Najčešće greške u uvodu rada

Uvod je prva strana koju profesor čita i jedina koju čita pažljivo pre nego što donese prvi utisak. Zato greške u uvodu koštaju više od istih grešaka u sredini rada — one boje sve što dolazi posle.

Dobra vest je da se skoro sve svode na osam obrazaca. Svi su prepoznatljivi, svi se ispravljaju za dvadeset minuta, i svi se vide već u prvom pasusu.

Osnovni posao uvoda opisan je u tekstu uvod za seminarski rad; ovaj tekst se bavi onim što tu ne treba da se nađe.

1. Prvi pasus počinje od postanka sveta

Najčešća greška uopšte. Rad o upravljanju zalihama počinje rečenicom o tome kako čovek trguje od najranijih vremena.

Pre:

Od kada postoji ljudsko društvo, ljudi razmenjuju dobra. Kroz istoriju su se oblici trgovine menjali, da bi danas trgovina postala jedna od najvažnijih grana privrede.

Posle:

Troškovi držanja zaliha čine značajan deo ukupnih troškova u maloprodaji, a odluka o tome koliko robe držati na lageru donosi se često bez oslonca na podatke.

Pravilo: prva rečenica mora da bude o tvojoj temi, a ne o njenoj oblasti. Ako bi prva rečenica mogla da stoji na početku bilo kog rada iz tvoje struke, nije tvoja.

2. Nigde ne piše šta je cilj rada

Uvod ima tri obaveze: da kaže o čemu je rad, zašto se tim bavi i kako je organizovan. Druga se najčešće preskoči.

Cilj se ne nagoveštava, nego izriče:

Cilj rada je da se utvrdi koji pristupi upravljanju zalihama smanjuju troškove držanja bez pada dostupnosti robe.

Jedna rečenica, sa glagolom koji kaže šta rad radi — utvrditi, uporediti, prikazati, analizirati. Kako se cilj razlikuje od predmeta rada: cilj i predmet seminarskog rada.

3. Uvod obećava više nego što rad ima

Uvod najavljuje analizu domaćeg tržišta, a rad ima jedan opšti pregled iz udžbenika. Ili najavljuje pet stvari, a obradi tri.

Ovo profesor primeti sigurno, jer čita uvod dvaput — na početku i pred ocenu, da proveri da li je rad uradio ono što je rekao da će uraditi.

Lek je redosled: uvod se piše poslednji. Kad je rad gotov, znaš šta u njemu stvarno stoji, pa uvod opisuje činjenično stanje umesto namere.

4. U uvodu su već rezultati i zaključci

Suprotna krajnost. Uvod kaže šta je rad utvrdio, pa ostatak nema šta da otkrije.

Pre:

Analiza pokazuje da primena modela ekonomične količine narudžbine smanjuje troškove za 18%.

Posle:

Rad poredi dva pristupa upravljanju zalihama i ispituje kako se odražavaju na troškove držanja.

Uvod postavlja pitanje. Zaključak daje odgovor. Ako uvod već odgovori, zaključku ostaje samo ponavljanje — što je, uzgred, najčešća greška na drugom kraju rada: šta ne ide u zaključak.

5. Definicije umesto uvoda

Uvod se pretvori u rečnik pojmova: tri pasusa definicija sa citatima, pa se rad nastavlja.

Definicije idu u prvo poglavlje, ne u uvod. Uvod sme da upotrebi pojam bez definisanja, ako je čitaocu iz struke jasan. Ako nije jasan, jedna usputna rečenica objašnjenja je dovoljna — ne blok od pola strane.

Znak da si upao: uvod ima više citata nego rečenica u kojima govoriš ti.

6. Prazna mesta umesto sadržaja

Rečenice koje ništa ne tvrde, a zauzimaju prostor:

• „Ova tema je veoma značajna i aktuelna u savremenom društvu.”
• „O ovoj temi je napisano mnogo radova.”
• „Tema je predmet brojnih rasprava.”

Test: obriši rečenicu. Ako se ništa nije izgubilo, nije trebalo ni da bude tu.

Značaj teme se ne proglašava, nego pokazuje — podatkom, posledicom ili konkretnim problemom. Umesto „tema je značajna”, napiši koliko koga se tiče i šta se dešava ako se zanemari.

7. Uvod napisan u prvom licu, kao dnevnik

Pre:

Odlučio sam da pišem o ovoj temi jer me je oduvek zanimala i jer mi je profesor rekao da je zanimljiva. Nadam se da ću uspeti da je dobro obradim.

Posle:

Rad se bavi upravljanjem zalihama u maloprodaji, oblašću u kojoj odluke i dalje počivaju pretežno na iskustvu, a ne na podacima.

Akademski tekst se piše bezlično ili u prvom licu množine — „u radu se analizira”, „prikazaćemo”. Lični motiv, strepnja i zahvalnost ne idu u uvod. Šire o registru u kom se rad piše: akademski stil pisanja.

8. Uvod pogrešne dužine

Uvod seminarskog rada je oko desetine celog rada — za petnaest strana, strana do strana i po.

Uvod od pola strane ne stigne da uradi tri obavezna posla. Uvod od tri strane je već poglavlje, i obično znači da se u njega uvukao teorijski deo.

Ako ti je uvod predugačak, najbrži rez je da izbaciš definicije i istorijat — u devet od deset slučajeva to je ono što ga je naduvalo, i to je materijal koji ionako pripada prvom poglavlju.

Kako izgleda uvod bez ovih grešaka

Sve nabrojano se najlakše vidi na celom primeru. Ovo je uvod za rad od petnaest strana, sklopljen tako da nijedna od osam grešaka ne prolazi:

Troškovi držanja zaliha čine značajan deo ukupnih troškova u maloprodaji, a odluka o tome koliko robe držati na lageru u domaćim lancima se i dalje često donosi po iskustvu, bez oslonca na podatke. Posledice su vidljive na oba kraja: roba koja stoji vezuje sredstva, a roba koje nema odbija kupca koji se ne vraća.

Cilj rada je da se utvrdi koji pristupi upravljanju zalihama smanjuju troškove držanja bez pada dostupnosti robe. Predmet rada su modeli upravljanja zalihama i njihova primena u maloprodaji.

Rad je podeljen u četiri celine. Prva određuje pojam zaliha i strukturu troškova njihovog držanja. Druga prikazuje modele koji se u literaturi najčešće razmatraju. Treća ih posmatra na primeru domaćih maloprodajnih lanaca, a četvrta ih poredi po odnosu troška i dostupnosti.

Tri pasusa, tri posla: problem, cilj, raspored. Nema definicija, nema istorijata, nema obećanja koje rad ne može da ispuni, i iz trećeg pasusa se vidi da plan poglavlja postoji — o čemu detaljnije u tekstu kako se tema pretvara u plan poglavlja.

Treći pasus je, uzgred, deo koji se najčešće zaboravi. Najava strukture nije ukras: ona čitaocu kaže šta da očekuje, a tebi u toku pisanja služi kao provera da li se rad drži plana.

Brza provera pre predaje

Pročitaj svoj uvod i odgovori na četiri pitanja:

1. Da li prva rečenica govori o mojoj temi, a ne o oblasti?
2. Postoji li rečenica koja počinje sa „Cilj rada je”?
3. Da li sve što uvod najavljuje zaista postoji u radu?
4. Ima li rečenice koju bih mogao da obrišem bez gubitka?

Ako na bilo koje pitanje odgovor nije čist, uvod se prepravlja — a to je, srećom, jedina strana rada koja se prepravlja brzo, jer je kratka i jer u tom trenutku znaš ceo sadržaj.

Poslednje: uvod se čita naglas. Greške iz ove liste se skoro sve čuju pre nego što se vide. Kad uvod prođe taj test, ostatak provere pred predaju je u tekstu šta proveriti pre predaje rada.