Šta je parafraza i kako se piše
Razlika između parafraze i prepisivanja, kako se parafrazira tako da bude sopstveni tekst, zašto se i parafraza citira i kako se proverava.
Kratak odgovor
Parafraza je tuđa ideja rečena tvojim rečima, i ona se citira isto kao doslovan citat. Zamena nekoliko reči u tuđoj rečenici nije parafraza nego prerušeno prepisivanje.
Parafraza je normalan način rada u akademskom tekstu — najveći deo rada je parafraza, ne doslovni citati. Problem nastaje kada se parafrazom naziva nešto što to nije.
Kratko: parafraza je tuđa ideja izražena tvojim rečima i tvojom rečeničnom strukturom, uz navođenje izvora. Test je jednostavan: ako si razumeo šta autor tvrdi i zatim to napisao ne gledajući u original, to je parafraza. Ako si gledao u original i menjao reč po reč, nije — ma koliko reči zamenio.
Ostatak teksta je postupak kojim se to radi pouzdano, i pet uporednih primera na kojima se vidi gde je granica.
Šta parafraza nije
Original:
Digitalizacija poslovnih procesa dovela je do značajnog smanjenja troškova komunikacije u malim preduzećima.
Nije parafraza:
Digitalizacija poslovnih procesa uzrokovala je bitno smanjenje troškova komunikacije u malim firmama.
Promenjene su tri reči. Struktura rečenice je ista, redosled ideja je isti. Ovo je prerušeno prepisivanje i alati za proveru originalnosti ga prepoznaju.
Jeste parafraza:
Kod malih preduzeća se efekat digitalizacije najjasnije vidi na troškovima komunikacije, koji su nakon nje osetno niži (Petrović, 2021).
Drugačija struktura, drugačiji redosled, ista ideja, naveden izvor.
Postupak koji daje pravu parafrazu
Ovo je tehnika koja rešava problem u korenu:
- Pročitaj pasus koji hoćeš da preneseš
- Zatvori izvor — skloni ga sa ekrana ili okreni stranu
- Napiši šta si razumeo, svojim rečima
- Uporedi sa originalom — da li si tačno preneo smisao
- Dodaj referencu
Treći korak je ceo trik. Ako pišeš dok gledaš u original, nesvesno preuzimaš njegove reči i strukturu.
Ako ti u trećem koraku ništa ne dolazi, to je koristan signal: pasus verovatno nisi razumeo, nego si ga samo pročitao. Vrati se i pročitaj ga još jednom, pa probaj da ga nekome objasniš naglas u dve rečenice. Ono što izgovoriš je prva verzija parafraze.
Četiri poteza koji stvarno menjaju strukturu
Kad zapneš u trećem koraku, ovi potezi najbrže odvajaju tvoju rečenicu od originalove:
- Zameni redosled uzroka i posledice. Ako original počinje razlogom, ti počni ishodom.
- Promeni ko je subjekat rečenice. Ako original govori o preduzećima, ti govori o trošku; ako govori o pojavi, ti govori o onima koje pogađa.
- Spoji ili razloži. Dve kratke rečenice originala postaju jedna tvoja, ili se jedna duga razlaže na dve.
- Sažmi nabrajanje. Pet primera iz originala postaju „nekoliko oblika, među kojima i…” — pod uslovom da time ne ispustiš ono što je za tvoj argument bitno.
Nijedan od ovih poteza nije trik za alat. Svi rade zato što sledi iz razumevanja: kad znaš šta pasus tvrdi, redosled biraš sam.
Pet primera, od lakšeg ka težem
1. Jednostavna tvrdnja
Original: „Nezaposlenost mladih u posmatranom periodu bila je izraženija u manjim opštinama nego u većim gradovima.”
Loše: „Nezaposlenost mladih u posmatranom razdoblju bila je naglašenija u manjim opštinama nego u većim gradovima.” — dve zamenjene reči.
Dobro: „Razlika između manjih opština i većih gradova bila je u tom periodu vidljiva upravo na nezaposlenosti mladih, koja je u opštinama bila viša (Marković, 2023).“
2. Tvrdnja sa razlogom
Kad original ima uzrok i posledicu, parafraza sme da im promeni redosled — to je najlakši način da se struktura zaista razlikuje.
Original: „Zbog ograničenih sredstava, mala preduzeća ulaze u digitalizaciju postepeno, najčešće počinjući od jednog procesa.”
Dobro: „Postepeno uvođenje, obično od jednog procesa, posledica je ograničenih sredstava kojima mala preduzeća raspolažu (Petrović, 2021).“
3. Duži pasus u jednu rečenicu
Parafraza sme i da sažme. Ako izvor u deset rečenica opisuje tri faze nekog postupka, tvoja parafraza može biti jedna rečenica koja kaže da postupak ima tri faze i koje su.
Dobro: „Autor postupak deli na tri faze — pripremu, uvođenje i proveru — pri čemu se najviše vremena troši na prvu (Jovanović, 2022, str. 41–43).”
Kod sažimanja se navodi raspon strana, jer se ideja ne nalazi na jednom mestu.
4. Parafraza koja je promenila smisao
Ovo je greška koja se ne vidi u alatu za proveru, ali je vidi mentor.
Original: „Rezultati ukazuju na moguću vezu između dva pokazatelja.”
Pogrešno: „Utvrđeno je da jedan pokazatelj utiče na drugi.”
Original kaže „moguća veza”, parafraza kaže „utiče”. To je prelazak sa veze na uzročnost i jača tvrdnju nego što izvor dopušta. Kad u originalu stoje reči tipa ukazuje, moguće, u posmatranom uzorku — one se prenose, ne ispuštaju.
5. Parafraza dva izvora u jednom pasusu
Najbolji oblik parafraze u radu nije jedan izvor po pasusu nego pasus u kom se dva ili tri slažu ili ne slažu:
Oba autora povezuju obim ulaganja sa veličinom preduzeća, ali Petrović (2021) veću ulogu pripisuje dostupnosti kadrova, dok Jovanović (2022) naglašava sredstva.
Tako parafraza prestaje da bude prepričavanje i postaje analiza. Kako povezati više izvora u jednu celinu.
I parafraza se citira
Najčešća zabluda: da se izvor navodi samo kod doslovnog citata.
Navodi se uvek kada ideja nije tvoja. Promena reči menja formu, ne autorstvo.
Parafrazirana tvrdnja o troškovima (Petrović, 2021).
Broj strane se kod parafraze ne mora navoditi, ali je korisno kada se parafrazira konkretan podatak sa određene strane.
Gde tačno ide referenca ako je pasus cele parafraza: na kraju pasusa, ako je ceo iz jednog izvora. Ako se u pasusu mešaju dva izvora, referenca ide uz svaku tvrdnju posebno — inače se ne zna dokle seže koji. Kako se to zapisuje po stilovima: kako citirati literaturu i APA stil citiranja.
Koliko teksta sme da se parafrazira
Parafraza pokriva jednu ideju ili jedan pasus. Parafraziranje cele strane, pa cele dve strane, prestaje da bude parafraza — postaje prepričavanje izvora.
Ako je pola tvog poglavlja parafraza jednog rada, to poglavlje nema sopstveni doprinos, čak i ako je sve uredno citirano.
Rešenje je da se parafraze kombinuju — grupišeš ono što više autora kaže o istom pitanju i porediš.
Kada se ipak koristi doslovan citat
Parafraza je pravilo, citat izuzetak. Doslovno se citira kada:
- je formulacija sama po sebi predmet analize
- se navodi definicija koja mora biti tačna
- se citira propis ili pravni tekst
- je izjava iz intervjua deo tvojih podataka
- bi parafraza iskrivila smisao
Detaljno: direktan citat — pravila.
Šta se ne parafrazira
- Brojevi i statistika — podatak se prenosi tačno, uz izvor
- Definicije koje se ne smeju promeniti — pravni pojmovi, dijagnostički kriterijumi
- Stručni termini — oni ostaju kakvi jesu; parafraza se odnosi na rečenicu, ne na termin
Zamena stručnog termina sinonimom da bi tekst izgledao originalnije je greška koja menja značenje.
Sumnjive tehnike
Ono što se ponekad preporučuje, a ne radi:
Zamena sinonimima. Alati za proveru originalnosti prepoznaju strukturu, ne samo reči.
Menjanje reda reči. Isto.
Automatski „parafraziraj” alati. Daju tekst koji često menja smisao, zvuči neprirodno i i dalje nosi strukturu originala.
Prevod sa stranog jezika bez navođenja. Prevedena tuđa rečenica je i dalje tuđa — i to je plagijat.
Provera
Pre predaje, uzmi tri nasumična pasusa i uporedi ih sa izvorom iz kog su nastali. Ako je struktura rečenice ista, prepiši ih.
Brza provera bez originala pri ruci: pročitaj svoj pasus i pitaj se da li bi ga mogao izgovoriti nekome ko nije čitao izvor. Rečenica koju ne razumeš dovoljno da je ispričaš svojim tempom najverovatnije nije tvoja.
Kako parafraza izgleda u kontekstu celog rada i akademskog tona: akademski stil pisanja.
Šta se sve računa kao plagijat: šta je plagijat i kako izbeći plagijat.