Šta profesori ocenjuju u seminarskom radu

Kriterijume postavlja predmet. Uputstvo koje si dobio na prvom času je jedini obavezujući spisak, i ako se ono razlikuje od bilo čega ovde, važi uputstvo. Ocenu daje nastavnik, po svojoj skali, i nijedan tekst je ne može predvideti.

Ono što se može opisati jeste nešto drugo: šta se u samom tekstu vidi kao rad. Profesor ne vidi koliko si sedeo nad radom — vidi tragove koje je to sedenje ostavilo u tekstu. Neki od tih tragova se prepoznaju za trideset sekundi, pre nego što se rad uopšte pročita.

Prvih trideset sekundi

Pre čitanja, profesor otvori rad i pogleda:

1. Naslovnu stranu — ima li sve što uputstvo traži
2. Sadržaj — postoji li i da li brojevi strana odgovaraju
3. Obim — da li je u traženom rasponu
4. Spisak literature — koliko izvora ima i kakvi su
5. Izgled teksta — da li je ujednačen ili se vidi da je sklapan iz više izvora

Sve pet se proverava bez čitanja i sve pet se popravlja za sat vremena. Rad koji tu padne kreće sa minusom pre prve rečenice.

Peta stavka se najčešće potceni. Različit font u dva pasusa, različita veličina slova posle prekopiranog citata, plava podvučena reč usred rečenice — to su tragovi kopiranja koji se vide sa metar udaljenosti. Ne znače nužno da je nešto prepisano, ali postavljaju pitanje koje ne želiš da bude prvo.

Šta se tu proverava i kojim redom: naslovna strana seminarskog rada.

Pet kriterijuma

Ono što se posle čitanja stvarno vrednuje svodi se na pet stvari. Njihov redosled i težina se razlikuju od predmeta do predmeta — negde je izvor najvažniji, negde samostalna analiza — ali se retko dešava da neki od njih potpuno izostane.

1. Odgovara li rad temi

Najosnovnije pitanje: da li rad radi ono što je naslov obećao. Radovi koji skrenu u susednu temu, ili koji temu obrađuju samo u jednom poglavlju, tu gube najviše.

Provera: pročitaj naslov, pa zaključak. Ako se ne poklapaju, rad je negde skrenuo. Druga provera je spisak poglavlja — ako se naslovna reč iz teme ne pojavljuje ni u jednom naslovu poglavlja osim u uvodu, rad je verovatno o nečemu drugom.

Čest oblik promašaja je rad koji je preširok: tema je bila jedan pojam, a rad obrađuje celu oblast u kojoj se taj pojam nalazi. Formalno nije netačan, ali ne odgovara na ono što je pitano.

2. Struktura i logika

Da li poglavlja imaju redosled koji nešto znači i da li se nadovezuju. Rad koji izgleda kao tri odvojena teksta gubi bodove čak i kad je svaki od njih dobar.

Znak da struktura drži: prelaz između poglavlja je napisan. Jedna rečenica na kraju poglavlja koja kaže šta sledi i zašto vredi više od novog podnaslova. Kako se poglavlja povezuju: razrada seminarskog rada.

3. Izvori i njihova upotreba

Ovde se gleda troje: koliko izvora ima, kakvi su, i da li su stvarno korišćeni.

Rad sa deset izvora od kojih su osam sajtovi prolazi lošije od rada sa pet izvora od kojih su tri knjige i dva naučna članka. A rad u kom je svaki izvor stvarno upotrebljen prolazi bolje od oba.

Najbrža provera koju profesor radi: uzme jedan izvor iz spiska i potraži gde je u tekstu. Ako ga nema, spisak je ukras. Koliko ih se očekuje: koliko izvora treba za seminarski rad.

4. Samostalnost

Najteže merljiv, a najvažniji kriterijum. Profesor procenjuje da li si razumeo ono što si napisao ili si to prepisao i preformulisao.

Znaci koji odaju nesamostalnost:

• naglo menjanje stila između pasusa
• termini koji se koriste nedosledno
• tvrdnje koje se međusobno ne slažu, jer su iz izvora koji se ne slažu
• primeri koji očigledno nisu iz našeg konteksta, a nigde se ne kaže odakle su
• zaključak koji ne sledi iz rada
• rečenice koje zvuče stručnije od ostatka teksta, a nemaju izvor

Znaci samostalnosti: poređenje izvora, sopstveni primer, kritička ograda, jasno rečeno šta ostaje nerešeno. Parafraza koja je stvarno tvoja, a ne zamena svake treće reči sinonimom — šta je parafraza.

Najjednostavniji način da se samostalnost vidi jeste da negde u radu doneseš odluku i obrazložiš je. Zašto si uzeo baš ovu definiciju od tri ponuđene, zašto si izostavio jedan pristup, zašto primer iz jedne oblasti a ne iz druge. Jedna takva rečenica po poglavlju menja utisak o celom radu.

5. Forma

Formatiranje, pravopis, citiranje, urednost. Sam po sebi ne donosi visoku ocenu, ali je najlakši način da se ona izgubi.

Razlog je jednostavan: forma je jedini kriterijum koji u potpunosti zavisi od tebe i ne traži nikakvo znanje. Zato se greška u formi čita kao nemar, a ne kao nerazumevanje.

U praksi se najviše gubi na sitnicama koje se ponavljaju kroz ceo rad — jedan citat naveden na tri različita načina, naslovi poglavlja koji nisu isto oblikovani, tabele bez broja i potpisa. Nijedna od tih grešaka nije velika, ali ih ima na svakoj strani.

Šta najbrže obara ocenu

Prva stavka je jedina koja nije pitanje ocene nego postupka, i posledice su ozbiljnije od loše ocene. Sve ostale se popravljaju pre predaje.

Šta se u tekstu vidi kao uloženi rad

• Sopstveni primer ili podatak — nešto čega nema ni u jednom drugom radu iz grupe
• Poređenje izvora koji se ne slažu, sa objašnjenjem razlike
• Poštena ograda — rečenica o tome šta rad nije obuhvatio i zašto
• Tabela ili grafikon koji zamenjuje dve strane teksta
• Zaključak sa konkretnim nalazima, ne sa opštim mestima
• Termin koji se dosledno koristi kroz ceo rad, sa definicijom na prvom mestu
• Rečenica koja povezuje teoriju sa primerom — najkraći dokaz da si razumeo obe

Ovo su stvari koje ne traže više vremena, nego drugačiji pristup. Zajedničko im je da se ne mogu prepisati: svaka od njih zahteva da si u nekom trenutku doneo odluku o sopstvenom tekstu.

Nijedna od njih, sama po sebi, ništa ne garantuje. One samo čine da rad izgleda kao nečiji rad, a ne kao zbir izvora.

Kako se zaključak piše da bi nešto rekao: zaključak seminarskog rada.

Pre predaje

Prođi kroz kratku listu: šta proveriti pre predaje rada. Spisak onoga što najčešće vraća rad je u tekstu najčešće greške u seminarskom radu.

Poslednji korak koji se isplati: uporedi rad sa uputstvom predmeta, stavku po stavku. Ne sa ovim spiskom — sa uputstvom. Ono je merilo po kom se rad stvarno gleda.