Akademski stil pisanja
Kako se piše akademskim stilom: lice i vreme, preciznost umesto opštosti, ograde, dužina rečenice i fraze koje ne treba koristiti.
Akademski stil nije komplikovan jezik. Naprotiv — njegov cilj je da tvrdnja bude jasna i proverljiva, a ne da zvuči učeno.
Svodi se na pet navika: bezlična forma, dosledno vreme, konkretan podatak umesto opšte ocene, ograda srazmerna dokazu i rečenica koju možeš izgovoriti u jednom dahu. Sve ostalo u ovom tekstu su razrade tih pet stvari.
Najgori mogući rad je onaj koji zvuči stručno, a ne kaže ništa. Prepoznaje se po tome što se iz pasusa ne može izvući nijedna tvrdnja koja bi mogla biti tačna ili netačna.
Lice
Na većini fakulteta u Srbiji se traži bezlična forma:
Analiza pokazuje da… U radu je utvrđeno da… Može se zaključiti da…
Prvo lice množine („smatramo”, „analizirali smo”) se sreće, ali se sve ređe koristi na jednoautorskim radovima.
Prvo lice jednine („smatram”, „analizirao sam”) je uobičajeno u filozofskim i esejističkim radovima, a retko drugde.
Proveri uputstvo. Ako ćuti, bezlična forma je najsigurnija.
Vreme
| Šta | Vreme |
|---|---|
| Šta rad radi | sadašnje — „rad se bavi” |
| Šta je urađeno | prošlo — „istraživanje je sprovedeno” |
| Šta su drugi utvrdili | prošlo ili sadašnje — „Petrović navodi” |
| Opšte tvrdnje | sadašnje |
| Zaključci o tvom radu | prošlo — „utvrđeno je” |
Doslednost je važnija od izbora. Rad koji u istom pasusu prelazi iz prošlog u sadašnje deluje neuredno.
Preciznost umesto opštosti
Ovo je razlika koja najviše utiče na kvalitet.
| Neprecizno | Precizno |
|---|---|
| Mnogi autori smatraju… | Petrović (2021) i Jovanović (2022) smatraju… |
| Značajan porast | Porast od 12% u odnosu na 2020. |
| U poslednje vreme | U periodu 2020–2025. |
| Veliki broj ispitanika | 86 ispitanika, odnosno 57% uzorka |
| Istraživanja pokazuju | Dve od tri navedene studije nalaze… |
Leva kolona zvuči akademski, a ne nosi informaciju. Desna nosi.
Slabo naspram jako, na istoj rečenici
Ovo je vežba koju vredi uraditi na sopstvenom tekstu. Ista misao, dva zapisa — levo onako kako se najčešće napiše, desno onako kako bi trebalo.
Tvrdnja o stanju u oblasti
Slabo: Digitalizacija je danas veoma prisutna u poslovanju i menja sve aspekte rada preduzeća.
Jako: Prema podacima navedenim u drugom poglavlju, tri od pet posmatranih preduzeća uvela su bar jedan digitalni kanal prodaje u periodu 2020–2023.
Prva rečenica je tačna i beskorisna: ne može se osporiti, pa ništa i ne tvrdi.
Uvođenje izvora
Slabo: Mnogi autori se bave ovim pitanjem i dolaze do različitih zaključaka.
Jako: Petrović (2021) i Jovanović (2022) mere isti efekat, ali na različitim uzorcima, pa se njihovi nalazi razlikuju po smeru.
Opis metoda
Slabo: Korišćene su odgovarajuće naučne metode.
Jako: Podaci su prikupljeni anketom na uzorku od 86 studenata, a obrađeni opisnom statistikom.
„Odgovarajuće naučne metode” je fraza koju komisija čita kao „nisam siguran šta sam radio”.
Ocena rezultata
Slabo: Rezultati su veoma zanimljivi i potvrđuju očekivanja.
Jako: Razlika između grupa iznosi 0,6 na petostepenoj skali, što je u smeru koji hipoteza predviđa, ali razlika nije testirana na značajnost.
Prelaz na sledeće poglavlje
Slabo: U nastavku rada biće još reči o ovoj važnoj temi.
Jako: Naredno poglavlje ispituje da li se ista razlika javlja i kod preduzeća izvan uslužnog sektora.
Obrazac je uvek isti: zameni ocenu podatkom, a najavu sadržajem.
Fraze koje se stvarno koriste
Akademski tekst ima mali skup ustaljenih formulacija po funkciji. Nisu obavezne, ali su bezbedne i odmah se prepoznaju kao stručan ton.
| Funkcija u tekstu | Formulacije |
|---|---|
| Uvođenje teme poglavlja | „U ovom poglavlju se razmatra…”, „Predmet ovog odeljka je…” |
| Uvođenje tuđe tvrdnje | „Petrović (2021) navodi da…”, „Prema Jovanoviću (2022)…”, „U literaturi se ističe da…” |
| Slaganje izvora | „Oba autora utvrđuju da…”, „Nalazi se poklapaju u tome da…” |
| Neslaganje izvora | „Za razliku od Petrovića, Jovanović nalazi…”, „Suprotan nalaz daje…” |
| Ograda | „Rezultati upućuju na to da…”, „Na osnovu dostupnih podataka čini se da…” |
| Uvođenje podatka | „Podaci pokazuju da…”, „U tabeli 3 prikazano je…” |
| Poređenje | „U odnosu na…”, „Za razliku od…”, „Slično tome…” |
| Uzrok i posledica | „Usled toga…”, „To se može objasniti time što…” |
| Ograničenje rada | „Nalaz se odnosi samo na posmatrani uzorak”, „Zaključak ne treba uopštavati na…” |
| Zaključivanje | „Može se zaključiti da…”, „Iz iznetog sledi da…” |
| Prelaz | „Naredno poglavlje se bavi…”, „Time se otvara pitanje…” |
Koristi ih umereno. Tekst u kom svaki pasus počinje istom frazom postaje monoton isto kao i tekst bez ijedne.
Glagoli kojima se uvode autori
Glagol kojim uvodiš tuđu tvrdnju nosi tvoj stav prema njoj, pa se bira svesno.
| Glagol | Šta signalizira |
|---|---|
| navodi, piše, iznosi | neutralno prenošenje |
| utvrđuje, pokazuje, nalazi | tvrdnja potkrepljena podacima |
| tvrdi, smatra, zastupa stav | stav autora, bez dokaza u tekstu |
| pretpostavlja, sugeriše | tvrdnja izneta uslovno |
| osporava, dovodi u pitanje | neslaganje sa drugim autorom |
„Petrović utvrđuje” i „Petrović smatra” nisu isto. Ako je autor nešto izmerio, prvo; ako je izneo mišljenje, drugo.
Ograde nisu slabost
U akademskom pisanju se tvrdnja iznosi sa onoliko sigurnosti koliko je podaci podržavaju.
Rezultati upućuju na to da… Razlika može ukazivati na… Na osnovu dostupnih podataka čini se da…
Ovo nije nesigurnost nego tačnost. Rad koji sve tvrdi sa apsolutnom sigurnošću deluje kao da autor ne poznaje granice svog istraživanja.
Ali ograda ne sme da postane maglovitost: „moglo bi se možda pretpostaviti da eventualno postoji određena veza” ne znači ništa. Pravilo je jedna ograda po rečenici. Dve se poništavaju.
Dužina rečenice
Prosečna rečenica u dobrom akademskom tekstu je petnaest do dvadeset pet reči.
Test: pročitaj naglas. Rečenicu koju ne možeš izgovoriti u jednom dahu treba skratiti ili podeliti.
Duga rečenica najčešće krije nejasnu misao — ako je teško napisati kratko, obično je zato što još nije jasno šta se hoće reći.
Dva zahvata koja skraćuju gotovo svaku predugačku rečenicu:
- Razbij nabrajanje u listu. Rečenica sa četiri „i” i dva „kao i” je lista koja se pretvara u listu.
- Vrati glagol. „Vršena je analiza podataka” → „Podaci su analizirani”. Imenice izvedene od glagola („vršenje”, „sprovođenje”, „realizacija”) produžavaju rečenicu i ne dodaju ništa.
Pasus ima jednu ideju
Pasus počinje rečenicom koja kaže o čemu je, zatim je razrađuje, i završava vezom sa sledećim.
Provera: pročitaj samo prve rečenice svih pasusa u poglavlju. Ako se iz njih vidi tok misli, poglavlje je dobro organizovano. Razrada seminarskog rada.
Pasus kraći od tri rečenice obično je deo prethodnog. Pasus duži od pola strane obično su dva pasusa.
Šta se izbegava
Prazne fraze:
- „u današnje vreme”, „u modernom dobu”
- „od davnina”, „kroz istoriju”
- „nesumnjivo”, „svakako”, „očigledno”
- „veoma je važno napomenuti da”
- „kao što je već rečeno”
Publicistički ton. Uzvici, retorička pitanja, emotivne ocene.
Nepotrebni anglicizmi. Ako postoji uobičajen domaći termin, koristi njega. Ako ne postoji, koristi strani, uz objašnjenje pri prvom pominjanju.
Vrednosni sudovi bez osnove. „Ovo rešenje je loše” — zašto, po kom kriterijumu?
Preterano isticanje. Ako je podebljano pola strane, ništa nije istaknuto.
Terminologija je dosledna
Ako si pojam jednom nazvao „potrošač”, nemoj ga u petom poglavlju zvati „kupac”. Sinonimi u stručnom tekstu stvaraju sumnju da je reč o različitim pojmovima.
Isto važi za skraćenice: objasni pri prvom pominjanju, pa koristi dosledno.
Brojevi
- Brojevi do deset se u tekstu obično pišu rečima, veći ciframa — ali se prakse razlikuju
- Ako rečenica počinje brojem, piše se rečju
- Decimalni zarez u tekstu na srpskom
- Procenti sa znakom, uz broj slučajeva gde je bitno: „62% (n = 53)”
- Jedinice se pišu razmaknuto od broja: 25 °C, 12 mm
Stil i tuđi tekst
Preciznost ima i drugu stranu: što je rečenica bliža originalnoj, to je manje tvoja. Parafraza koja samo menja red reči ostaje tuđa rečenica, bez obzira na to što ima referencu — razlika je objašnjena u tekstu šta je parafraza.
Kad porediš dva pristupa, poređenje mora da ima kriterijum, inače je nabrajanje: poređenje u radu.
Provera na kraju
Tri provere koje najviše popravljaju tekst:
- Pročitaj naglas. Hvata predugačke rečenice i nespretne formulacije.
- Traži prazne fraze pretragom i briši ih.
- Proveri prve rečenice pasusa. Ako iz njih ne vidiš tok, presloži.
Četvrta, mehanička: pusti proveru pravopisa podešenu na srpski, jer podrazumevano podešenje ume da bude engleski i tada ništa ne hvata — provera pravopisa na srpskom.
Šta radi lektor, a šta ne: lektura i korektura rada. Greške koje se ponavljaju iz rada u rad, sabrane na jednom mestu: najčešće greške u seminarskom radu.