Koliko izvora treba seminarski rad

Za seminarski rad od deset do petnaest strana najčešće se traži pet do deset izvora. Za kraći rad od osam strana dovoljno je pet, za rad od dvadeset strana očekuje se deset do dvanaest.

Pravi odgovor je ipak kraći: broj propisuje uputstvo predmeta. Ako u njemu piše cifra — „najmanje sedam izvora”, „najmanje tri rada iz časopisa” — ta cifra je odgovor i ništa u ovom tekstu je ne menja. Uputstvo je obično na stranici predmeta, u dokumentu uz opis obaveza, ili se dobije na prvom času. Ako ga nigde nema, pita se na konsultacijama; to pitanje niko ne zamera.

Kad uputstva nema, broj se izvodi iz dve stvari: koliko je rad dug i da li je čisto teorijski ili ima praktičan deo. Računica koja se poklapa sa očekivanjima na većini predmeta je jedan izvor na stranu do strane i po teksta. Ispod te granice rad deluje kao da materijal nije ni tražen. Iznad nje počinju da se pojavljuju izvori koji su samo pomenuti u nizu referenci u zagradi, a nisu nigde iskorišćeni — i to profesor prepozna brže nego što se očekuje.

Orijentacioni brojevi po tipu rada

Tabela je orijentir za slučaj kada uputstva nema. Kolona sa knjigama i časopisima je često važnija od ukupnog broja: spisak od dvanaest jedinica u kom su sve linkovi prolazi lošije od spiska sa sedam jedinica u kom su četiri knjige.

Od čega broj zavisi

Obim rada. Najdirektnija veza. Rad od osam strana ne može da iskoristi petnaest izvora, jer bi svaki dobio pola pasusa.

Tip rada. Čisto teorijski rad nosi literatura, pa je broj veći. Rad sa praktičnim delom — studijom slučaja, anketom, analizom jednog preduzeća — deo težine prenosi na sopstvene podatke, pa literature sme biti nešto manje, ali mora da pokrije teorijski okvir i metod.

Oblast. U pravu se uz literaturu navode i propisi, pa spisak prirodno raste. U književnosti se odvojeno broje primarni tekstovi i literatura o njima. U tehnici i informatici deo izvora čine standardi i dokumentacija.

Godina studija. Na prvoj godini se očekuje da pokažeš da umeš da nađeš i navedeš izvor. Na trećoj i četvrtoj se očekuje da izvori budu noviji, raznovrsniji i bar delom strani.

Šta traži konkretan profesor. Isti predmet na dva fakulteta ima dva različita očekivanja. Zato uputstvo uvek dobija prednost nad svakim orijentirom.

Pravilo koje se često propušta: izvori izvan obavezne literature

Na dosta fakulteta se ne broji samo koliko izvora imaš, nego i koliko ih je izvan obavezne literature predmeta.

Uputstvo Ekonomskog fakulteta u Beogradu, na primer, traži da studenti prve i druge godine koriste najmanje jedan izvor koji ne pripada obaveznoj literaturi, a studenti treće i četvrte najmanje tri — uz izričitu preporuku da se koriste i izvori na stranim jezicima.

Logika je jasna: seminarski rad treba da pokaže da si tražio nešto van onoga što ti je dato na predavanju. Rad koji citira samo udžbenik je prepričan udžbenik.

Kako se izvori raspoređuju po radu

Ukupan broj manje govori nego raspored. Ovako izgleda rad u kom su izvori upotrebljeni, a ne samo skupljeni:

Zaključak u kom se pojavi nova referenca znak je da je nešto važno rečeno prekasno — to mesto pripada razradi.

Kako se više izvora spaja u jedan pasus, umesto da se ređaju jedan za drugim: kako povezati više izvora u jednu celinu.

Šta se računa kao izvor

Računa se:

• knjiga ili monografija
• poglavlje u zborniku
• rad u naučnom ili stručnom časopisu
• zvanična publikacija institucije
• zakon ili propis
• doktorska disertacija ili master rad

Ne računa se, ili se računa sa rezervom:

• Vikipedija i slične enciklopedije
• blogovi bez potpisanog autora
• sajtovi sa gotovim radovima
• prezentacije sa predavanja, osim uz dozvolu profesora

Šta je dobar izvor i gde se traži: gde pronaći literaturu za rad.

Koliko sme internet izvora

Ovo se retko propisuje brojem, ali postoji nepisano očekivanje: spisak u kom su svi izvori linkovi loše prolazi, čak i kada su linkovi ozbiljni.

Zdrav odnos je da bar polovina izvora budu knjige i časopisi. Internet izvori su potpuno u redu kada su primarni — statistika zavoda, izveštaj institucije, zvaničan propis. Nisu u redu kada zamenjuju stručnu literaturu.

Kako se navodi internet izvor da bi bio ispravna bibliografska jedinica: kako citirati internet izvor.

Koliko izvora sme da bude staro

Zavisi od oblasti.

• Tehnologija, digitalno poslovanje, medicina — oslanjaj se na poslednjih pet do deset godina
• Ekonomija, pravo, sociologija — osnovna teorija može biti starija, primenjeni deo mora biti skorašnji
• Istorija, filozofija, književnost — starost izvora nije mana; primarni izvori su po pravilu stari

Pravilo palca: teorijski okvir sme biti star, podaci ne smeju.

Ako nemaš dovoljno izvora

Pre nego što zaključiš da ih nema, prođi kroz četiri koraka — u ovom redosledu:

1. Proširi pojmove pretrage. Traži sinonime i širi pojam. Ako „influenser marketing” daje malo, probaj „marketing na društvenim mrežama” pa suzi u čitanju.
2. Idi niz spiskove literature. Nađeš li jedan dobar rad o temi, njegov spisak literature ti daje pet sledećih. To je najbrži način da se dođe do upotrebljivih izvora.
3. Proveri biblioteke, ne samo pretraživač. Dosta domaćih knjiga i zbornika nije na internetu u celini, ali jeste u katalogu: pretraga po COBISS-u.
4. Promeni ugao, ne temu. Ako i posle toga literature nema, tema je preuska ili prenova. Tada se menja ugao, a naslov često ostaje isti.

Kako se proverava ima li literature pre nego što se tema prijavi: provera literature za temu.

Ako ih ima previše

Suprotan problem je ređi, ali postoji kod tema o kojima se mnogo piše. Sečeš ovako: izbaci sve što nisi stvarno čitao, pa od preostalih zadrži najnovije i najrelevantnije, pa proveri da svaki preostali pokriva drugi deo teme. Tri izvora koja govore istu stvar su jedan izvor sa tri reference.

Svaki izvor mora da radi

Najvažnije nije koliko ih ima, nego da svaki bude upotrebljen. Izvor koji se pojavljuje jednom, u nizu od pet referenci u zagradi, ne doprinosi ništa i profesor to prepozna.

Provera pre predaje: prođi kroz spisak literature i za svaki izvor nađi mesto u tekstu gde je korišćen. Ako ga ne nađeš, izvor se briše iz spiska. Ta provera traje deset minuta ako si usput vodio evidenciju — tabela pročitanih izvora je najjednostavniji način da se to radi bez muke.

Kako spisak treba da izgleda na kraju: literatura za seminarski rad.

Uz broj izvora ide i njihova starost, koja se meri drugačije za pojmove nego za podatke: koliko stari izvori smeju biti.

Poseban slučaj je rad koji se piše na osnovu jedne zadate knjige, gde se broj izvora meri drugačije: kako se piše seminarski rad na osnovu jedne knjige.