Koliko dugačak treba da bude zaključak

Zaključak se ne meri apsolutnim brojem strana nego srazmerom prema obimu rada. Radna mera je pet do deset odsto ukupnog teksta, uz uvod koji je otprilike iste dužine ili nešto kraći.

Za seminarski rad od petnaest strana to znači pola strane do jedne strane, odnosno tri do pet pasusa. Za rad od trideset strana — strana do dve.

Srazmera radi zato što zaključak ima tačno određen posao: da odgovori na pitanje koje je uvod postavio. Posao je isti bez obzira na dužinu rada, ali rad sa više poglavlja ima i više nalaza koje treba sabrati.

Tabela po obimu rada

Brojevi su orijentacioni. Ako uputstvo predmeta propisuje dužinu zaključka, ili ukupan obim rada, to je merodavno — a ukupan obim se najčešće propisuje: koliko strana ima seminarski rad.

Praktično pravilo koje pokriva sve redove tabele: zaključak i uvod zajedno ne prelaze petinu rada. Ako prelaze, rad ima previše okvira, a premalo sadržaja.

Šta zauzima taj prostor

Zaključak od pet pasusa nije pet pasusa istog. Raspored koji funkcioniše:

1. Šta je rad radio — jedna rečenica, u prošlom vremenu, bez ponavljanja celog uvoda.
2. Glavni nalazi — jedan do tri pasusa, po jedan po poglavlju ili po pitanju.
3. Šta iz toga sledi — jedan pasus u kome nalazi znače nešto zajedno, a ne pojedinačno.
4. Ograničenja i šta ostaje otvoreno — jedan kratak pasus, ako rad ima istraživanje.

Drugi element je jedini koji raste sa obimom rada. Prvi i treći ostaju iste dužine i u radu od deset i u radu od trideset strana.

Ako ne znaš šta tačno ide u svaki od tih delova: zaključak seminarskog rada.

Kada je zaključak prekratak

Zaključak od tri rečenice je najčešća greška, i skoro uvek nastaje na isti način — pisan je poslednji, uveče pred predaju, kad je rad već gotov.

Znaci da je prekratak:

• ne pominje nijedan konkretan nalaz, samo kaže da je tema značajna
• svaka njegova rečenica bi mogla da stoji u zaključku bilo kog drugog rada
• ne odgovara na cilj postavljen u uvodu
• nema nijedan podatak ni broj iz sopstvenog rada

Test: pokrij naslov i daj nekome da pročita samo zaključak. Ako ne može da kaže o čemu je rad bio i šta je utvrđeno, zaključak nije završen bez obzira na to koliko reči ima.

Najbrža dopuna je da prođeš kroz poglavlja i iz svakog izvučeš po jednu rečenicu o tome šta je u njemu utvrđeno. Pet poglavlja daje pet rečenica, i to je već skelet zaključka.

Kada je zaključak predugačak

Ređe, ali se dešava — najčešće kod radova gde autor u zaključku nastavlja da piše rad. Znaci:

• pojavljuje se nov podatak ili nova tvrdnja koje nema u telu rada
• ima citata i poziva na literaturu (u zaključku se, po pravilu, ne citira)
• prepričava sadržaj poglavlja umesto da sabere nalaze
• ponavlja definicije iz teorijskog dela
• sadrži deo koji je zapravo diskusija i pripada prethodnom poglavlju

Šta se od nabrojanog izbacuje i zašto: šta ne ide u zaključak.

Skraćivanje ide obrnutim redom od pisanja: prvo se brišu citati, pa definicije, pa prepričavanje. Ono što ostane je skoro uvek tačno onoliko koliko treba.

Odnos zaključka i uvoda

Ta dva dela se čitaju zajedno, pa se i mere zajedno. Uobičajen odnos je da su približno iste dužine, ili da je zaključak nešto kraći od uvoda.

Odstupanja nešto znače:

• Zaključak duplo duži od uvoda — najčešće znači da je u njega ušla diskusija koja pripada prethodnom poglavlju.
• Zaključak upola kraći od uvoda — rad je ostao bez odgovora; uvod je postavio pitanja na koja niko nije odgovorio.
• Oba predugačka — rad ima malo sadržaja, pa se okvir razvukao da popuni obim. Ovo profesor prepozna odmah.

Najlakša provera je vizuelna: otvori rad, pogledaj prvu i poslednju stranu jednu do druge i vidi da li se količine teksta poklapaju. Ako se razlikuju za više od dvostruko, nešto nije na svom mestu. Kako se to izbegava pri planiranju obima: struktura seminarskog rada.

Kako se dužina meri u Wordu

Brojanje strana zavisi od formatiranja, pa je pouzdanije brojati reči:

Broj reči se u Wordu vidi tako što označiš zaključak i pogledaš statusnu traku dole levo — ona prikazuje broj označenih reči u odnosu na ukupan broj.

Jedna strana sa standardnim formatom, dakle Times New Roman 12 i prored 1,5, nosi otprilike 300 do 350 reči. Ako ti se brojevi ne slažu sa tim, proveri prored i margine: prored u radu i margine za seminarski rad.

Zaključak kod radova sa istraživanjem

Ako rad ima anketu ili sopstvene podatke, zaključak je po pravilu na gornjoj granici srazmere, jer mora da pokrije i nalaze i njihova ograničenja.

Ograničenja su kratka, ali obavezna — jedan pasus koji kaže na čemu su nalazi zasnovani i dokle sežu:

Nalazi se odnose na uzorak od 48 studenata jednog fakulteta i ne mogu se uopštiti na sve studente. Oni pokazuju smer u kome bi šire istraživanje moglo da se kreće.

Dve rečenice, a sprečavaju najčešći prigovor na odbrani. Šta se sme, a šta ne sme tvrditi na malom uzorku: kako se tumače rezultati male ankete.

Kod radova bez istraživanja ovaj pasus se izostavlja, pa je zaključak prirodno kraći — što je u redu i ne treba ga veštački razvlačiti.

Jedan praktičan savet o redosledu: zaključak se piše pre uvoda, iako u radu stoji posle njega. Kad je rad gotov, nalazi su ti sveži i zaključak nastane za pola sata. Uvod se onda piše prema zaključku, pa se to dvoje poklopi bez naknadnog dotezanja — i dužina ispadne tačna sama od sebe, jer oba dela pokrivaju isti sadržaj.

Provera pred predaju

Četiri pitanja, u jednom prolazu:

1. Da li je zaključak između pet i deset odsto rada?
2. Da li odgovara na cilj iz uvoda, rečenicom koja se može uporediti sa njim?
3. Ima li u njemu ijedan podatak ili tvrdnja kojih nema u telu rada?
4. Da li bi neko ko je pročitao samo zaključak znao šta je rad utvrdio?

Ako zapne na trećem pitanju, taj deo se seli u rad. Ako zapne na drugom, poređaj uvod i zaključak jedan pored drugog i piši zaključak prema cilju — to je, uzgred, najbrži način da se napiše cela ta strana.