Šta je kolokvijumski rad i po čemu se razlikuje
Šta je kolokvijumski rad, koliko je dugačak, po čemu se razlikuje od seminarskog i eseja, kako se struktuira i šta se na njemu zaista ocenjuje.
Kratak odgovor
Kolokvijumski rad je kraći pisani zadatak koji se predaje uz kolokvijum ili umesto njega, obično na tri do osam strana. Od seminarskog se razlikuje po obimu, užoj temi i po tome što se vezuje za gradivo obrađeno do tog dela semestra.
Kolokvijumski rad je kraći pisani zadatak koji se predaje uz kolokvijum ili umesto njega, i koji nosi deo predispitnih poena. Obim je najčešće tri do osam strana, tema je uža nego kod seminarskog, a rok kraći — obično nedelju ili dve.
Naziv nije isti svuda. Na jednim predmetima je to kolokvijumski rad, na drugim „rad za prvi kolokvijum”, „pismeni zadatak” ili „domaći rad”. Ono što je zajedničko jeste namena: provera da li pratiš gradivo dok traje semestar, a ne provera da li umeš da napišeš obiman rad.
Ta namena menja skoro sve. Kolokvijumski rad se vezuje za deo gradiva koji je do tog trenutka obrađen, koristi literaturu sa spiska predmeta, i ocenjuje se po tome da li si razumeo pojmove sa predavanja — ne po tome koliko si izvora našao sam. Zato se piše drugačije nego seminarski, iako mu formalno liči.
Pravila se razlikuju od predmeta do predmeta i menjaju se iz godine u godinu. Merodavno je uputstvo predmeta, a ne opšti obrazac; ako uputstva nema, pitaj na času ili mejlom pre nego što počneš da pišeš.
Razlika u odnosu na seminarski rad
| Kolokvijumski rad | Seminarski rad | |
|---|---|---|
| Obim | 3–8 strana | 10–20 strana |
| Tema | deo gradiva, zadata ili uska | šira, često se bira |
| Literatura | spisak predmeta, dva do pet izvora | samostalno prikupljena, više izvora |
| Rok | nedelju do dve | nekoliko nedelja |
| Struktura | skraćena | puna |
| Šta se ocenjuje | razumevanje gradiva | obrada teme |
| Poeni | predispitni, u toku semestra | predispitni ili uslov za ispit |
Najvažniji red u tabeli je poslednji red sa sadržajem: šta se ocenjuje. Seminarski pokazuje da vladaš temom; kolokvijumski pokazuje da si razumeo ono što je predavano. Rad koji donosi gomilu izvora van spiska predmeta, a promaši pojam sa predavanja, prolazi lošije od rada koji koristi dva izvora sa spiska i pokaže da ih je razumeo.
Šire poređenje tipova radova, sa esejem i stručnim radom: esej, seminarski i stručni rad — razlike.
Struktura
Struktura je skraćena verzija seminarske. Na pet strana nema mesta za sve delove, pa se zadržava samo ono što nosi sadržaj:
- Naslovna strana — često dovoljno zaglavlje sa podacima na prvoj strani
- Uvod — pola strane: o čemu je rad, koje pitanje obrađuje
- Razrada — dva do četiri kraća poglavlja
- Zaključak — nekoliko rečenica, bez novih podataka
- Literatura — izvori koje si zaista koristio
Šta obično ne ide: apstrakt, ključne reči, sadržaj, spisak tabela, prilozi. Automatski sadržaj na rad od četiri strane deluje kao popunjavanje prostora, osim ako uputstvo to izričito traži.
Uvod i zaključak se i ovde pišu poslednji. Delovi koji ostaju isti kao kod dužih radova, sa detaljima šta u koji ide: struktura seminarskog rada.
Tema mora da bude uža nego što izgleda
Na pet strana staje jedno pitanje, obrađeno do kraja. Sve preko toga postaje nabrajanje.
| Preširoko za kolokvijumski | Upotrebljivo |
|---|---|
| Motivacija zaposlenih | Dve teorije motivacije i razlika među njima |
| Ugovor o radu | Otkazni rok u ugovoru o radu |
| Marketing na mrežama | Zašto se kampanja meri po konverziji, a ne po dometu |
| Ćelijska dioba | Razlika između mitoze i mejoze u ishodu |
Ako je tema zadata i deluje široko, suzi je sam i to napiši u uvodu: jedna rečenica koja kaže koji deo teme obrađuješ i zašto baš taj. Time si pokazao da razumeš obim posla, umesto da si ga prećutno smanjio.
Koliko izvora
Dva do pet, i to najčešće sa spiska literature predmeta. Udžbenik, jedan do dva naučna rada i, ako tema to traži, propis ili zvanična statistika.
Tri pravila koja se ovde najviše krše:
- Izvori sa spiska predmeta imaju prednost. Oni su i razlog zašto je zadatak dat.
- Svaki izvor iz spiska mora da se pojavi u tekstu. Na pet strana se to proverava za minut.
- Nema izvora bez autora i godine. Kratak rad sa tri sumnjiva linka ostavlja gori utisak nego dug rad sa istim brojem.
Citira se po istim pravilima kao svuda, u stilu koji predmet traži: kako citirati literaturu.
Kako se piše za nedelju dana
Rok je kratak, ali je i posao mali. Raspored koji radi:
- Dan 1 — pročitaj zadatak i uputstvo, suzi temu do jednog pitanja
- Dan 2–3 — pročitaj dva do tri izvora i zabeleži šta iz kog uzimaš
- Dan 4 — napiši spisak od tri do četiri naslova poglavlja, sa rečenicom ispod svakog
- Dan 5 — napiši razradu, u jednom danu, bez prepravljanja usput
- Dan 6 — uvod, zaključak, literatura, formatiranje
- Dan 7 — pauza od teksta, pa čitanje i predaja
Ako imaš samo tri dana, spoji korake, ali ne izbacuj poslednji. Na kratkom radu se slovna greška i nedovršena rečenica vide odmah, jer nema u čemu da se izgube.
Detaljnije o rasporedu i o tome šta se radi kad rok stigne pre plana: kako isplanirati pisanje rada.
Šta se najčešće zamera
- Prepričan udžbenik bez ijedne sopstvene rečenice koja povezuje pojmove
- Preširoka tema, pa svaki pasus ostaje na nivou definicije
- Uvod na strani i po na radu od četiri strane
- Pojam sa predavanja upotrebljen pogrešno — najteža zamerka, jer je rad upravo o tome
- Izvori van spiska predmeta, a nijedan sa njega
- Popunjavanje prostora — duge rečenice koje ne nose informaciju
- Bez citata, pa se ne vidi šta je tvoje a šta preuzeto
Tri od sedam stavki se rešavaju istom merom: umesto još jedne definicije, napiši rečenicu koja poredi dva pojma ili objašnjava zašto se razlikuju. To je ono što se u kratkoj formi zaista ocenjuje.
Ton i lice
Kolokvijumski rad se piše bezlično, kao i seminarski, osim ako predmet izričito traži sopstveni stav — što je čest slučaj na filozofiji, sociologiji i književnosti. U tom slučaju stav sme da postoji, ali mora da bude obrazložen izvorom ili argumentom.
Pravila tona, sa primerima rečenica koje se prepravljaju: akademski stil pisanja.
Ako se kolokvijumski rad i brani
Na nekim predmetima se kratak rad izlaže pred grupom, u pet do deset minuta. Priprema je drugačija od pisanja: bira se tri stvari koje se kažu naglas, a ostalo ostaje u tekstu.
Kako se to izlaganje sastavlja i uvežbava: izlaganje seminarskog pred grupom.