Kako izbeći plagijat

Plagijat u studentskim radovima najčešće nije prepisivanje nego posledica lošeg vođenja izvora. Šest navika ga praktično isključuju:

1. citiraš dok pišeš, ne posle
2. vodiš izvore od prvog dana, sa stranom
3. u beleškama razdvajaš svoje reči od tuđih
4. parafraziraš sa zatvorenim izvorom
5. ne kopiraš tuđi tekst u dokument rada
6. proveriš rad u oba smera pre predaje

Ispod je svaka od njih objašnjena, a na kraju su uporedni primeri — original, loša parafraza i dobra parafraza — jer se granica najlakše vidi na tekstu, ne na pravilu.

1. Citiraj dok pišeš, ne posle

Ovo je najvažnija navika i rešava većinu problema.

Čim napišeš rečenicu koja se oslanja na izvor, odmah stavi referencu — makar u skraćenom obliku koji ćeš kasnije dopuniti: (Petrović 2021, 45).

Ako citiranje ostaviš za kraj, prolazićeš kroz gotov tekst i pogađati odakle je šta došlo. Nekoliko izvora nećeš naći, i ti pasusi će ostati bez reference. Namera tu ne pomaže.

2. Vodi izvore od prvog dana

Za svaki izvor, čim ga otvoriš: autor, godina, naslov, izdavač, strana sa koje ti je nešto trebalo. Za internet izvore i link sa datumom pristupa.

Bez toga, tri nedelje kasnije nećeš znati iz koje je knjige podatak.

Detaljno, uključujući alate koji to rade automatski: kako organizovati beleške i izvore. Koliko izvora se uopšte očekuje: koliko izvora treba za seminarski rad.

3. Razdvoj svoje reči od tuđih u beleškama

Ovo je tehnika koja sprečava najčešći oblik nenamernog plagijata.

Dok čitaš, beleške vodi tako da se odmah vidi šta je šta:

CITAT: "troškovi komunikacije smanjeni za trećinu" — Petrović 2021, 45
PARAFRAZA: digitalizacija najviše utiče na komunikacione troškove — Petrović 2021, 45
MOJE: možda se razlikuje po delatnostima? proveriti kod Jovanovića

Tri oznake, tri boje, svejedno — bitno je da se razlikuju. Bez toga se posle nedelju dana ne zna da li je rečenica tvoja ili prepisana.

4. Parafraziraj sa zatvorenim izvorom

Postupak koji daje pravu parafrazu:

1. Pročitaj pasus
2. Zatvori izvor — skloni ga sa ekrana
3. Napiši svojim rečima šta si razumeo
4. Uporedi sa originalom — da li je smisao tačan
5. Dodaj referencu

Treći korak je ključan. Ako pišeš dok gledaš u original, nesvesno preuzimaš njegovu strukturu — a to je ono što alati za proveru prepoznaju.

5. Ne kopiraj u dokument rada

Česta navika: kopiraš pasus iz izvora u svoj dokument, „da ga kasnije prepraviš”. Kasnije se ne desi, ili se desi delimično.

Ako moraš da kopiraš, kopiraj u zaseban fajl sa beleškama, ne u sam rad. U rad ide samo ono što si sam napisao.

6. Proveri pre predaje

Tri provere, petnaest minuta:

Provera izvora. Prođi kroz spisak literature i za svaki izvor nađi mesto u tekstu. Zatim obrnuto — kroz tekst, i proveri da je svaka referenca u spisku.

Provera pasusa. Uzmi tri nasumična pasusa koja se oslanjaju na izvore i uporedi ih sa originalom. Ako je struktura rečenice ista, prepiši ih.

Provera priloga. Svaka tabela, slika i grafikon moraju imati izvor. Preuzet prilog bez izvora je ista greška kao prepisan pasus. Kako citirati sliku i tabelu.

Ove tri provere su deo šireg spiska: šta proveriti pre predaje rada.

Gde je tačno granica — tri primera

Primer 1: tvrdnja iz stručnog teksta

Original (Jovanović, 2022, str. 63):

Redovno davanje povratne informacije tokom školske godine snažnije utiče na motivaciju učenika nego jedna završna ocena.

Loša parafraza:

Redovno davanje povratne informacije tokom školske godine jače utiče na motivaciju učenika nego jedna završna ocena (Jovanović, 2022).

Promenjena je jedna reč. Izvor jeste naveden, pa ovo nije najteži oblik prekršaja, ali nije ni parafraza — ovo je doslovan citat bez navodnika, i tako se i tretira.

Dobra parafraza:

Na motivaciju učenika više deluje to što povratnu informaciju dobijaju kroz celu godinu nego to kako budu ocenjeni na kraju (Jovanović, 2022).

Drugačija rečenična struktura, isti smisao, naveden izvor. Ako baš hoćeš da zadržiš autorovu formulaciju, onda ide u navodnicima i sa brojem strane — i to je potpuno legitimno: direktan citat — pravila.

Primer 2: podatak

Original:

U posmatranom uzorku, 62% ispitanika navelo je da koristi tri ili više digitalnih kanala.

Loša parafraza:

Istraživanja pokazuju da većina preduzeća koristi više digitalnih kanala.

Ovde je greška drugačija: podatak je razvodnjen, izvor je nestao, a „istraživanja pokazuju” je tvrdnja koja nema ko da je potkrepi. Brojevi se ne parafraziraju.

Ispravno:

U istraživanju koje je sproveo Petrović (2021, str. 78), 62% ispitanika koristi tri ili više digitalnih kanala.

Podatak se prenosi tačno, uz izvor i, po pravilu, uz stranu.

Primer 3: struktura tuđeg teksta

Postoji oblik plagijata koji nema nijednu prepisanu rečenicu. Uzmeš tuđi članak, preuzmeš njegov redosled poglavlja, njegove podnaslove i njegov izbor izvora, i sve to prepišeš svojim rečima.

Formalno je svaka rečenica tvoja. Suštinski je tuđ ceo raspored argumenta, a to je ono što se u radu vrednuje.

Rešenje nije komplikovano: ako je jedan rad bio okosnica tvog razmišljanja, to se kaže u tekstu — „struktura analize u ovom poglavlju oslanja se na pristup koji je predložio Petrović (2021)” — i doda se bar još nekoliko izvora, tako da poglavlje ne stoji na jednom.

Primer 4: definicija

Definicije su slučaj u kom se najviše preteruje sa parafraziranjem.

Original:

Pod prigodnim uzorkom podrazumeva se uzorak sastavljen od ispitanika kojima je istraživač lako dostupan.

Loše: prepisano bez navodnika, sa jednom zamenjenom rečju.

Takođe loše: parafraza koja menja značenje — „prigodan uzorak je uzorak biran nasumično” nije isto i nije tačno.

Ispravno: ili doslovan citat sa navodnicima i stranom, ili parafraza koja čuva sadržaj pojma: „Prigodan uzorak čine ispitanici do kojih istraživač lako dolazi, bez postupka slučajnog izbora (Petrović, 2021, str. 34).”

Kod stručnih pojmova pravilo je jednostavno: termin se ne menja, menja se rečenica oko njega.

Posebni slučajevi

Prevod. Prevedena tuđa rečenica je i dalje tuđa. Navodi izvor, a ako je doslovna — i navodnike.

Tuđi podaci. Ako koristiš tabelu iz tuđeg rada i sam izračunaš pokazatelje, to je „obrada autora prema…”, ne tvoj podatak.

Izvor iz druge ruke. Ako Petrović citira Markovića, a ti si video samo Petrovića, ne smeš pisati kao da si čitao Markovića: kako citirati sekundarni izvor.

Sopstveni raniji rad. Ponovna upotreba sopstvenog teksta bez navođenja je autoplagijat: autoplagijat — kad ponavljaš svoj rad.

AI alati. Generisan tekst predat kao sopstveni je problem i tamo gde alat nije izričito zabranjen. AI alati i akademsko pisanje.

Šta ne radi

• Zamena sinonimima. Alati prepoznaju strukturu, ne samo reči.
• Menjanje reda reči.
• Automatski „parafraziraj” alati. Menjaju smisao, a struktura ostaje.
• Prevod sa engleskog kao način da se izbegne podudarnost.
• Razbijanje rečenica na kraće, sa istim redosledom ideja.

Sve navedeno se oslanja na pretpostavku da je cilj proći alat. Cilj nije to — cilj je da rad bude tvoj.

Ako si već napisao rad bez referenci

Nije izgubljeno, ali je posao. Redosled:

1. Prođi kroz tekst i podvuci svaku tvrdnju koja nije tvoja
2. Za svaku nađi izvor iz koga je došla
3. Ono što ne možeš da nađeš — ili prepiši sopstvenim rečima kao svoj zaključak, ako to zaista jeste, ili izbaci
4. Proveri pasuse koji su ti sumnjivi upoređivanjem sa originalom

Treća stavka je najteža i najvažnija. Tvrdnja bez izvora koju ne možeš da potkrepiš ne treba da bude u radu.

Najbrže ide ako kroz tekst prođeš dva puta: prvi put samo podvlačiš, bez traženja izvora, drugi put tražiš. Mešanje ta dva posla u jednom prolazu je ono zbog čega se ovaj korak obično napusti na trećoj strani.

Provera alatom

Ako ti je fakultet dostupan alat za proveru originalnosti, iskoristi ga pre predaje. Provera rada na plagijat.

Šta se sve računa kao plagijat i kako se razlikuje od nemarnog citiranja: šta je plagijat. Kako se parafraza piše korak po korak: šta je parafraza.