Provera rada na plagijat

Provera originalnosti je na mnogim fakultetima u Srbiji obavezan korak pre odbrane završnog rada. Vredi razumeti šta alat zapravo radi, jer se rezultat često pogrešno tumači.

Kako alati rade

Alat upoređuje tvoj tekst sa:

• bazom ranije predatih radova
• internetom
• bazama naučnih članaka i knjiga

Rezultat je izveštaj sa procentom podudarnosti i spiskom mesta gde je podudarnost nađena.

Kako se podudarnost meri

Ovo nije poređenje rada sa radom, nego poređenje kratkih nizova reči.

Alat tvoj tekst iseca na nizove od nekoliko uzastopnih reči — različiti alati koriste različitu dužinu — i za svaki niz gleda da li se identičan niz nalazi negde u bazi. Kad se više susednih nizova poklopi, ceo taj deo se obeležava kao podudaran i njegova dužina ulazi u procenat.

Iz te mehanike sledi nekoliko stvari koje objašnjavaju rezultate koji zbunjuju:

• Redosled reči je presudan. Ista misao napisana drugačijim redosledom ne daje podudarnost, iako je sadržaj isti.
• Zamena pojedinačnih reči smanjuje procenat, a ne rešava ništa. Ako u prepisanoj rečenici zameniš svaku treću reč sinonimom, nizovi se prekidaju i procenat pada — ali je rečenica i dalje tuđa, a to se vidi golim okom.
• Duge standardne fraze se uvek poklapaju. Nazivi propisa, ustaljene definicije i formulacije iz struke daju podudarnost bez ičije krivice.
• Ono što nije u bazi ne postoji za alat. Knjiga koja nije digitalizovana, ili rad koji nikad nije predat u sistem, neće se pojaviti ni u jednom izveštaju.

Procenat je, dakle, mera poklapanja niza znakova, ne mera poštenja. Zato se čita izveštaj, a ne broj.

Procenat nije ocena plagijata

Ovo je najvažnije razumeti.

Podudarnost pokazuje koliko se teksta poklapa sa nečim što već postoji — a to uključuje i ono što je potpuno u redu:

• doslovni citati, uredno navedeni pod navodnicima
• spisak literature — naslovi radova se poklapaju sa izvorima
• standardne formulacije iz struke i naziva propisa
• naslovna strana i uobičajene fraze
• nazivi institucija

Rad sa deset odsto podudarnosti može biti plagijat, a rad sa dvadeset pet odsto potpuno u redu — sve zavisi od toga gde je podudarnost.

Dva rada sa istim procentom

Najjasnije se vidi na primeru. Oba rada imaju osamnaest odsto podudarnosti:

Isti broj, potpuno različit slučaj. Zbog toga uputstva koja govore samo o gornjoj granici procenta daju nepotpunu sliku, i zbog toga se izveštaj otvara.

Šta se stvarno gleda

Ne ukupan procenat, nego:

1. Najveća pojedinačna podudarnost. Ako se jedan izvor poklapa sa petnaest odsto tvog rada, to je ozbiljnije nego dvadeset izvora sa po jedan odsto.

2. Da li su podudarni delovi citirani. Podudarnost u citatu sa navodnicima i izvorom nije problem.

3. Dužina neprekidnih podudarnih delova. Tri podudarne reči su slučajnost; trideset nisu.

4. Da li je izvor naveden u spisku literature.

Granice koje fakulteti postavljaju

Mnogi fakulteti propisuju gornju granicu podudarnosti — najčešće negde između deset i trideset odsto, uz obavezno objašnjenje šta je isključeno iz računa.

Proveri pravilnik svog fakulteta. Broj se razlikuje, a razlikuje se i to da li se spisak literature i citati izuzimaju iz obračuna. Ista verzija rada zna da dobije osetno različit procenat zavisno od toga koja su isključenja uključena, pa broj bez tog podatka ne znači ništa.

Zašto se procenat menja između dve provere

Nekoliko razloga, i nijedan ne znači da je alat pokvaren:

• Baza raste. Ono što prošlog meseca nije bilo u bazi, danas jeste.
• Tvoja ranija verzija je u bazi. Ako je nacrt već jednom poslat na proveru, druga provera ume da ga pokaže kao izvor podudarnosti — sa tobom samim.
• Podešavanja isključenja su drugačija.

Prvi slučaj se rešava tako što onaj ko pokreće proveru isključi tvoj raniji rad iz poređenja. Drugi je i povod da se razjasni šta se računa kao preuzimanje sopstvenog teksta: autoplagijat i samoplagijat.

Kada se provera radi i ko je čita

Na fakultetima na kojima je obavezna, provera po pravilu ide posle nego što mentor odobri konačnu verziju, a pre zakazivanja odbrane. Rad se predaje u obliku koji se traži, najčešće kao jedan dokument sa svim delovima.

Izveštaj ne čitaš prvi ti, nego mentor ili služba. On nije presuda: mentor gleda gde je podudarnost i odlučuje da li nešto treba ispraviti. Najčešći ishod visokog procenta nije prijava nego zahtev da se određeni delovi prerade i rad ponovo pošalje.

Zbog toga je bolje da do prve zvanične provere rad dođe kad je gotov, a ne kad je „skoro gotov”. Doradom posle provere se često pomera i datum odbrane.

Šta alat ne može da uhvati

• Dobru parafrazu bez reference. Ako si ideju preneo sopstvenim rečima, a nisi naveo izvor, alat to neće videti — ali će nastavnik možda hoće.
• Preuzetu ideju ili strukturu bez preuzetog teksta.
• Prevedeni tekst. Alati sve bolje hvataju i prevode, ali daleko od pouzdanog.
• Podatke preuzete bez izvora, ako su prekucani.
• Sadržaj slike ili tabele, jer se poredi tekst.
• Rad koji je za tebe napisao neko drugi, a nije ranije objavljen.

Zato provera alatom nije poslednja reč — odbrana jeste.

Alati za detekciju AI teksta

To su drugi alati od onih za proveru originalnosti, i znatno su nepouzdaniji. Daju i lažno pozitivne rezultate, pa se retko koriste kao samostalan dokaz.

Ono što jeste pouzdano: kombinacija sumnjivog teksta, referenci koje ne postoje i nesigurne odbrane. AI alati i akademsko pisanje.

Kako da proveriš rad pre predaje

1. Pitaj fakultet. Mnogi imaju pristup alatu i dozvoljavaju studentima da provere rad pre predaje. To je najpouzdaniji način.

2. Pitaj mentora da li može da pokrene proveru.

3. Sopstvena provera. Uzmi nekoliko rečenica iz rada, stavi ih pod navodnike u pretraživač i vidi da li se pojavljuju negde. Nije zamena za alat, ali otkriva očigledne slučajeve.

4. Uporedi sa izvorima. Uzmi tri pasusa koja su nastala iz literature i uporedi ih sa originalom.

Ako koristiš besplatan alat sa interneta, vodi računa da neki od njih zadržavaju tekst koji im pošalješ — što je loše, jer se rad može naći u njihovoj bazi, pa se kasnije, na zvaničnoj proveri, pojavi kao podudarnost sa „tuđim” radom.

Ako je podudarnost visoka

Redosled poteza:

1. Pogledaj izveštaj, ne samo procenat
2. Isključi iz razmatranja spisak literature i citate
3. Nađi delove sa najvećom podudarnošću
4. Za svaki odluči: da li je citiran, da li je parafraza preblizu originalu, ili je prepisan
5. Prepiši ono što treba prepisati i dodaj reference gde nedostaju

Peti korak znači ponovo napisati rečenicu iz razumevanja, sa zatvorenim originalom. Menjanje reči u otvorenom originalu spušta procenat, a ostavlja isti problem — i to se vidi na odbrani, kad treba objasniti šta ta rečenica znači.

Kako se parafrazira da bude stvarna parafraza: šta je parafraza.

Prevencija je jednostavnija od ispravke

Šest navika koje praktično isključuju problem: kako izbeći plagijat. Šta se sve računa kao plagijat, a šta ne: šta je plagijat.