Apstrakt za seminarski rad

Apstrakt je jedini deo rada koji je napisan da se čita sam, bez ostatka. Zato mora da bude potpun — neko ko pročita samo njega treba da zna o čemu je rad i šta je iz njega izašlo.

Da li je uopšte potreban

Na seminarskim radovima se ne traži uvek. Na nekim predmetima jeste, na nekim nije, a na diplomskim i master radovima je po pravilu obavezan, često i na engleskom jeziku.

Proveri uputstvo. Ako u njemu nema reči „apstrakt”, „sažetak” ili „rezime”, verovatno se ne traži — ali jedno pitanje asistentu je sigurnije od pretpostavke.

Apstrakt, sažetak, rezime — ista stvar?

U praksi se u srpskom sva tri termina koriste za isto: kratak pregled rada na početku. Razlika se sreće u tome što neki fakulteti terminom „rezime” označavaju verziju na stranom jeziku, a „apstrakt” onu na srpskom. Kako je kod tebe, piše u uputstvu.

Šta ide u apstrakt

Pet elemenata, ovim redom:

1. Predmet — o čemu je rad
2. Cilj — šta rad hoće da utvrdi ili pokaže
3. Metod — kako je to urađeno; na teorijskom radu: analiza literature
4. Glavni nalaz — šta je utvrđeno, konkretno
5. Zaključak — šta iz toga sledi

Jedna do dve rečenice po elementu. To je ceo apstrakt.

Kostur od pet rečenica

Popuni ovo i imaš gotov apstrakt:

Rad se bavi [predmet]. Cilj rada je da se [cilj]. U radu je korišćena [metod ili pristup]. Analiza pokazuje da [glavni nalaz]. Na osnovu toga se zaključuje da [zaključak].

Zatim prepravi rečenice da ne zvuče kao popunjen obrazac, ali zadrži redosled.

Koliko treba da bude dug

Za seminarski rad obično 100 do 250 reči — to je jedan pasus, ne više. Za diplomski se često traži do 300 reči.

Apstrakt se ne deli na pasuse, ne sadrži naslove i ne sadrži tačke sa nabrajanjem.

Čega u apstraktu nema

• Citata i referenci. Apstrakt stoji sam za sebe.
• Skraćenica koje se objašnjavaju tek u radu.
• Fraza tipa „u ovom radu će se razmatrati”. Apstrakt kaže šta je urađeno, u prošlom vremenu, ne šta će se raditi.
• Podataka kojih nema u radu.
• Opštih rečenica o značaju teme. Za to nema prostora u sto reči.

Ključne reči

Ispod apstrakta idu tri do pet ključnih reči, razdvojenih zarezom ili tačkom-zarez.

Biraju se tako da bi ih neko ko traži rad na tvoju temu zaista ukucao. To znači stručne termine, ne opšte reči.

Loše: rad, analiza, istraživanje, značaj Dobro: digitalni marketing, mala preduzeća, ponašanje potrošača, Srbija

Ključne reči se ne ponavljaju iz naslova ako u naslovu već stoje — one treba da dodaju pojmove kojih u naslovu nema.

Popunjen primer

Kostur iz prethodnog odeljka, na konkretnoj temi:

Rad se bavi upotrebom društvenih mreža u promociji malih preduzeća u Srbiji. Cilj rada je da se utvrdi koje mreže mala preduzeća najčešće koriste i sa kojim ciljem. U radu je korišćena analiza dostupne literature i sekundarnih podataka objavljenih u periodu od 2019. do 2024. godine. Analiza pokazuje da se mreže najčešće koriste za održavanje kontakta sa postojećim kupcima, a znatno ređe za kampanje sa merljivim prodajnim ciljem. Na osnovu toga se zaključuje da ograničenje nije u dostupnosti kanala nego u nedostatku merenja rezultata.

Pet rečenica, oko devedeset reči, i svaka nosi po jedan element. Ako u tvom apstraktu postoji rečenica koja ne nosi nijedan od tih pet, ona verovatno ne treba da bude tu.

Ista tema, napisana loše:

U današnje vreme društvene mreže imaju sve veći značaj. U ovom radu će biti reči o njihovoj primeni u poslovanju. Biće obrađeni razni aspekti ove važne teme.

Tri rečenice, a nijedna ne kaže šta je rad utvrdio. Takav apstrakt se može zalepiti na bilo koji rad iz oblasti, što je znak da nije napisan za ovaj.

Apstrakt za teorijski rad

Većina seminarskih radova nema sopstveno istraživanje, pa „metod” i „nalaz” deluju kao da se ne uklapaju. Uklapaju se, samo drugačije:

• metod je način na koji si obradio literaturu — analiza, poređenje pristupa, prikaz razvoja pojma kroz vreme
• nalaz je ono do čega si došao poređenjem izvora, a ne ono što jedan autor tvrdi

Rečenica „analiza pokazuje da se pristupi razlikuju pre svega po tome da li polaze od potrošača ili od proizvoda” jeste nalaz teorijskog rada. Rečenica „mnogi autori su pisali o ovoj temi” nije nalaz nego zapažanje.

Ako je apstrakt predugačak

Uobičajeno je da prva verzija bude duplo duža nego što treba. Skraćuje se ovim redom:

1. Izbaci uvodnu rečenicu o značaju teme. Skoro uvek je prva i skoro uvek je višak.
2. Izbaci nabrajanja. „Obrađeni su pojam, podela, istorijat i primena” se svodi na ono što je zaista predmet rada.
3. Spoji metod i nalaz u jednu rečenicu ako je metod jednostavan.
4. Izbaci prideve. Značajan, važan, savremen, aktuelan — nijedan ne nosi informaciju.
5. Skrati zavisne rečenice. „S obzirom na to da” postaje „jer”.

Ako je i posle toga predug, problem je u tome što pokušavaš da sažmeš ceo sadržaj rada umesto onih pet elemenata.

Gde stoji i kako se formatira

Apstrakt ide posle naslovne strane, pre sadržaja ili odmah posle njega — zavisi od uputstva. Ako uputstva nema, uobičajen redosled je: naslovna strana, apstrakt sa ključnim rečima, sadržaj, uvod. Ceo redosled delova: struktura seminarskog rada.

Tehnički:

• reč „Apstrakt” ili „Sažetak” stoji kao naslov iznad teksta
• jedan pasus, bez uvlačenja prvog reda
• prored kao u ostatku rada ili 1, po uputstvu
• ključne reči ispod, sa oznakom „Ključne reči:” podebljano ili kurzivom

Ako apstrakt označiš stilom naslova, ući će u automatski sadržaj — a tamo mu je mesto samo ako uputstvo to traži.

Apstrakt i uvod nisu isto

Ovo se meša najčešće. Apstrakt sažima ceo rad, uključujući i ono što je utvrđeno. Uvod uvodi u temu i ne otkriva zaključak — on objašnjava predmet, cilj i strukturu rada.

Praktična provera: ako u tvom apstraktu nema nijedne rečenice o tome šta je utvrđeno, napisao si uvod i nazvao ga apstraktom. Kako izgleda pravi uvod: uvod za seminarski rad.

Odnos cilja i predmeta, koji apstrakt sažima u dve rečenice, razložen je u tekstu cilj i predmet seminarskog rada.

Provera gotovog apstrakta

Šest pitanja, i svako ima odgovor u samom tekstu apstrakta:

1. Vidi se li iz njega o čemu je rad, bez čitanja naslova?
2. Vidi se li šta si hteo da utvrdiš?
3. Vidi se li kako si to uradio?
4. Ima li bar jedna rečenica o tome šta je utvrđeno?
5. Stoji li sam za sebe, bez upućivanja na „u nastavku rada”?
6. Da li je svaka tvrdnja u njemu zaista potkrepljena u radu?

Ako na neko pitanje nema odgovora, dodaj rečenicu, ne pasus. Apstrakt se popravlja jednom rečenicom, a kvari jednim pasusom.

Piše se poslednji

Kao i uvod. Ne možeš da sažmeš rad koji nije napisan, a ako ga napišeš unapred, sažećeš rad koji si nameravao da napišeš, a ne onaj koji si napisao.

Praktično: kad je rad gotov, pročitaj uvod i zaključak zaredom i iz njih sastavi apstrakt. Devedeset odsto materijala je već tamo. Kako se piše zaključak iz kog se to izvlači: zaključak seminarskog rada.

Apstrakt na engleskom

Ako se traži i engleska verzija, ona je prevod srpske, ne novi tekst. Vremena su obično prošlo za ono što je urađeno i sadašnje za ono što rad tvrdi.

Najčešće greške u prevodu i gotovi obrasci rečenica: kako prevesti apstrakt na engleski. Za diplomski rad, gde je apstrakt obavezan i strože propisan: apstrakt i ključne reči.

Postupak kojim se od gotovog rada dolazi do sažetka, korak po korak i sa primerom prepravke, je u tekstu kako se piše sažetak seminarskog rada.