređuju tekst sa bazama radova i sa internetom. Mnogi fakulteti u Srbiji ih koriste za završne radove.
Čitanje. Iskusan nastavnik prepoznaje promenu stila između pasusa, termine koje student inače ne koristi, i tvrdnje koje se međusobno ne slažu jer dolaze iz izvora koji se ne slažu.
Odbrana. Pitanje „možete li da objasnite ovaj deo svojim rečima” otkriva ono što nijedan alat ne može.
Posledice
Zavise od ustanove i od težine slučaja. Mogu ići od vraćanja rada na doradu i poništenja ocene, preko disciplinskog postupka, do poništenja diplome — u najtežim slučajevima i godinama kasnije.
Svaka ustanova ima svoj pravilnik i u njemu piše koji se postupak vodi i ko ga vodi. Ono što je zajedničko: posledica ne zastareva sa predajom rada.
Kako se izbegava
Nije komplikovano: citiraj dok pišeš, vodi evidenciju izvora od prvog dana, i parafraziraj tako što zatvoriš original pre nego što napišeš rečenicu.
Detaljno: kako izbeći plagijat.