Najčešće greške u seminarskom radu

Radovi se retko vraćaju zbog toga što je student pogrešio u sadržaju. Vraćaju se zbog stvari koje se mogu popraviti za sat vremena — ali tek ako znaš da ih tražiš.

Uz svaku grešku ispod stoji kratak primer kako izgleda i kako izgleda ispravljena. Primeri su iz rada na temu digitalizacije poslovanja, ali obrazac je isti u svakoj oblasti.

1. Uvod ne odgovara radu

Uvod napisan prvi najavljuje rad koji je student nameravao da napiše. Pošto se rad usput menja, uvod ostane netačan.

Kako izgleda: u uvodu piše „rad će obuhvatiti i analizu troškova i analizu zadovoljstva zaposlenih”, a u radu nema nijednog pasusa o zaposlenima.

Ispravljeno: „Rad se bavi uticajem digitalizacije na troškove poslovanja u malim preduzećima.”

Popravka: napiši uvod poslednji, ili ga na kraju ponovo pročitaj uz zaključak. Ako se ne poklapaju, prepravi uvod. Detaljno: uvod za seminarski rad, a spisak grešaka samo u uvodu: greške u uvodu.

2. Rad je prepričavanje, ne analiza

Nabrajanje šta je koji autor rekao nije rad, nego pregled pročitanog. Ovo je najozbiljnija zamerka na ovom spisku jer se ne rešava kozmetički.

Kako izgleda:

Petrović (2021) navodi da digitalizacija smanjuje troškove. Jovanović (2022) navodi da digitalizacija smanjuje troškove komunikacije. Marković (2023) navodi da digitalizacija utiče na troškove.

Ispravljeno:

Sva tri autora vezuju digitalizaciju za smanjenje troškova, ali se razlikuju u tome koje troškove. Petrović (2021) meri ukupne rashode, dok Jovanović (2022) izdvaja samo troškove komunikacije — što objašnjava zašto su njegovi procenti veći.

Popravka: grupiši autore po stavovima, pokaži gde se ne slažu i objasni zašto. Tehnika je opisana u razradi seminarskog rada, a postupak spajanja više izvora u jedan pasus u tekstu kako povezati više izvora u jednu celinu.

3. Izvor iz spiska se nigde ne pojavljuje u tekstu

Najlakša greška za proveru i zato prva koju profesor traži. Obično nastane tako što se u spisak doda literatura koja je pročitana, ali nije korišćena. Redosled kojim se rad pregleda i šta se u njemu proverava pre samog čitanja: šta profesori ocenjuju u seminarskom radu.

Kako izgleda: u spisku stoji devet jedinica, a u tekstu se pojavljuju četiri prezimena.

Popravka: prođi kroz spisak i za svaki izvor nađi mesto u tekstu. Ako ga nema, briše se iz spiska. Kraći spisak u kom je sve korišćeno prolazi bolje od dugog u kom nije.

4. Tvrdnja bez izvora

Podatak, brojka ili tuđi zaključak bez reference. Ako je to doslovno preuzeta rečenica, više nije greška u formi nego plagijat.

Kako izgleda: „Digitalizacija smanjuje troškove poslovanja za oko trideset odsto.”

Ispravljeno: „Digitalizacija smanjuje troškove poslovanja za oko trideset odsto (Petrović, 2021, str. 45).”

Popravka: prođi kroz tekst i podvuci svaku tvrdnju koja nije tvoja. Svaka mora da ima izvor. Kako se citira: kako citirati literaturu.

5. Ručno kucan sadržaj sa pogrešnim brojevima strana

Sadržaj se otkuca, pa se posle doda pasus, pa se brojevi strana pomere. Profesor to vidi u prvih pet sekundi.

Kako izgleda: u sadržaju piše da zaključak počinje na strani 11, a on je na strani 13.

Popravka: obriši ručni sadržaj i generiši automatski — automatski sadržaj u Wordu. Posle svake izmene u tekstu klikni u sadržaj i pritisni F9.

6. Šest različitih fontova u istom radu

Nastaje kopiranjem iz PDF-a i sa sajtova. Deluje kao da je rad sklopljen, a ne napisan — što obično i jeste tačno.

Kako izgleda: dva pasusa u Times New Roman 12, jedan u Calibri 11 sa sivom pozadinom, jedan u Arial 10 sa plavim podvučenim tekstom koji je ostao hiperlink.

Popravka: označi ceo tekst, postavi jedan font i veličinu, pa ponovo primeni stilove naslova. Da se ne ponovi: kako srediti kopiran tekst u radu.

7. Zaključak sa novim podacima

Zaključak koji uvodi podatak ili izvor kojeg nema u radu. To znači da rad ne sabira ono što je napisao, nego dodaje.

Kako izgleda: „Može se zaključiti da digitalizacija smanjuje troškove, a naročito u sektoru turizma, gde je prema novijim istraživanjima efekat najizraženiji.” Turizam se u radu ne pominje nigde.

Ispravljeno: „Može se zaključiti da digitalizacija smanjuje troškove komunikacije, što potvrđuju i podaci prikazani u trećem poglavlju.”

Popravka: svaka rečenica u zaključku mora imati mesto u radu koje je potkrepljuje. Ostalo se briše. Detaljno: zaključak seminarskog rada.

8. Preširoka tema

Rad koji pokušava da obuhvati celu oblast u dvanaest strana ostaje površan u svakom pasusu.

Kako izgleda: naslov „Digitalizacija u savremenom poslovanju”, pa po jedan pasus o veštačkoj inteligenciji, elektronskoj trgovini, radu od kuće i sajber bezbednosti.

Ispravljeno: „Uticaj digitalizacije na troškove komunikacije u malim preduzećima” — jedan aspekt, dovoljan za dvanaest strana.

Popravka: teško se popravlja posle pisanja. Ako je rok blizu, izaberi jedno poglavlje i produbi ga, a ostalo skrati. Kako se tema sužava unapred: kako izabrati temu za seminarski rad.

9. Poglavlja koja ne razgovaraju

Tri poglavlja koja mogu da se čitaju kao tri različita rada. Nema prelaza, nema logike redosleda.

Ispravljeno: na kraju drugog poglavlja stoji „Pošto je utvrđeno na koje troškove digitalizacija utiče, sledeće poglavlje pokazuje kolika je ta ušteda u praksi”, a treće počinje sa „Podaci izneti u prethodnom poglavlju odnosili su se na procene; ovde se porede sa stvarnim rashodima.”

Popravka: dodaj rečenicu na kraju svakog poglavlja koja najavljuje sledeće, i rečenicu na početku koja se osvrće na prethodno. Jeftina intervencija sa velikim efektom.

10. Naslovna strana kojoj nešto nedostaje

Fali broj indeksa, pogrešno zvanje mentora, ili je korišćen obrazac sa drugog fakulteta.

Kako izgleda: u zaglavlju stoji naziv fakulteta sa kog je preuzet obrazac, a mentor je naveden kao „prof.” bez zvanja i imena katedre.

Popravka: uporedi sa uputstvom, polje po polje — naslovna strana seminarskog rada.

11. Popunjavanje prostora

Duge rečenice koje ništa ne kažu, ponavljanje iste misli drugim rečima, uvod raširen na tri strane. Uvek se primeti, jer je gustina informacija u tim pasusima očigledno niža.

Kako izgleda: „Danas, u savremenom svetu u kom živimo, sve je podložno promenama, pa tako i poslovanje, koje se menja iz dana u dan usled brojnih faktora koji na njega utiču.”

Ispravljeno: rečenica se briše. Ne zamenjuje se — ne kaže ništa.

Popravka: pročitaj rad naglas. Rečenica koju ne možeš izgovoriti u jednom dahu ili se skraćuje ili deli. Ono što ostane posle brisanja praznih rečenica je stvaran obim rada; ako je premali, fali sadržaj, a ne reči. Ako je problem u stilu, a ne u sadržaju: lektura i korektura rada.

12. Nepročitan rad

Poslednja i najčešća. Rad se predaje isti minut kad je napisan, pa u njemu ostanu duple reči, nezavršene rečenice i beleške tipa „PROVERI”.

Popravka: ostavi bar jedan dan između pisanja i predaje. Ako tog dana nema, pročitaj rad naglas — greške koje oko preskače uho uhvati. Cela lista provere: šta proveriti pre predaje rada.

Brza provera, deset minuta

Ako je rad već vraćen

Vraćen rad nije odbijen rad. Primedbe su obično konkretne i rešavaju se za nekoliko sati ako se pristupi sistematski — kako, piše u tekstu kako prepraviti vraćeni rad.