Kako se piše sažetak seminarskog rada

Sažetak je kratak pregled celog rada, na početku, iza naslovne strane. Piše se poslednji, kad je rad gotov, i sastavlja se iz onoga što u radu već piše — ne izmišlja se nijedna nova tvrdnja.

Postupak je mehanički i traje dvadesetak minuta: izvučeš po jednu rečenicu iz svakog poglavlja, spojiš ih u jedan pasus, pa skratiš dok ne stane u traženi obim. Ako ti pisanje sažetka traje sat vremena, verovatno ga pišeš iz glave umesto iz rada.

Šta u sažetak ide po elementima i kako izgleda gotov kostur od pet rečenica, razrađeno je u tekstu apstrakt za seminarski rad. Ovde je postupak — kako se od napisanog rada dođe do tog sažetka i šta se u njemu skraćuje.

Pre svega: proveri da li se uopšte traži. Na seminarskim radovima sažetak nije uvek obavezan. Ako u uputstvu nema reči „sažetak”, „apstrakt” ni „rezime”, verovatno se ne traži, a jedno pitanje asistentu je sigurnije od pretpostavke.

Sažetak, uvod i zaključak nisu isto

Ovo je razlika koja rešava polovinu problema. Sva tri teksta govore o istom radu, ali svaki ima drugu ulogu.

Najčešća greška je sažetak koji je zapravo skraćen uvod: govori o značaju teme, najavljuje šta će rad raditi, i nigde ne kaže šta je iz rada izašlo. Sažetak mora da sadrži nalaz. Ako ga nema, čitalac koji je pročitao samo sažetak ne zna ništa.

Druga česta greška je sažetak prepisan iz zaključka. Zaključak pretpostavlja da si pročitao rad i poziva se na ono što je rečeno; sažetak ne sme ništa da pretpostavlja.

Postupak u pet koraka

1. Po jedna rečenica iz svakog poglavlja

Otvori rad i idi poglavlje po poglavlje. Za svako napiši jednu rečenicu o tome šta se u njemu radi ili šta je u njemu utvrđeno. Ne prepisuj rečenice iz rada — piši nove, kraće.

Za rad od pet poglavlja dobijaš pet rečenica. To je sirovina.

2. Rasporedi po redosledu

Poređaj te rečenice ovim redom: predmet, cilj, metod, glavni nalaz, zaključak. Ako ti neka rečenica ne pripada nijednom od pet mesta, ona najverovatnije ne ide u sažetak.

Ako za neki element nemaš rečenicu, to je koristan signal. Sažetak bez nalaza obično znači da ga ni rad nema.

3. Spoji u jedan pasus

Sažetak je jedan pasus, bez podnaslova, bez nabrajanja sa crticama i bez deljenja na delove. Rečenice se povezuju, ne lepe jedna na drugu.

4. Skrati

Obim je najčešće između 100 i 250 reči, ali proveri uputstvo predmeta. Skraćuje se ovim redom:

• Uvodne fraze — „U ovom radu će se pokušati da se…” se pretvara u „Rad analizira…”
• Opšte rečenice o značaju teme — one pripadaju uvodu
• Nabrajanja — tri primera postaju jedan ili nijedan
• Ponavljanja — ista stvar rečena u drugoj rečenici na drugi način
• Prilozi i pojačivači — „veoma”, „izuzetno”, „svakako”

Ono što se ne skraćuje: cilj i nalaz. Ako sažetak mora da bude kraći, kraći je na račun konteksta, nikad na račun rezultata.

5. Proveri šta u sažetku ne sme da stoji

• Citati i reference. Sažetak stoji sam i ne poziva se na izvore.
• Skraćenice koje nisu opšte poznate, jer se u sažetku nemaju gde objasniti.
• Tabele, formule i brojevi tabele. Nalaz se opisuje rečima.
• Upućivanje na delove rada. „Kao što je prikazano u trećem poglavlju” nema smisla u tekstu koji se čita sam.
• Nove tvrdnje kojih nema u radu.

Primer pre i posle

Prva verzija, onakva kakva se najčešće napiše:

U današnje vreme, kada je konkurencija na tržištu sve veća, upravljanje zalihama predstavlja izuzetno važnu temu kojom se bave mnogi autori. U ovom radu će se pokušati da se objasni pojam zaliha, njihova podela i značaj, kao i troškovi koji nastaju njihovim držanjem. Rad se sastoji iz uvoda, tri poglavlja i zaključka.

Šta ne valja: prve dve rečenice govore o značaju teme, treća opisuje sadržaj umesto nalaza, a nalaza nema uopšte. Ovo je uvod, ne sažetak.

Prepravljeno:

Rad analizira strukturu troškova držanja zaliha u maloprodaji i način na koji se oni raspoređuju po vrstama robe. Cilj je da se utvrdi koji deo ukupnih troškova zaliha nastaje skladištenjem, a koji naručivanjem i nedostatkom robe. Analiza je rađena na javno dostupnim finansijskim izveštajima jednog trgovinskog preduzeća za period od tri godine. Utvrđeno je da najveći deo troškova nastaje držanjem robe sa sporim obrtom, dok troškovi naručivanja ostaju stabilni kroz posmatrani period. Iz toga sledi da se najveći efekat postiže promenom politike naručivanja za tu grupu proizvoda.

Druga verzija je kraća, a sadrži predmet, cilj, metod, nalaz i zaključak. Neko ko je pročita zna šta je u radu.

Gde stoji i kako izgleda

Sažetak dolazi iza naslovne strane, a pre sadržaja — ili iza sadržaja, ako uputstvo tako traži. Na seminarskom radu zauzima manje od jedne strane i nikad ne prelazi na drugu.

Tehnički se ne razlikuje od ostatka rada: isti font, isti prored, isto poravnanje. Nema uvlačenja prvog reda ako ga ostatak rada nema, i ne piše se kurzivom niti manjim slovima, osim ako uputstvo izričito traži.

Naslov odeljka se piše onako kako ga uputstvo naziva. Ako uputstva nema, „Sažetak” je najsigurniji izbor. Strana na kojoj stoji sažetak se najčešće broji, ali se broj ne prikazuje — kako se to podešava: numeracija od uvoda.

Sažetak ne ulazi u traženi broj strana rada, osim ako uputstvo ne kaže drugačije. Ako ti rad ima tačno propisanu dužinu, računaj od uvoda do zaključka.

Ključne reči

Ispod sažetka idu tri do pet ključnih reči, odvojenih zarezom.

Biraju se pojmovi koji bi neko ukucao da traži tvoj rad. Ne ponavljaj reči iz naslova — one se već znaju. Ne stavljaj preširoke pojmove tipa „ekonomija” ni cele fraze.

Ako se traži i verzija na engleskom, ona je prevod postojećeg sažetka, a ne nov tekst: kako prevesti apstrakt na engleski.

Poslednja provera

Pročitaj sažetak nekome ko nije čitao rad i pitaj ga da ti prepriča o čemu je rad. Ako ume da kaže šta je utvrđeno, a ne samo o čemu se piše, sažetak je gotov.

Pre predaje proveri i da se sažetak slaže sa zaključkom — ako u jednom stoji jedan nalaz, a u drugom drugi, to je znak da je jedan od njih pisan pre nego što je rad bio gotov. Kako se piše zaključak koji se sa tim slaže: zaključak seminarskog rada. Odnos uvoda i ostatka rada: uvod za seminarski rad.