Esej, seminarski i stručni rad — razlike
Po čemu se esej razlikuje od seminarskog rada, šta je stručni a šta naučni rad, i kako se menja struktura, obim i način citiranja kod svakog.
Kada profesor kaže „napišite esej”, a ti napišeš seminarski rad, ili obrnuto, problem nije u trudu nego u formi. Ova dva tipa teksta imaju različita pravila i različito se ocenjuju.
Kratko poređenje
| Esej | Seminarski rad | Stručni rad | |
|---|---|---|---|
| Obim | 2–6 strana | 10–20 strana | 8–20 strana |
| Struktura | slobodnija | propisana | propisana |
| Sadržaj i naslovi | obično nema | ima | ima |
| Citiranje | ređe, ali postoji | obavezno | obavezno |
| Cilj | argumentovan stav | obrada teme | rešenje praktičnog problema |
| Lice | dozvoljeno prvo lice | obično bezlično | bezlično |
Esej
Esej je kraći tekst u kom braniš stav. Nema propisanu strukturu sa numerisanim poglavljima, ali ima unutrašnju logiku: teza, argumenti, protivargumenti, zaključak.
Ono što esej razlikuje od seminarskog rada je da se od tebe očekuje sopstveni sud. U eseju je sasvim u redu napisati „smatram da” ili „ovaj argument ne stoji jer” — u seminarskom radu se to obično ne traži.
Esej i dalje citira. Ako u eseju navodiš tuđi podatak ili tvrdnju, izvor ide. Pravila su ista kao svuda: kako citirati literaturu.
Najčešće se traži na filozofiji, sociologiji, književnosti i stranim jezicima.
Seminarski rad
Seminarski rad je obrada teme sa propisanom strukturom: naslovna strana, sadržaj, uvod, razrada u poglavljima, zaključak, literatura.
Cilj nije da izneseš mišljenje, nego da pokažeš da vladaš temom — da znaš šta je o njoj napisano, kako se autori razlikuju i šta iz toga sledi. Zato je bezlična forma pravilo na većini fakulteta.
Detaljno o delovima: struktura seminarskog rada.
Stručni rad
Stručni rad polazi od praktičnog problema i nudi rešenje. Teorija u njemu postoji, ali služi da se problem uokviri, a ne da bude glavni sadržaj.
Najčešći je na strukovnim studijama i kod tema vezanih za konkretno preduzeće, ustanovu ili proces. Struktura je slična seminarskoj, ali sa težištem na analizi stanja i predlogu.
Tipična greška je da se stručni rad napiše kao teorijski — trideset strana literature i tri strane primene. Odnos treba da bude obrnut.
Ista tema u tri forme
Najjasnije se razlika vidi kada se ista tema obradi na tri načina. Uzmimo rad od kuće u malim preduzećima.
Esej. Teza: rad od kuće u malim preduzećima donosi više gubitka nego dobitka. Pišeš argumente za tu tezu, uzimaš u obzir protivargumente i braniš stav do kraja. Pet strana, bez numerisanih poglavlja, sa nekoliko izvora koji potkrepljuju tvrdnje.
Seminarski rad. Nema teze koju braniš. Prikazuješ šta se o pojavi zna: kako se definiše, koji su nalazi o učinku, gde se autori razilaze i zašto. Zaključak sabira pregled, ne zauzima stranu. Petnaest strana, sa poglavljima.
Stručni rad. Polaziš od konkretnog preduzeća koje je uvelo rad od kuće i ima problem sa primopredajom zadataka. Teorija stoji u prve tri strane, ostalo je analiza stanja i predlog rešenja sa merilima uspeha.
Ista literatura, tri različita teksta. Razlikuje ih pitanje na koje odgovaraju: šta ja mislim, šta se zna, i šta da se uradi.
Kako se menja uvod
Uvod je mesto gde se tip rada prepozna u prvom pasusu.
| Tip | Uvod najavljuje |
|---|---|
| Esej | tezu koju ćeš braniti |
| Seminarski | temu, cilj i strukturu rada |
| Stručni | problem u konkretnoj organizaciji i šta rad predlaže |
| Naučni | istraživačko pitanje i doprinos |
Najčešća greška je uvod seminarskog rada napisan kao uvod eseja — otvaranje ličnim stavom, umesto postavkom teme i cilja. Šta se još lako pokvari na tom mestu: greške u uvodu.
Naučni rad
Naučni rad iznosi originalan doprinos: sopstveno istraživanje sa metodologijom, rezultatima i diskusijom. Na osnovnim studijama se retko traži u punom obliku, ali je struktura diplomskog i master rada izvedena upravo iz njega.
Struktura je ustaljena: uvod, pregled literature, metodologija, rezultati, diskusija, zaključak. O tome piše u vodiču struktura diplomskog rada.
Prvo lice: kada se sme
Pitanje koje se najčešće postavlja, a odgovor zavisi od tipa rada i od uputstva predmeta.
- Esej — prvo lice je uobičajeno i očekivano, jer braniš sopstveni stav
- Seminarski — po pravilu bezlično: „u radu se analizira”, „može se zaključiti”
- Stručni — bezlično, osim eventualno u delu sa predlozima
- Naučni — bezlično ili prvo lice množine, zavisi od oblasti i časopisa
Ako uputstvo ne kaže ništa, bezlična forma je sigurniji izbor u svemu osim u eseju. Ono što je greška u svakom tipu rada je mešanje — pola rada u prvom licu, pola bezlično.
Citiranje po tipu rada
Citira se u svakom, ali se očekivanja razlikuju.
U eseju se citira tamo gde navodiš tuđu tvrdnju ili podatak; sopstveni sud ne traži izvor. Izvora je po pravilu manje.
U seminarskom radu se citira gotovo u svakom pasusu razrade, jer je ceo tekst zasnovan na literaturi. Spisak literature je obavezan i mora da odgovara pozivima u tekstu.
U stručnom radu se uz literaturu navode i izvori podataka o organizaciji — interni dokumenti, izveštaji, razgovori. Oni se navode drugačije od knjiga, ali se navode.
Spisak se u sva tri slučaja pravi po istim pravilima: kako napisati spisak literature.
Šta se ocenjuje kod svakog
| Tip | Ocenjuje se pre svega |
|---|---|
| Esej | jasnoća teze i snaga argumenata |
| Seminarski | obuhvat literature i povezanost celina |
| Stručni | kvalitet analize i izvodljivost predloga |
| Naučni | metodologija i doprinos |
Iz ove tabele se vidi i zašto zamena forme skupo košta: esej sa odličnim pregledom literature, a bez jasne teze, gubi upravo tamo gde se najviše nosi. Isto važi obrnuto.
Šta se konkretno gleda kod seminarskog rada, po stavkama: šta profesori ocenjuju u seminarskom radu.
Referat i prikaz
Dva kraća oblika koja se često pomešaju sa esejem:
- Referat je izlaganje zasnovano na literaturi, obično kraće od seminarskog i često se izlaže na času.
- Prikaz je osvrt na jednu knjigu, članak ili događaj — sažima sadržaj i daje ocenu.
Njima se pridružuje i kolokvijumski rad, kraći zadatak koji se predaje uz kolokvijum i vezuje za gradivo obrađeno do tog dela semestra; po obimu je bliži eseju, a po formi seminarskom radu — šta je kolokvijumski rad i po čemu se razlikuje.
Ako si napisao pogrešnu formu
Dešava se da se to primeti kasno, kada je tekst već gotov. Ne piše se iznova — prerađuje se, i to je obično posao od nekoliko sati.
Esej u seminarski: dodaj naslovnu stranu, sadržaj i numerisana poglavlja; razbij tok na celine; prebaci rečenice iz prvog lica u bezlične; dopuni izvore tamo gde tvrdnja stoji sama. Gotov primer rasporeda: seminarski rad: primer strukture.
Seminarski u esej: izbaci sadržaj i numeraciju; izvuci jednu tvrdnju iz zaključka i postavi je kao tezu na početak; skrati pregled literature na ono što tu tezu podupire ili joj protivreči.
Teorijski tekst u stručni rad: ovo je najveći posao, jer nedostaje ono što se najviše ocenjuje — analiza konkretnog slučaja. Teorija se skraćuje na okvir, a težište se prenosi na stanje i predlog.
Kako da znaš šta se od tebe traži
Ako u zadatku ne piše jasno, tri pitanja rešavaju nedoumicu:
- Koliko strana? Do šest — verovatno esej. Preko deset — seminarski ili stručni.
- Traži li se sadržaj i numerisana poglavlja? Ako da, nije esej.
- Očekuje li se moj stav ili pregled literature? Stav je esej, pregled je seminarski.
Ako i dalje nije jasno, pitaj. O tome kako se piše u akademskom tonu, bez obzira na tip rada: akademski stil pisanja.