Kako napisati zaključak seminarskog rada

Zaključak je deo koji se najčešće piše u tri ujutru, posle celog rada, i to se vidi. Obično ispadne ili prepričavanje uvoda ili tri rečenice tipa „tema je veoma značajna i zahteva dalja istraživanja”.

Ni jedno ni drugo nije zaključak.

Zaključak ima četiri pasusa: o čemu je rad bio, šta je utvrđeno, šta to znači i šta ostaje otvoreno. Piše se u prošlom vremenu, bez ijednog novog podatka i bez ijednog novog izvora, a dug je koliko i uvod — oko desetine rada. Ispod su gotove formulacije za svaki od ta četiri pasusa i primer celog zaključka.

Šta zaključak zapravo radi

Zaključak odgovara na pitanje koje je uvod postavio. Ako je uvod rekao „cilj rada je da se utvrdi kako X utiče na Y”, zaključak mora da kaže kako X utiče na Y — sažeto, ali konkretno.

To je jedini test koji treba da prođe. Pročitaj uvod, pa odmah zaključak. Ako se ne poklapaju, jedan od njih treba prepraviti. Najčešće je lakše popraviti rečenicu o cilju nego ceo zaključak: cilj i predmet seminarskog rada.

Čega u zaključku nema

Ovo su četiri stvari koje profesori najčešće precrtaju:

• Novi podaci. Ako se brojka pojavljuje prvi put u zaključku, ona pripada razradi.
• Novi izvori. Zaključak nema citate, osim izuzetno, i to samo na nešto što je već citirano.
• Tvrdnje kojih nema u radu. Ako zaključiš nešto što se u radu ne pominje, to je tvoje mišljenje, a ne zaključak rada.
• Prepričan uvod. Uvod najavljuje, zaključak sabira. Ako su im rečenice iste, jedan od njih ne radi svoj posao.

Sedam stvari koje se najčešće nađu u zaključku a ne pripadaju mu, sa zamenama: šta ne ide u zaključak.

Kostur koji uvek prolazi

Četiri pasusa:

1. Kratko podsećanje o čemu je rad. Dve do tri rečenice, u prošlom vremenu: „U radu je razmatrano…”. Ne ponavlja se ceo uvod.

2. Glavni nalazi. Ono što je rad utvrdio, po tačkama ili u pasusu. Ovde ide suština — tri do pet konkretnih stvari.

3. Šta to znači. Kratko tumačenje: zašto su ti nalazi važni, šta iz njih sledi u praksi ili teoriji.

4. Ograničenja i šta dalje. Šta rad nije obuhvatio i šta bi bio logičan sledeći korak. Ovaj pasus nije obavezan na svakom seminarskom, ali podiže utisak jer pokazuje da znaš granice sopstvenog rada.

Slabo naspram jako, rečenica po rečenica

Ista misao, dva zapisa.

Prva rečenica zaključka

Slabo: Na kraju ovog rada možemo zaključiti da je tema veoma značajna i široka.

Jako: U radu je razmatrana upotreba digitalnih kanala prodaje u malim uslužnim preduzećima, na osnovu dostupne literature i podataka za period 2020–2025.

Iznošenje nalaza

Slabo: Utvrđeno je da digitalizacija ima veliki uticaj na poslovanje.

Jako: Utvrđeno je da se najčešće koriste društvene mreže i sopstveni sajt, dok su platforme za posredovanje zastupljene samo u delatnostima sa standardizovanom uslugom.

Tumačenje nalaza

Slabo: Ovo pokazuje koliko je digitalizacija važna u savremenom poslovanju.

Jako: To znači da izbor kanala ne zavisi toliko od veličine preduzeća koliko od toga koliko je usluga standardizovana — što je za malo preduzeće praktičan kriterijum pri odlučivanju.

Ograničenje

Slabo: Naravno, tema bi mogla biti i šire istražena.

Jako: Nalazi se odnose na uslužne delatnosti i ne treba ih uopštavati na proizvodna preduzeća, koja rad nije obuhvatio.

Poslednja rečenica

Slabo: Ostaje da se vidi kako će se ova oblast razvijati u budućnosti.

Jako: Logičan nastavak bio bi poređenje troška uvođenja kanala sa ostvarenim prihodom, za šta su potrebni podaci koji u ovom radu nisu bili dostupni.

Obrazac je isti kao i u ostatku rada: zameni ocenu podatkom, a opštu najavu konkretnim sledećim korakom.

Formulacije po pasusima

Izbegavaj „na kraju možemo zaključiti”, „sve u svemu” i „nadam se da sam uspeo da prikažem”. Prva dva su prazna, treće je lično pismo, a ne zaključak.

Primer celog zaključka

Isti rad kao u primeru uvoda — „Digitalni kanali prodaje u malim uslužnim preduzećima”, deset strana, pa je zaključak jedna strana. Podaci u primeru su izmišljeni.

U radu je razmatrana upotreba digitalnih kanala prodaje u malim uslužnim preduzećima u Srbiji, u periodu 2020–2025. Analiza je obuhvatila pojam i vrste kanala, dosadašnje nalaze o njihovoj primeni i poređenje zastupljenosti po delatnostima.

Analiza je pokazala tri stvari. Prvo, najzastupljeniji su društvene mreže i sopstveni sajt, dok se platforme za posredovanje koriste znatno ređe. Drugo, izbor kanala jasno se razlikuje po delatnostima: tamo gde je usluga standardizovana, posredničke platforme su prisutnije. Treće, broj korišćenih kanala sam po sebi nije povezan sa veličinom preduzeća, što je suprotno očekivanju iznetom u uvodu.

Iz navedenog sledi da odluka o kanalu ne zavisi prvenstveno od resursa preduzeća nego od prirode same usluge. Za malo preduzeće to je upotrebljiv kriterijum: pre ulaganja u kanal, vredi proveriti da li je usluga dovoljno standardizovana da bi taj kanal uopšte funkcionisao.

Nalazi se odnose na uslužne delatnosti i ne treba ih uopštavati na proizvodna preduzeća, koja rad nije obuhvatio. Rad se oslanjao na dostupnu literaturu i objavljene podatke, bez sopstvenog istraživanja, pa se o razlozima za pojedinačne odluke može govoriti samo posredno. Logičan nastavak bio bi poređenje troška uvođenja kanala sa ostvarenim prihodom.

Četiri pasusa, oko 260 reči. Svaka tvrdnja ima svoje mesto u radu.

Ako ti se čini da nemaš šta da zaključiš

To se dešava kod čisto teorijskih tema, gde nisi ništa merio pa deluje da nema nalaza. Ima ih — samo su druge vrste.

Uradi ovo: prođi kroz poglavlja i iz svakog izvuci po jednu rečenicu koja sabira šta je u njemu utvrđeno. Dobio si četiri do pet rečenica, i to je kostur drugog pasusa. Ostalo se nadograđuje oko toga.

Nalaz teorijskog rada je i rečenica tipa „u literaturi se pojam koristi u dva različita značenja, što objašnjava zašto se nalazi razlikuju”. To je zaključak, iako nije izmeren.

Ako iz nekog poglavlja ne možeš da izvučeš nijednu rečenicu, to poglavlje verovatno ništa ne tvrdi — što je problem razrade, ne zaključka. Kako se to popravlja: razrada seminarskog rada.

Koliko treba da bude dug

Otprilike koliko i uvod — oko deset odsto rada. Za rad od deset strana to je jedna strana, odnosno četiri do pet pasusa.

Zaključak od tri rečenice deluje kao da ti je ponestalo vremena. Zaključak od tri strane znači da si u njega stavio nešto što pripada razradi.

Vreme i lice

Zaključak se piše u prošlom vremenu, jer govori o onome što je u radu urađeno: „utvrđeno je”, „u radu je pokazano”, „analiza je pokazala”.

Za lice proveri uputstvo. Na većini fakulteta u Srbiji se traži bezlična forma („može se zaključiti”, „utvrđeno je”) umesto prvog lica jednine. Više o tome u tekstu akademski stil pisanja.

Zaključak nije sažetak

Mešaju se često, a rade različit posao.

Kako se piše onaj drugi: sažetak seminarskog rada.

Poslednja provera

Pre predaje pročitaj zaključak naglas i pitaj se za svaku rečenicu: „gde ovo piše u radu?”. Za svaku rečenicu mora da postoji mesto u tekstu koje je potkrepljuje.

Rečenice za koje ne postoji takvo mesto su ili prazne fraze ili tvrdnje bez osnove. I jedno i drugo se briše. Ostatak provere pre predaje: šta proveriti pre predaje rada.

Koliko prostora zaključak sme da zauzme, po srazmeri prema obimu rada: koliko dugačak treba da bude zaključak.